Plan južnokorejske kompanije jeste da širenjem distributivne mreže u Srbiji poveća prodaju na 1250 automobila godišnje, a za proleće 2007. najavljuje otvaranje najvećeg centra u ovom delu Evrope
Predstavnici kompanije Hyundai Auto Beograd proširili su prodajnu mrežu otvaranjem 18. po redu prodajno-servisnog salona u Srbiji, površine 3000 kvadrata. U izgradnju salona Santa Fe, koji nosi ime po jednom od najprestižnijih modela ove južnokorejske kompanije, uloženo je oko tri miliona evra, a objekat je napravljen za 67 dana.
Vlasnik Santa Fe salona Sava Đorđević, koji je pre Hyundaija bio distributer KIA automobila za područje Srbije, kaže da su ga upravo ljudi iz ove kompanije preporučili za dilera automobila Hyundai. Đorđević je zadovoljan dosadašnjom prodajom: „Salon je uspeo da za manje od 70 dana rada proda oko 60 vozila, a plan je da se za godinu dana proda bar 500.“
Direktor Hyundai Auto Beograd Slavc Habič kaže za „Vreme“ da Santa Fe označava najviši standard Hyundaija u ovoj zemlji, jer građani na jednom mestu mogu da dobiju sve: automobil, rezervne delove, servisiranje na najvišem nivou, farbanje i limariju. Otvaranje salona je, prema njegovim rečima, početak ubrzanog širenja mreže kompanije, koja planira da u Srbiji bude među prvih deset po prodaji. „Hyundai će na proleće sledeće godine sagraditi svoj najveći centar u ovom delu Evrope, na Trećem bulevaru u Novom Beogradu. U julu i novembru ćemo otvoriti i prodajne objekte u Šapcu i Novom Sadu“, najavljuje Habič. On navodi da je sada mesečna prodaja u Srbiji oko 100 automobila, a cilj je da se za godinu dana proda bar 1250 Hyundai vozila.
Prilikom svečanog otvaranja salona, prošle nedelje, predstavljen je Hyundai Santa Fe, automobil treće generacije, čiji je razvoj trajao 26 meseci i koštao oko 155 miliona evra. Ovaj automobil je i najskuplji u salonu i košta 35.000 evra.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Falanga je grupa ljudi kojoj su svojstveni nasilje, odbrana privatnog interesa diktatora, bespogovorna odanost vođi. Studenti su se pobunili protiv naprednjačke falange. Zašto onda zaziru od opozicije
Čemu služi „savetodavni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“ i zašto ga treba ignorisati na svaki mogući način
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
