DETALJAN KOALICIONI SPORAZUM: A. Vučić, I. Dačić i M. Dinkić / foto: tanjug
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) sprovodi projekat "Izrada mehanizama za posmatranje i merenje politika Vlade" pod pokroviteljstvom NED-a i Ambasade Velike Britanije u Beogradu povodom sto dana Vlade. Ovaj dodatak predstavlja sažetak monitoringa u oblastima borbe protiv korupcije, zdravstva, prosvete, javnih finansija i privrede. BIRN je zamolio četiri stručnjaka iz ovih oblasti da napišu komentar imajući pred sobom konsolidovanu matricu koja sadrži obećanja i mere Vlade u ovim oblastima
Cilj sistematskog praćenja rada aktuelne Vlade Srbije (izabrane 27. jula 2012. godine) bio je da se utvrdi u kojoj meri i na koji način su realizovani predizborne najave i obećanja stožernih stranaka vladajuće koalicije iznete tokom predizborne kampanje, ali i u programima i izbornim platformama stranaka, Ekspozeu mandatara i Koalicinom sporazumu.
Kako je dugoročan cilj projekta ne samo utvrđivanje donetih mera i zakonskih rešenja, već i njihovih efekata na praksu i život građana i građanki, korišćeni su i sekundarni izvori koji sadrže evaluacije javnih politika u različitim oblastima, pre svega Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, izveštaji Svetske banke, mišljenja međunarodnih institucija. Naravno, efekti mnogih predloženih rešenja mogu biti sagledavani samo dugoročno.
Na osnovu istraživanja koje je sproveo CESID u januaru 2012, identifikovane su četiri oblasti koje su građani i građanke Srbije ocenili kao prioritetne. To su: ekonomski oporavak, u krajnjem cilju povećanje životnog standarda, borba protiv korupcije, poboljšanje stanja u zdravstvu i obrazovnom sistemu. Nije iznenađenje da su i političke stranke ove oblasti prepoznale kao ključne.
PARTIJE I PODELA RESORA: Monitoring predizborne kampanje ukazao je na konkretne reformske mere i poteze koje su u svakoj od ovih oblasti ponudile političke partije kao operacionalizaciju postavljenih ciljeva. Stranke su se međusobno razlikovale po tome kojoj su od tema pridavale najveći značaj, ali i koliko su postavljeni ciljevi bili konkretni. Tako su najveću pažnju ekonomskom razvoju posvetili Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i Srpska Napredna stranka (SNS), Socijalistička partija Srbije (SPS) nešto manje, ali je sa druge strane njihov predizborni program bio okrenut pitanjima socijalne pravde i jednakosti, a samim tim i više usmeren ka socijalnim resorima, zdravstvu i obrazovanju (koje se i dalje smatra više socijalnom nego razvojnom kategorijom).
Koalicija URS je, kao što je i očekivano, akcenat stavila na regionalni razvoj i podsticaje privredi, dok je SNS više bio okrenut smanjivanju javne potrošnje i uštedama u budžetu, te smanjenju različitih vrsta zloupotreba u javnom sektoru. Borba protiv korupcije je bila druga tema po zastupljenosti u predizbornim porukama, slabije operacionalizovana od ekonomije. Zanimljivo je da i podela resora koja je usledila nakon izbora Vlade u najvećoj meri odgovara oblastima koje su stranke akcentovale tokom kampanje.
Praćenje rada Vlade od avgusta do novembra 2012. pokazalo je u kojim je oblastima najviše urađeno, koje su konkretne mere donete, kao i u kolikoj meri one odgovaraju ciljevima postavljenim tokom kampanje. Takođe, monitoring rada Vlade omogućio je da se sagleda i u kojoj oblasti je urađeno najmanje, ali i gde su evidentirana najveća odstupanja u odnosu na obećanja i postavljene programske ciljeve. Negde su predložena strateška rešenja koja omogućavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali su u praksi primenjena rešenja koja ne odgovaraju ili čak potpuno odstupaju od postavljenih ciljeva i datih obećanja. Kako bi se stekla što celovitija slika rada aktuelne vlade, praćene su i reakcije javnosti, ocene stručnjaka, korisnika mera i onih na koje se promene odnose, a ove debate su omogućile i detaljnije razmatranje nekih od predloženih rešenja u javnosti.
ŠTA JESTE, A ŠTA NIJE URAĐENO: Najviše mera, prvenstveno zakona i predloga zakona, usvojeno je u oblasti ekonomije. To je uslovljeno i rebalansom za 2012, a zatim i predlogom budžeta za 2013. godinu. Ekonomske reforme bile su najintenzivnije upravo u delu budžeta i poreske politike, ali ne i reforme poreske administracije, kao i u oblasti uštede javnih finansija. Mere koje najviše odgovaraju predizbornim obećanjima odnose se na izmene naplate PDV-a kada je mala privreda u pitanju, predlog zakona o rokovima naplate potraživanja i smanjenje parafiskalnih nameta. Obećanje koje nije ispunjeno, odnosno čije je usvajanje odloženo, jeste smanjenje poreza na dohodak. Porez na dobit, porezi po odbitku, PDV su povećani i predstavljaju osnov povećanja priliva u budžet, dok su najveće uštede ostvarene na smanjenju subvencija, za sedam milijardi dinara, ali nije precizirano o kojim je subvencijama reč. Sporne su takođe i odredbe o centralizaciji sopstvenih prihoda, koje su zajedno sa ukidanjem lokalnih taksi izazvale nezadovoljstvo lokalnih samouprava.
Ukidanje agencija je svedeno na predlog od sedam agencija i način uštede je ostao upitan, imajući u vidu i zabranu otpuštanja u javnom sektoru i dalje finansiranje aktivnosti agencija u okviru nadležnih ministarstava.
Ulaganja u poljoprivredu su ostala na nivou subvencionisanja proizvodnje, ne i plana investicionih ulaganja, a budžet za poljoprivredu je povećan za 25 odsto u predlogu budžeta za 2013, što je oko 4 odsto ukupnog budžeta i ne odgovara najavljenom dvostrukom povećanju agrarnog budžeta.
Najveće odstupanje, koje je ujedno izazvalo i najviše polemike u javnosti jeste Zakon o javnim preduzećima, čiji je cilj departizacija i profesionalizacija javnih preduzeća, a iz kog je u poslednjem trenutku izostavljena odredba koja se odnosi na to da direktori javnih preduzeća ne mogu biti članovi stranaka.
Malo je preduzeto u oblasti borbe protiv korupcije, bar kada su u pitanju sistemska rešenja i mehanizmi, odnosno izgradnja kapaciteta nezavisnih mehanizama. Zakon o javnim nabavkama, čiji je nacrt pripremio Ekonomski savet Srpske napredne stranke, nije se još našao u proceduri, iako je njegovo usvajanje bilo predviđeno za oktobar.
U oblasti zdravstva akcenat je više bio na operacionalizaciji ciljeva – najavi izmena i procedura, nego na usvajanju konkretnih mera. Više pažnje posvećeno je kratkoročnim merama (na primer, na omogućavanju zdravstvenih usluga trudnicama i deci bez obzira na uplate doprinosa, u trajanju od tri meseca) nego reformskim rešenjima u sektoru zdravstva. Najavljeno izjednačavanje privatnih i državnih pružalaca usluga ostalo je na privatnim apotekama koje će izdavati lekove na recept. Ono što je izazvalo najviše polemike i ujedno se pokazalo kao strateško pitanje jeste održivost finansiranja predviđenih mera odnosno zdravstvenog sistema u celini.
Obrazovanje je, kao prioritetna oblast, bilo najmanje zastupljeno i u kampanji, ali i u prvih sto dana Vlade. U oktobru je predstavljena Strategija obrazovanja do 2020. godine, koja postavlja opšte ciljeve, ali ne odgovara na izazove obrazovnog sistema, koji se tiču prvenstveno ulaganja u nauku i inovacije, ali i osavremenjivanje obrazovanja i usklađivanje sa tržištem rada.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
