Republički ministar za zdravstvo
Rođen je 15. maja 1952. godine u selu Ođevlje u Bosni i Hercegovini. Bio je najmlađe od petoro dece u skromnoj porodici. Skromno je živeo i tokom studija u Beogradu, stanovao je u Studenjaku i tokom studija radio kao portir, tramvajdžija i dr. Diplomirao je 1979 (kolega sa klase bio mu je Milovan Bojić), a specijalizirao opštu hirurgiju 1988. godine. Oženjen je, ima tri ćerke i sina. Član je Demokratske stranke Srbije. Pošto živi u Petrovcu na Mlavi, Vlada mu je privremeno dodelila garsonjeru od 29 kvadrata u Beogradu.
Kako je počeo: U prvu funkciju računa mu se posao načelnika službe hirurgije u zdravstvenom centru Požarevac, koji je radio sedam godina. Sada je ministar u republičkoj vladi, ali i predsednik Regionalnog odbora DSS-a za Podunavlje.
Da li se šetao kroz stranke: Nije mnogo. Koliko je poznato, pre DSS-a jedino je bio u SPO-u, tačnije bio je jedan od osnivača te stranke. Vratio je 1995. godine, besan i nezadovoljan, mandat saveznog poslanika SPO-a i pristupio DSS-u zajedno sa još nekoliko svojih stranačkih kolega.
Što je taj izbor bio kontroverzan: Zato što je uprkos ogromnoj podršci struke, DOS-a i kolega iz DSS-a koju je imala ministarka u prelaznoj Vladi Srbije dr Nada Kostić, dr Joksimović bio proguran direktno od vrha stranke. Sindikati su objavili da je taj izbor „neprihvatljiv, jer je određen na osnovu političke podobnosti, a ne stručnih kriterijuma“.
Sindikat „Nezavisnost“ obećao mu je generalni štrajk u julu ukoliko se ne poboljša situacija u zdravstvu Srbije. Kolege iz Požarevca rekle su da „doktor Joksimović ni u jednoj oblasti ljudske delatnosti nije do sada pokazao kvalitete kojima bi zaslužio funkciju ministra zdravlja“.
Da nije imao posla i sa SPS–om: Ko će to znati. Činjenice govore da je u Lazarevcu za direktora tamošnjeg Doma zdravlja imenovao Andriju Milića, člana SPS-a, koji je blizak prijatelj i svog prethodnika. Lokalni DOS se žalio premijeru Đinđiću jer je ministar omalovažio njihova upozorenja i ignorisao kandidata DOS-a za istu funkciju. Slične optužbe neprestano stižu i iz drugih gradova Srbije. Kolege iz Leskovca najavile su da će tražiti smenu Joksimovića ukoliko ne obrazloži tamošnje sporno naimenovanje.
Šta on kaže o optužbama koje ga svuda prate: „Nisam čovek puča. Mnogima smetam zato što podržavam i poštujem zakone.“ Rekao je i da mnogi žele da izdejstvuju njegovo smenjivanje, ali da „ako padnem ja, ako me obore, tvrdim, pada i Đinđić“. „Kidišu iz jednog jedinog razloga. Znaju oni dobro da se u zdravstvu okreće najveći novac, tu je najdublja kasa, ili najbogatija banka, kojom bi da upravljaju.“ Uostalom, kad je izabran za ministra rekao je da će oko imenovanja novih direktora insistirati na širokim konsultacijama sa zaposlenima, ali da „radnici ne mogu postavljati direktore“. „Kadrovske promene vrše vlada i ministarstvo… Radnici mogu kroz sindikate da traže veće zarade i uslove za rad, ali ne mogu postavljati direktore.“ Demantovao je da je rekao da „ne voli Mađare, Muslimane ili članove drugih partija“.
Šta kaže za lekare sa Kosova: Da će dosta direktora zdravstvenih ustanova sa Kosova „ovih dana zaplakati iz mnogih razloga“. „Ovog momenta plaču jer sam im oduzeo automobile kojima se neovlašćeno voze, oduzećemo im i pravo da se brinu o radnicima, jer o njima ne brinu na pravi način, a na njihovo mesto će doći drugi ljudi. Ne znaju gde su im radnici, a plate za svih 6800 zdravstvenih radnika koji su izašli sa Kosova se isplaćuju.“
Da li je još sa nečim bilo problema: Sa Galenikom, koja „ne proizvodi već šest meseci gotovo ništa“. „Meni je važnije da Galenika počne sa proizvodnjom od toga ko će biti njen vlasnik.“ Galenika je to demantovala i optužila da na tržište izbacuje „kineski insulin koji je svinjskog porekla i sposoban da proizvede razna antitela i neželjene efekte, a na našem tržištu je napušten još pre 15 godina“. Ministar je tvrdio suprotno.
Na kakvom je, inače, glasu: Što se novinara tiče, mnogo je prgav. Ne voli nezgodna pitanja, pogotovo o kineskom insulinu. Kad se iznervira, ne preza ni od napuštanja studija usred intervjua.
Šta još voli da kaže o sebi: „Da nije anoniman političar, da ima svoj politički i moralni integritet koji neki žele da naruše.“ Isticao je više puta i da je proveo dve godine na bosanskom ratištu, kao i da je obavio preko 4000 operacija.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
