AP Photo/Evgeniy Maloletka
Nagrađena fotografija prikazuje ženu u poodmakloj trudnoći nakon što su ruske snage bombardovale porodilište u Marijupolju. Žiri za World Press Photo, svetsku novinarsku fotografiju, izabrao je taj snimak Evgenija Maloletke za najbolju fotografiju 2022. godine.
Fotograf Asošiejtid presa (AP) Evgenij Maloletka je 9. marta 2022. godine fotografisao kako ženu u poodmakloj trudnoći spasioci iznose iz porodilišta u lučkom ukrajinskom gradu Marijupolju koje su bombardovale ruske snage.
Žena sa fotografije zvala se Irina Kalinina, ni ona, ni njena beba nisu preživeli. U naknadnom izveštaju OEBS-a stoji da su Rusi namerno gađali porodilište. Troje ljudi je poginulo, 17 je bilo povređeno.
Žiri je smatrao da Maloletkina fotgrafija simbolizuje sve strahote ruske invazije na Ukrajinu kojima je izloženo civilno stanovništvo, a pohvalio je izdrživost fotografa koji je istrajao pod enormnim pritiskom i u životnoj opasnosti kao jedan od poslednjih fotoreportera u Marijupolju pre nego što je pao pod rusku okupaciju.
Objavljujemo i neke od pobedničkih fotografije iz drugih kategorija.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
