O gostu i domaćinima

Nemački nedeljnik „Špigl“ u dugačkom članku apokaliptičnog tona, pozivajući se na sud neimenovanog zvaničnika iz kabineta kancelarke Merkel, zaključuje da je odnos Zapada sa Rusijom teži nego u poslednjim fazama Sovjetskog Saveza. „Špigl“ dalje piše kako se u poverljivom dokumentu nemačkog ministarstva spoljnih poslova nazvanog „Ruski uticaj u Srbiji“ kaže da Moskva pokušava da se približi Beogradu na sve načine, od vojne saradnje, preko isporuka gasa pa do korišćenja „jasne panslovenske retorike“. Sve u cilju da udalji Srbiju od Evropske unije ili čak da ima svog čoveka jednom kada Srbija u Uniju uđe. To zabrinjava Berlin.

I ovdašnja čaršija se našla da li srećnom da li zabrinutom. Malo smo osetili kao da smo u centru pažnje, a to inače veoma volimo. Ipak, jedni strahuju od „invazije Rusa“ na Srbiju, drugi su radosni što se „bratske zemlje“ još zbližavaju. Naravno, političari naglašavaju da Srbija ima dobre odnose sa svima, i Rusijom i Zapadom, i da evropski zvaničnici imaju razumevanja za to (videćemo dokle). Ruski dnevnik „Komersant“ zaključuje i da vojna neutralnost Srbije, koja se ogleda u vojnim vežbama i sa NATO-om i sa Rusijom, deluje pomalo čudno.

U svemu tome je dolazak patrijarha Ruske pravoslavne crkve (RPC) Kirila protumačen kao udaranje pečata na Putinovu posetu. (Kada smo već kod udaranja pečata, ona druga strana može videti i u dolasku nemačkog vicekancelara Zigmara Gabrijela sličnu nameru). Istini za volju, poseta prvog čoveka Ruske pravoslavne crkve je dogovorena još u prvoj polovini godine, RPC i SPC imaju veoma dobre odnose oduvek, a međusobne posete patrijarha drugim pravoslavnim crkvama nisu retkost.

GOST: Patrijarhu Kirilu je ovo drugi put u poslednje vreme da posećuje Srbiju. Prošle godine prisustvovao je proslavi 1700. godišnjice Milanskog edikta u Nišu. I ranije je dolazio, dok još nije bio izabran na tron RPC. Bio je u crkvenoj delegaciji koja je posetila Srbiju za vreme bombardovanja 1999. Kažu da je dobar poznavalac srpske istorije. Pred ovaj petak bilo je i sumnji da je svrha njegovog dolaska da očita bukvicu Srpskoj pravoslavnoj crkvi zbog mogućeg uvođenja novog kalendara. Ta nagađanja ne bi ni privukla pažnju da portparol SPC episkop bački Irinej Bulović nije izjavio kako je u domenu fantazije pisanje pojedine štampe da ruski patrijarh dolazi da bi održao lekciju u Patrijaršiji.

U gustom trodnevnom rasporedu patrijarha Kirila možda se i našlo vremena za razgovor o pojedinim teološkim pitanjima koja će najverovatnije biti tema najavljivanog Svepravoslavnog sabora 2016. godine. Na kraju, obe crkve imaju donekle sličan problem sa raskolima to jest sa Makedonskom odnosno Ukrajinskom pravoslavnom crkvom. Međutim, sigurno je da crkveni velikodostojnici kao i teolozi sa obe strane razgovaraju i imaju načina da razmene stavove te da nije neophodno niti verovatno da predstavnik jedne crkve doleće u posetu drugoj da bi joj saopštio šta misli o novom kalendaru. Reč je o dve samostalne crkve i ma koliko jedna bila moćnija i veća u „zemaljskom carstvu“, a i na višem mestu po crkvenim diptisima (laički rečeno, diptisi predstavljaju neku vrstu „poretka po časti“ među pravoslavnim crkvama), teško da se u odnosu dve autokefalne pravoslavne crkve može govoriti o nadređenom i podređenom.

Još na aerodromu, patrijarh Kiril je kazao da se u Srbiji, bliskoj ruskom srcu, oseća kao kod kuće i da dve zemlje povezuje zajedništvo vere, kulture, istorije i „zajednička krv prolivena zarad zajedničkih pobeda“. U njegovoj pratnji bilo je više episkopa RPC među kojima i mitropolit Ilarion Alfejev. Uzvraćeno mu je više nego srdačno. U Sabornoj crkvi, gde se našao veliki broj vladika SPC-a, patrijarh Irinej je njegovu posetu nazvao praznikom koji će ući u istoriju Crkve, zahvalivši mu, između ostalog, na ljubavi prema srpskom narodu i na „moralnoj i materijalnoj podršci“ Srbima na Kosovu i Metohiji. Bilo je i najava da će patrijarh Kiril posetiti KiM, ali do toga nije došlo pošto je procenjeno da nema garancija za bezbednost. Ruski patrijarh je više puta ponovio da podržava „pravičan stav SPC u odnosu na Kosovo i Metohiju“. U intervjuu za dnevni list „Danas“, on je naglasio da kosovski problem treba rešavati isključivo političkim sredstvima. Kao doprinos Ruske pravoslavne crkve, naveo je da oni svuda jasno iznose svoj stav o KiM, kao i da prikupljaju sredstva za Srbe na KiM, o svom trošku održavaju Bogosloviju u Prizrenu, pomažu u obnavljanju crkava, učestvuju u humanitarnim projektima…

PROGRAM: Od 14. do 16. novembra, patrijarh Kiril je posetio rusko groblje, osveštao Spomenik caru Nikolaju Drugom Romanovu, održao pomen patrijarhu Pavlu u rakovičkom manastiru, dobio Orden Svetog Save prvog stepena, postao počasni doktor Beogradskog univerziteta i susreo se sa državnim zvaničnicima. Na svečanosti u Rektoratu, ruski patrijarh je govorio, između ostalog, kako su mnoge evropske zemlje odbacile svoj hrišćanski identitet, kritikijući legalizaciju istopolnih brakova, eutanaziju i abortus.

Bilo je po forumima kritika što je ruski patrijarh dobio počasni doktorat na državnom univerzitetu a uz to deo govora posvetio opasnostima sekularizma, jer se to videlo kao mešanje verskog i akademskog. U obrazloženju za dobijanje doktorata stoji da je patrijarhu doktorat dodeljen zbog ukupnog naučnog dela i doprinosa unapređenju bogoslovske nauke. On je, inače, već počasni doktor različitih državnih univerziteta širom Evrope. (Koga baš zanima, neki naučni članci ruskog patrijarha su prevedeni i na srpski.)

Na liturgiji koju su u nedelju zajedno služila dva patrijarha u prepunom Hramu Svetog Save prisustvovao je i državni vrh, ali je čaršiji bilo najzanimljivije što su se na istom mestu našli kumovi Tomislav Nikolić i Vojislav Šešelj. Pojedini dnevni listovi su čak štopovali predsedniku Srpske radikalne stranke vreme na liturgiji, baveći se time koliko je minuta tačno ostao.

U svojim besedama, ruski patrijarh je govorio o istorijskoj povezanosti Rusije i Srbije, još od vremena Svetog Save koji je primio postrig u ruskom manastiru na Svetoj Gori, dok je patrijarh Irinej otišao nekoliko koraka dalje govoreći da smo mi kao mali narod „pozvani da svoj mali brod vežemo za veliki ruski brod“.

DOMAĆINI: Kada je reč o političkim posetama, već prvog dana patrijarh Kiril je ručao sa predsednikom Srbije a večerao sa premijerom Vučićem. Na kraju, čak i da se ne gleda na versku i neke druge istorijske bliskosti koje se dele sa RPC, patrijarh Kiril je uticajna ličnost i ne čudi što je došlo do susreta sa političkim vrhom. Sa predsednikom Srbije se patrijarh sreo i prilikom osveštavanja Spomenika caru Nikolaju Drugom u Devojačkom parku. Tada je Tomislav Nikolić bio posebno, čak i pesnički, raspoložen pa je, između ostalog, kazao da će spomenik „sijati zanavek“, kao i da deluje da je jedna ruka ispisivala stranice istorije Srbije i Rusije, dok su zajedničke karike“u svetom lancu trajanja“ ova dva naroda „borba za slobodu, goli život i biblijsko stradalaštvo“.

Susret premijera Aleksandra Vučića i patrijarha Kirila propraćen je sa nekoliko reči na sajtu Vlade Srbije gde piše da se razgovaralo o „unapređenju saradnje dve Crkve i jačanju saradnje dve države“ (sic!), dok su predsednik Nikolić i ruski gost govorili o, između ostalog, izazovima pred kojima je danas hrišćanstvo. U već pomenutom intervjuu, patrijarh Kiril je kazao da je sa Tomislavom Nikolićem razgovarao i o aktuelnim problemima na KiM, kao i da „politika koju vode srpsko i rusko rukovodstvo ne treba da se odvaja od želja naroda“. Ostaje još samo pitanje ko će „pročitati“ te narodne želje.