Plan južnokorejske kompanije jeste da širenjem distributivne mreže u Srbiji poveća prodaju na 1250 automobila godišnje, a za proleće 2007. najavljuje otvaranje najvećeg centra u ovom delu Evrope
Predstavnici kompanije Hyundai Auto Beograd proširili su prodajnu mrežu otvaranjem 18. po redu prodajno-servisnog salona u Srbiji, površine 3000 kvadrata. U izgradnju salona Santa Fe, koji nosi ime po jednom od najprestižnijih modela ove južnokorejske kompanije, uloženo je oko tri miliona evra, a objekat je napravljen za 67 dana.
Vlasnik Santa Fe salona Sava Đorđević, koji je pre Hyundaija bio distributer KIA automobila za područje Srbije, kaže da su ga upravo ljudi iz ove kompanije preporučili za dilera automobila Hyundai. Đorđević je zadovoljan dosadašnjom prodajom: „Salon je uspeo da za manje od 70 dana rada proda oko 60 vozila, a plan je da se za godinu dana proda bar 500.“
Direktor Hyundai Auto Beograd Slavc Habič kaže za „Vreme“ da Santa Fe označava najviši standard Hyundaija u ovoj zemlji, jer građani na jednom mestu mogu da dobiju sve: automobil, rezervne delove, servisiranje na najvišem nivou, farbanje i limariju. Otvaranje salona je, prema njegovim rečima, početak ubrzanog širenja mreže kompanije, koja planira da u Srbiji bude među prvih deset po prodaji. „Hyundai će na proleće sledeće godine sagraditi svoj najveći centar u ovom delu Evrope, na Trećem bulevaru u Novom Beogradu. U julu i novembru ćemo otvoriti i prodajne objekte u Šapcu i Novom Sadu“, najavljuje Habič. On navodi da je sada mesečna prodaja u Srbiji oko 100 automobila, a cilj je da se za godinu dana proda bar 1250 Hyundai vozila.
Prilikom svečanog otvaranja salona, prošle nedelje, predstavljen je Hyundai Santa Fe, automobil treće generacije, čiji je razvoj trajao 26 meseci i koštao oko 155 miliona evra. Ovaj automobil je i najskuplji u salonu i košta 35.000 evra.
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Građani su se tokom 2025. promenili i po tome što više nisu tražili vođe. Nisu čekali signal sa bine, niti su očekivali spas od izbora. Naučili su da je pritisak sam po sebi politička činjenica. U toj tihoj transformaciji leži najveći problem za vlast. Režim koji počiva na kontroli ne zna šta da radi sa ljudima koji su prestali da se plaše
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i njegove kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu zaštitu za Generalštab. Zato je “Vreme” proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
