Hoće li se benzin ponovo točiti u plastične flaše i kante? Ovo pitanje postavilo se nakon najave predsednika Srbije da će Amerika uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva. Šta kaže vlast, a šta su mogući scenariji
Prodavanje benzina u plastičnim kantama i flašama bilo je svakodnevica devedesetih godina u Saveznoj Republici Jugoslaviji tokom režima Slobodana Miloševića. Naime, u maju 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je sankcije zajednici Srbije i Crne Gore. To je podržalo 13 država Saveta bezbednosti UN, uključujući i Rusku Federaciju. Pored ostalog, tada je zabranjen i uvoz i izvoz nafte.
Da li će danas, posle više od 30 godina, SAD uvesti neki oblik sankcija Naftnoj industriji Srbije? Naime, pre nego što je spakovala kofere, Bajdenova administracija poslala je poruku Beogradu da postoji mogućnost da se NIS od 1. januara nađe pod sankcijama zbog ruskog vlasništva. Razlog je vrlo verovatno činjenica da Srbija ni nakon gotovo tri godine od početka rata u Ukrajini nije uvela sankcije Rusiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će sankcije protiv NIS-a stupiti na snagu 1. januara 2025. godine, te da je reč o “verovatno najtežim sankcijama”: “Ovo je geopolitička odluka, krupna odluka, nikada nismo čuli da ovu odluku spremaju Amerikanci, ovakvu odluku su spremali Evropljani.” Vučić je naveo da će se tim sankcijama pridružiti i Britanci, te da je sada jasno zašto je insistirao da se gradi naftovod prema Mađarskoj, ali dodao je da “moramo da razgovaramo i sa Amerikancima i sa Rusima”.
Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, ruski “Gasprom njeft” ima 50 odsto vlasništva u NIS-u, Republika Srbija 29,87 odsto, a ruski “Gasprom” 6,15 odsto. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Inače, Evropska unija i SAD stavili su “Gasprom njeft” na crnu listu 2014. godine, nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
O najavljenim sankcijama stručnjaci kažu da je ovo idealna prilika da se promeni vlasništvo u kompaniji NIS. Predsednik Srbije nije siguran da je to moguće i da je malo verovatno da bi Rusi pristali da Srbija otkupi od njih ceo udeo u NIS-u. On, kako piše “Danas”, vredi oko 730 miliona evra; to je fer cena.
VRUĆ KROMPIR ZA TRAMPA
Stručnjak za energetiku Midorag Kapor kaže za “Vreme” da prema njegovom mišljenju najavljene sankcije imaju dva aspekta.
Jedan je odnos trenutne Bajdenove administracije prema dolazećoj Trampovoj: “Slično su uradili i sa dozvolom Ukrajini da gađa ciljeve unutar ruske teritorije, što je dugo bilo odbijano – ostavili su vruć krompir Trampu. Vrlo teško će biti Trampu da podigne te sankcije zato što znamo da on gaji bliske odnose sa autoritarnim režimima, i samim tim ima potencijal za bližu saradnju sa vlastima u Beogradu nego što je bila između Bajdena i vlasti u Srbiji.”
Drugi aspekt je, kaže Kapor, taj da su možda primarno kaznili i vlast u Srbiji: “Naravno da deo novca koji nije mali, ali je zanemarljiv u odnosu na druge prihode Ruske Federacije kojima finansiraju rat, sigurno otišao za finansiranje rata u Ukrajini. Međutim, moguće je i da oni kažnjavaju rusko učešće u propagandnom ruskom narativu u Srbiji i regionu. To je po meni bitan aspekt i razlog za uvođenje sankcija kompaniji NIS, jer deo njenog novca završava u širenju dezinformacija.”
ŠTA KAŽE AMBASADOR HIL
U Palati “Srbija” održana je sednica Vlade kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije. Tu je ministrima i premijeru Srbije Milošu Vučeviću poručio da formiraju tim za sankcije koje su najavili Amerikanci.
“Ne znam da li je to preokret i ne mogu narodu da govorim da li su stvari važnije nego što jesu, ali neću ni da potcenjujem, pa bih zato voleo da Vlada formira tim za sankcije koje će Amerikanci da uvedu NIS-u”, rekao je Vučić.
Dodao je da Srbija ne može sebi da dozvoli da ostane bez nafte ili da troši rezerve i da “ne može da se ostavi Bajatović da sam pregovara, nego da se napravi tim za pregovore sa Gaspromom”.
Da je sa Vladom Srbije SAD već imao razgovor, potvrdio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil: “Sankcije koje se pominju, zapravo, nikako nemaju za cilj da naškode privredi Srbije, niti je to cilj, niti se to očekuje. Već smo imali razgovore sa Vladom Srbije i nastavićemo da razgovaramo. To se neće desiti brzo, ali razgovaramo o tome kako da pristupimo ovom pitanju.”
Dodao je da je cilj sankcija Rusija a ne Srbija, i da ni na koji način ne bi smele da naškode srpskoj privredi i bilateralnim odnosima sa SAD.
Hil je rekao da je postojala zabrinutost jer je Rusija, otkako je postala većinski vlasnik 2008. godine, veoma dobro profitirala, ali ništa nije investirala u Srbiju, već je ceo profit otišao u inostranstvo.
“To je počelo da brine, posebno od početka rata u Ukrajini, jer je uvek postojala zabrinutost kako će novac koji je zaradio NIS biti upotrebljen”, kaže Hil.
KANTE I PLASTIČNE FLAŠE?
Na pitanje da li postoji mogućnost ponavljanja scenarija iz devedesetih i sipanja benzina u flaše, Kapor kaže da ne veruje da je vlast, ne samo u Srbiji već i u Moskvi, tako iracionalna: “Dakle, oni će Srbiji dopustiti vlasništvo nad kompanijom, ali pod uslovom da postave nekog svog čoveka da efektivno vodi tu kompaniju i nastavi ‘biznis’. Pretpostavljam da je to jedan od modaliteta o kojima bi se vlast u Beogradu dogovorila sa Ruskom Federacijom, kako bi barem formalno zadovoljila sankcije koje bi uvele Amerika i Britanija, a onda i EU.”
Ipak, kako kaže naš sagovornik, “ranjena zver je najopasnija”, tako da postoje minimalni izgledi da se ponovi scenario iz Srbije devedesetih godina.
“Danas su na vlasti maltene isti ljudi su kao i tada”, kaže Kapor. “Ministar informisanja danas je predsednik republike, ministar policije je bio portparol režima, tako da postoji taj mali procenat šansi da su spremni da Srbiju dovedu u situaciju da se nafta stvarno sipa iz kanistera.”
ŠTA ĆE BITI OD 1. JANUARA?
Na ovo pitanje Kapor navodi dva scenarija – ili da se Rusi kompletno povuku iz vlasničke strukture NIS-a ili da nemaju kontrolni paket akcija.
“U oba slučaja postoji mogućnost da Srbija po tržišnim cenama otkupi paket ruskih akcija ili da ponudi nekoj trećoj strani koja nije pod sankcijama da se uključi u vlasničku strukturu samog NIS-a. To su dve mogućnosti. Pare nisu male, ali daleko od toga da nisu dostupne, ako imamo u vidu da Srbija ima novac da plati Nacionalni stadion, a ova investicija u NIS od strateške je važnosti za razliku od tog stadiona, tako da ne bi trebalo da se postavlja pitanje ima li para, jer za takvo nešto ih mora biti.” Sagovornik “Vremena” smatra da će se snabdevanje naftnim derivatima nastaviti normalno.
U tom kontekstu, a zbog blokada fakulteta i srednjih škola, deo javnosti smatra da je pretnja sankcijama za NIS oblik skretanje pažnje. Odnosno pokušaj vlasti da pokaže kako će baš ona “obezbediti da sve funkcioniše kao i do sada”.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
