Kad vide kolone kupaca koje su ostavile novac u kasi slovenačkih trgovaca, srbijanski političari ne mogu sebi da oproste što su u našu avliju pustili Merkator. Da li je strah od slovenačke konkurencije ujedinio srpske proizvođače u lobi koji pritiska Vladu da ne potpiše strateški važan ugovor o slobodnoj trgovini između dve zemlje
Posle sporazuma o privremenom rešenju graničnog spora na Prevlaci, Jugoslavija i Hrvatska napravile su još jedan veoma važan korak ka pretvaranju zapadnog Balkana u zonu predvidivog stabilnog ekonomskog razvoja. Predstavnici dve države početkom ove nedelje potpisali su važan i dugo očekivani ugovor o slobodnoj trgovini koji je najvažnija karika u strategiji čiji je cilj da se od regiona napravi zonu slobodne trgovine čime se, između ostalog, sve zemlje kvalifikuju za članstvo u Evropskoj uniji. Jugoslavija je slične sporazume potpisala ili najavila da će potpisati s Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, Makedonijom, Albanijom…
Iako je bilo očekivano i najavljeno, Jugoslavija je propustila da do kraja 2002. godine potpiše ugovor o slobodnoj trgovini i sa Slovenijom. Razlog za takvo očekivanje bilo je (posle deset godina apstinencije) neobično brzo otopljavanje privrednih veza dve zemlje, začinjeno veoma čestim posetama slovenačkih biznismena Beogradu i srpskih Ljubljani. Vrhunac saradnje dogodio se 5. decembra kada je u Beogradu otvoren hipermarket Merkator. Povratku Sloveniju u Srbiju (kako se slikovito izrazio tadašnji šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel) prisustvovalo je toliko ljudi koliko bi na predizbornom mitingu poželeo i omiljeni srpski političar, a kako vreme odmiče ispostavlja se da dnevno u Merkatoru pazari manje ili više 50.000.000 ljudi (bar tako piše ljubljansko „Delo“).
Merkatorov beogradski hipermarket otvoren sa toliko pompe mogao bi, međutim, da privremeno i zahladni ekonomske odnose Beograda i Ljubljane. Sudeći po izjavama pojedinih političara i ministara, Srbija se izgleda grdno prevarila što je pustila Merkator u svoju avliju. A naročito posle navodnog odbijanja gradskih vlasti u Ljubljani da srpskoj kompaniji Delta dozvole izgradnju samoposluge u glavnom gradu Slovenije.
ŠTUKA I ŠARANI: Prvo je srpski premijer Zoran Đinđić, gostujući na Trećem kanalu RTS-a (17. decembar), „posebno osudio odbijanje slovenačkih vlasti da beogradskoj firmi Delta dozvole da izgradi samoposlugu u Ljubljani i ocenio da je Vlada Srbije pogrešila što je dozvolila slovenačkom Merkatoru da izgradi tržni centar u Beogradu a da prethodno nije insistirala na reciprocitetu“.
Zatim je republički ministar trgovine Slobodan Milosavljević bio sasvim otvoren: „Srbija neće potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Slovenijom dok se ne uspostavi odnos reciprociteta dve zemlje“ („Blic“, 18. decembar).
„Vreme“ iz pouzdanih izvora saznaje da je bilo čak i „intervencija“ sa visokog mesta iz Beograda sa molbom da Delta dobije dozvolu i zemljište, a „molba“ je sadržavala i izvesnu dozu ultimatuma. Iz Ljubljane je, međutim, dobijen hladan odgovor: „Ako tražite reciprocitet, pa dobro, onda nećemo potpisati sporazum o slobodnoj trgovini“.
Ljubljansko „Delo“ ocenilo je da se u srpskim medijima vodi negativna kampanja o navodnom zatvaranju slovenačkog tržišta prema Beogradu, dovodeći to u vezu sa mogućim zastojem u potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini. Kao jedan od mogućih razloga takvog stava srpskih medija, „Delo“ navodi pojavljivanje Merkatora u Beogradu. „Merkator se pojavio kao štuka koja je bacila u očaj lenje trgovačke šarane, a pre svega dokazala da je životni standard ljudi u Srbiji viši nego što pokazuje zvanična statistika.“
Nema sumnje da je srpske proizvođače i trgovce uhvatila blaga panika od prisustva Merkatora i slovenačke konkurencije na domaćem tržištu. Srpski ministar trgovine Slobodan Milosavljević nije prećutao za potrošače veoma bitnu činjenicu „da je roba u tek otvorenim hipermarketima (Merkator i Vero) jeftinija nego u domaćim prodavnicama, što može da doprinese snižavanju cena pojedinih proizvoda, kao što je svinjsko meso“. Iskreno govoreći, kad potrošač uporedi cene, i te kako ima razloga da skokne „kod Grka“ ili „kod Slovenaca“.
Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama u Merkatoru su prezadovoljni dosadašnjim dnevnim pazarom i kažu da je iz dana u dan sve bolji. Beogradski hipermaket prva tri dana posle otvaranja bio je u istoj ravni sa onim u Ljubljani i Zagrebu koji inače najbolje posluju u lancu ove trgovine. Recimo, u ponedeljak 9. decembra beogradski hipermarket bio je po prometu prvi u sistemu Merkator.
U hipermarketu Merkator pridržavaju se obećanja datog ministru Milosavljeviću da će 40 odsto izložene robe biti domaćeg (dakle srpskog) porekla. Napravljeno je 1000 ugovora sa dobavljačima iz Srbije a u prošli petak, na primer, svim dobavljačima Merkator je 15. dana platio preuzetu robu, kako je inače zapisano u ranije potpisanim ugovorima.
I pored činjenice da su na gondolama u Merkatoru srpska i slovenačka roba „rame uz rame“, proizvođači iz Srbije i dalje imaju veoma velik strah od konkurencije i otvaranja domaćeg tržišta za slovenačku robu. Mnogo veći nego kad su, na primer, u pitanju proizvođaći iz Hrvatske. Tako su proizvođački lobiji uspeli, uz pomoć izgleda veoma uticajne kompanije Delta, da na „nadležnim mestima“ u Beogradu prebirajući po patriotskim žicama izdejstvuju tvrdi stav u nastupu prema Slovencima.
ŠTA JE ČIJE: Pri tom su potegnuti mnogi „argumenti“ iz Miloševićevog vokabulara u ondašnjem obračunu sa Slovencima ali i korišćeni neki novi niski udarci. Tako, na primer, pošto je hipermarket Merkator izgrađen i otvoren, neko se setio „da je Slovencima dato mnogo“, jer se nigde u svetu hipermarketi ne podižu u centru grada, nego na periferiji. Pri tom se olako prelazi preko činjenice da Merkator nije nikome od beogradskih političara zavrtao uši da baš onu lokaciju iza novobeogradske opštine nameni za gradnju „velike prodavnice“. Dakle, tek kada je tender (sa namenom zemljišta, uslovima gradnje i cenom) bio raspisan i 18. aprila 2001. godine objavljen, Merkator se legalno prijavio i kupio pravo (ne i zemljište) da izgradi hipermarket. Prema utvrđenim uslovima, tadašnja cena od 32 miliona maraka, prepolovljena je (prema važećim uslovima) na 16 miliona jer je Merkator na vreme 8. juna isplatio kešom svoje obaveze. Računica Merkatora pokazuje da ga je do sada beogradski hipermarket koštao 39 miliona eura.
Srpska strana kivna je i zbog toga što Merkator navodno nije u izgradnju beogradskog hipermarketa uložio svoj novac. U srpskim političkim krugovima priča se, naime, da je Merkator od beogradske filijale Rajfajzen banke, dakle iz štednje srpskih štediša, uzeo kredit i sagradio hipermarket. Principijelno u tome, međutim, ne bi trebalo da bude ničeg lošeg, osim neprijatnog pitanja zašto poslovne banke sa sedištem u Beogradu nisu odobrile kredit domaćem trgovačkom lancu C market kada je gradio (pre neki dan svečano otvoreni) supermarket u Banjaluci. Pitanje je neprijatno jer će svaka banka odgovoriti da domaće (srpske) trgovačke firme nemaju ozbiljan rejting da bi dobile kredit. A na novo pitanje kad će ga imati, odgovor je – kad se bude znalo čije su i kakve su im poslovne knjige.
To pitanje „čije je“ nekim srpskim političarima i vlasnicima kompanije Delta zvučalo je neobično kad su im Slovenci odgovorili da je zemljište u Ljubljani privatno i da svako ko hoće nešto da gradi mora prvo od privatnika da kupi parče zemlje. Da je čitav nastup privatne firme Delta i države Srbije koja je stala iza te kompanije bio neozbiljan pokazuje još jedno pitanje. Naime, da li je Delta posle Ljubljane tražila (a Srbija je u tome podržala) da otvori samoposlugu u Atini i Parizu. Isključivo po sistemu reciprociteta – Veropulos u Beogradu, Delta u Atini ili Kora u Beogradu, Delta u Parizu. Kada javno bude obavljen takav poslovni plan kompanije Delta, javnost bi i mogla poverovati da su nas Slovenci ponovo prevarili. U suprotnom, ostaje uverenje da bi srpske vlasti javno želele da podržavaju slobodno tržište u regionu zapadnog Balkana, ali i da zadrže malo protekcionizma.
Činjenica je da u svim zemljama sveta postoji skrivena, takozvana vancarinska zaštita. Dakle, da zemlja sa stanovišta propisa i carina predstavlja primer otvorenosti, ali da drugim merama ograničava pravo stranim kompanijama da se „razbaškare“ na domaćem tržištu. Srbija, međutim, sada nije u poziciji da koristi vancarinsku zaštitu, ali će na to imati prećutno pravo ostalih država kad postane članica Evropske unije.
Dolazak Merkatora u Beograd i neuspešno odglumljena afera sa zahtevom kompanije Delta da izgradi samoposlugu u Ljubljani otkrili su surovu istinu da nam ne ide baš lako s povratkom u taj svet slobodnog tržišta. Učimo se da slobodno hodamo, često se saplićemo i padamo, malo nas gaze ili šutiraju, gledamo kako drugi ne hodaju, nego trče… i malo ko će da nas čuje kad se ovakvi kakvi smo pozivamo na ekonomski patriotizam. Jer, kad danas neko u Beogradu spomene reciprocitet, to odmah nekome u Briselu budi asocijaciju na nekadašnje bratske, ekonomske veze SFRJ i SSSR koje su se zasnivale na principu „oni nama čelik, mi njima cipele“ i nije važno koliko košta.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
