DETALJAN KOALICIONI SPORAZUM: A. Vučić, I. Dačić i M. Dinkić / foto: tanjug
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) sprovodi projekat "Izrada mehanizama za posmatranje i merenje politika Vlade" pod pokroviteljstvom NED-a i Ambasade Velike Britanije u Beogradu povodom sto dana Vlade. Ovaj dodatak predstavlja sažetak monitoringa u oblastima borbe protiv korupcije, zdravstva, prosvete, javnih finansija i privrede. BIRN je zamolio četiri stručnjaka iz ovih oblasti da napišu komentar imajući pred sobom konsolidovanu matricu koja sadrži obećanja i mere Vlade u ovim oblastima
Cilj sistematskog praćenja rada aktuelne Vlade Srbije (izabrane 27. jula 2012. godine) bio je da se utvrdi u kojoj meri i na koji način su realizovani predizborne najave i obećanja stožernih stranaka vladajuće koalicije iznete tokom predizborne kampanje, ali i u programima i izbornim platformama stranaka, Ekspozeu mandatara i Koalicinom sporazumu.
Kako je dugoročan cilj projekta ne samo utvrđivanje donetih mera i zakonskih rešenja, već i njihovih efekata na praksu i život građana i građanki, korišćeni su i sekundarni izvori koji sadrže evaluacije javnih politika u različitim oblastima, pre svega Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, izveštaji Svetske banke, mišljenja međunarodnih institucija. Naravno, efekti mnogih predloženih rešenja mogu biti sagledavani samo dugoročno.
Na osnovu istraživanja koje je sproveo CESID u januaru 2012, identifikovane su četiri oblasti koje su građani i građanke Srbije ocenili kao prioritetne. To su: ekonomski oporavak, u krajnjem cilju povećanje životnog standarda, borba protiv korupcije, poboljšanje stanja u zdravstvu i obrazovnom sistemu. Nije iznenađenje da su i političke stranke ove oblasti prepoznale kao ključne.
PARTIJE I PODELA RESORA: Monitoring predizborne kampanje ukazao je na konkretne reformske mere i poteze koje su u svakoj od ovih oblasti ponudile političke partije kao operacionalizaciju postavljenih ciljeva. Stranke su se međusobno razlikovale po tome kojoj su od tema pridavale najveći značaj, ali i koliko su postavljeni ciljevi bili konkretni. Tako su najveću pažnju ekonomskom razvoju posvetili Ujedinjeni regioni Srbije (URS) i Srpska Napredna stranka (SNS), Socijalistička partija Srbije (SPS) nešto manje, ali je sa druge strane njihov predizborni program bio okrenut pitanjima socijalne pravde i jednakosti, a samim tim i više usmeren ka socijalnim resorima, zdravstvu i obrazovanju (koje se i dalje smatra više socijalnom nego razvojnom kategorijom).
Koalicija URS je, kao što je i očekivano, akcenat stavila na regionalni razvoj i podsticaje privredi, dok je SNS više bio okrenut smanjivanju javne potrošnje i uštedama u budžetu, te smanjenju različitih vrsta zloupotreba u javnom sektoru. Borba protiv korupcije je bila druga tema po zastupljenosti u predizbornim porukama, slabije operacionalizovana od ekonomije. Zanimljivo je da i podela resora koja je usledila nakon izbora Vlade u najvećoj meri odgovara oblastima koje su stranke akcentovale tokom kampanje.
Praćenje rada Vlade od avgusta do novembra 2012. pokazalo je u kojim je oblastima najviše urađeno, koje su konkretne mere donete, kao i u kolikoj meri one odgovaraju ciljevima postavljenim tokom kampanje. Takođe, monitoring rada Vlade omogućio je da se sagleda i u kojoj oblasti je urađeno najmanje, ali i gde su evidentirana najveća odstupanja u odnosu na obećanja i postavljene programske ciljeve. Negde su predložena strateška rešenja koja omogućavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva, ali su u praksi primenjena rešenja koja ne odgovaraju ili čak potpuno odstupaju od postavljenih ciljeva i datih obećanja. Kako bi se stekla što celovitija slika rada aktuelne vlade, praćene su i reakcije javnosti, ocene stručnjaka, korisnika mera i onih na koje se promene odnose, a ove debate su omogućile i detaljnije razmatranje nekih od predloženih rešenja u javnosti.
ŠTA JESTE, A ŠTA NIJE URAĐENO: Najviše mera, prvenstveno zakona i predloga zakona, usvojeno je u oblasti ekonomije. To je uslovljeno i rebalansom za 2012, a zatim i predlogom budžeta za 2013. godinu. Ekonomske reforme bile su najintenzivnije upravo u delu budžeta i poreske politike, ali ne i reforme poreske administracije, kao i u oblasti uštede javnih finansija. Mere koje najviše odgovaraju predizbornim obećanjima odnose se na izmene naplate PDV-a kada je mala privreda u pitanju, predlog zakona o rokovima naplate potraživanja i smanjenje parafiskalnih nameta. Obećanje koje nije ispunjeno, odnosno čije je usvajanje odloženo, jeste smanjenje poreza na dohodak. Porez na dobit, porezi po odbitku, PDV su povećani i predstavljaju osnov povećanja priliva u budžet, dok su najveće uštede ostvarene na smanjenju subvencija, za sedam milijardi dinara, ali nije precizirano o kojim je subvencijama reč. Sporne su takođe i odredbe o centralizaciji sopstvenih prihoda, koje su zajedno sa ukidanjem lokalnih taksi izazvale nezadovoljstvo lokalnih samouprava.
Ukidanje agencija je svedeno na predlog od sedam agencija i način uštede je ostao upitan, imajući u vidu i zabranu otpuštanja u javnom sektoru i dalje finansiranje aktivnosti agencija u okviru nadležnih ministarstava.
Ulaganja u poljoprivredu su ostala na nivou subvencionisanja proizvodnje, ne i plana investicionih ulaganja, a budžet za poljoprivredu je povećan za 25 odsto u predlogu budžeta za 2013, što je oko 4 odsto ukupnog budžeta i ne odgovara najavljenom dvostrukom povećanju agrarnog budžeta.
Najveće odstupanje, koje je ujedno izazvalo i najviše polemike u javnosti jeste Zakon o javnim preduzećima, čiji je cilj departizacija i profesionalizacija javnih preduzeća, a iz kog je u poslednjem trenutku izostavljena odredba koja se odnosi na to da direktori javnih preduzeća ne mogu biti članovi stranaka.
Malo je preduzeto u oblasti borbe protiv korupcije, bar kada su u pitanju sistemska rešenja i mehanizmi, odnosno izgradnja kapaciteta nezavisnih mehanizama. Zakon o javnim nabavkama, čiji je nacrt pripremio Ekonomski savet Srpske napredne stranke, nije se još našao u proceduri, iako je njegovo usvajanje bilo predviđeno za oktobar.
U oblasti zdravstva akcenat je više bio na operacionalizaciji ciljeva – najavi izmena i procedura, nego na usvajanju konkretnih mera. Više pažnje posvećeno je kratkoročnim merama (na primer, na omogućavanju zdravstvenih usluga trudnicama i deci bez obzira na uplate doprinosa, u trajanju od tri meseca) nego reformskim rešenjima u sektoru zdravstva. Najavljeno izjednačavanje privatnih i državnih pružalaca usluga ostalo je na privatnim apotekama koje će izdavati lekove na recept. Ono što je izazvalo najviše polemike i ujedno se pokazalo kao strateško pitanje jeste održivost finansiranja predviđenih mera odnosno zdravstvenog sistema u celini.
Obrazovanje je, kao prioritetna oblast, bilo najmanje zastupljeno i u kampanji, ali i u prvih sto dana Vlade. U oktobru je predstavljena Strategija obrazovanja do 2020. godine, koja postavlja opšte ciljeve, ali ne odgovara na izazove obrazovnog sistema, koji se tiču prvenstveno ulaganja u nauku i inovacije, ali i osavremenjivanje obrazovanja i usklađivanje sa tržištem rada.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТV kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
