Novi početak reformi

U utorak 9. decembra, predsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministri Dušan Vujović i Kori Udovički imali su priliku da u hotelu Hajat, na skupu pod nazivom „Treće prolazno vreme – uključi se za promenu“, čuju stavove članica Američke privredne komore, ali i njenih gostiju – Saveta stranih investitora (FIC), Poslovnog kluba „Privrednik“ i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) – o trenutnom stanju privrede u Srbiji, kao i njihove sugestije za unapređenje poslovnog okruženja. Ujedno, na početku skupa predstavljeno je i tromesečno istraživanje obavljeno među članicama AmChama, kojim je zaključeno da su povećanje predvidivosti poreske politike i dosledna implementacija zakona one reforme su koje privreda očekuje od Vlade Republike Srbije u 2015. godini, a pokazalo se da skoro polovina ispitanika očekuje dalje investicije i otvaranje novih radnih mesta (opširnije u okviru Rezultati ankete).

PET STUBOVA REFORMI: Govoreći o poreskoj politici Vlade, ministar finansija Dušan Vujović bio je izričit – neće biti promena u akciznoj politici, promena u PDV-u, i izmeni poreza na dobit u 2015. godini. „Uvek je postojala dilema da li je brzo reagovanje ponekad bilo neprijatelj kvaliteta. U brzom donošenju izmena zakona pravili smo greške i sada moramo da se vraćamo i da to radimo ponovo. Ovog puta idemo od strategije. Strategija je program na tri godine koji pokriva veći deo očekivanog mandata vlade. Fiskalna strategija pokriva tri godine zato što je to najduži rok koji međunarodne finansijske organizacije pokrivaju svojim programima. Mi smo odmerili reforme pravilno i rasporedili ih na četiri stuba, a ne samo na rashode, i sprovodićemo ih u toku tri godine, a ne u jednoj, pošto to nije moguće. Paralelno sa reformom rashodne strane dodaćemo i prihodnu stranu, o kojoj vi često govorite, i što vas najviše boli, pošto je to sastavni deo okruženja, ali smo tome dodali još dva suštinska stuba. Jedan je reforma negativnog legata prošlosti, preduzeća u restrukturiranju i preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju koja 10-15 ili više godina nisu uspela da nađu rešenje za svoj problem, praveći pritom 600-800 miliona evra godišnje troškova za budžet. Četvrti stub je podjednako važan i bolan, koji su svi gurali pod tepih, a to je reforma javnih preduzeća, koja imaju više od 200.000 zaposlenih i troše ogromne resurse ove zemlje. Peti stub, za koji odgovara koleginica Kori Udovički, jeste reforma javne administracije. Ono što smo postigli prošle nedelje je sinhronizacija onoga što radi MMF i onoga što radi Svetska banka. Svetska banka će paralelno da napravi programe strukturalnog prilagođavanja kojima će da pomogne restrukturiranje EPS-a, Železnica Srbije i nekih drugih velikih sistema.

U ovom programu nismo predvideli povećanje poreskih stopa, već bolje ubiranje poreza, veću poresku disciplinu, veći nivo dobrovoljnog plaćanja poreza, bolju i efikasniju poresku administraciju. Očekujemo postavljanje na ključnim funkcijama Poreske uprave, uključujući i direktora PU, kao i promenu načina rada PU. Ove mere koje su poslednjih meseci sprovođene bile su ad–hoc mere, ali i dosta efikasne mere sa stanovišta prihoda“, rekao je Vujović.

INSPEKCIJSKI NADZOR KAO USLOV ZA SPROVOĐENJE ZAKONA: Komentarišući budući Zakon o inspekcijskom nadzoru, ministarka državne uprave i lokalne samouprave rekla je da je ovo ključan uslov za dobro sprovođenje zakona, jer se unosi instrument nadzora. „Koliko god je vama, privredi, važan zakon o inspekcijskom nadzoru, kako bi se uveo red, doslednost, koordinacija i kako bi se bitno smanjio prostor za sivu ekonomiju, verujte da je nama u naporu da reformišemo državnu upravu još važniji. Zaboravljamo da u inspekcije spada i budžetska i upravna inspekcija i potrebna je svest o tome da, kada se zakoni donose, treba i da se sprovode, a da bi se zakoni sprovodili, vi morate da imate instrument nadzora. Drugo, ovaj zakon jasno zahteva od službenika ne samo da se pridržavaju propisa, nego da razmišljaju o cilju svog posla. A nama je cilj da pospešimo rast u Srbiji i da uključimo građane u to. Državni službenici ne mogu da se pojavljuju kao prepreka, nego moraju da budu sredstvo ka tom rastu. Postoji detaljan plan, doneseni su okvirni podzakonski akti koji će se usvajati zajedno, ili odmah posle usvajanja zakona. Oni su pisani da bi testirali sprovodivost zakona, jer, neki se zakoni ne sprovode zato što jednostavno nisu sprovodivi. Postoji i politička volja na vrhu resornih ministarstava da se zakon sprovede. Resursi su, takođe, u dobroj meri obezbeđeni, verujem da ćemo uspeti da ojačamo i budžetsku i upravnu inspekciju iako smo u periodu fiskalne konsolidacije, ali ćemo tokom 2015. morati da napravimo donatorsku konferenciju za informatičko opremanje celog sistema, jer to jeste skupo, i to je jedino što nemamo pokriveno“, izjavila je Udovički.

PARAFISKALNI NAMETI: Predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Miodrag Kostić pokrenuo je i pitanje parafiskalnih nameta. Ramon Vajdinger, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i direktor kompanije Coca-Cola HBC govoreći o ovoj temi predstavio je rezultate istraživanje koje je NALED uradio uz saradnju sa USAID-om, koja govore da u Srbiji postoji 384 neporeska davanja, od kojih su 247 parafiskalni nameti. „To su plaćanja kod kojih nikakva usluga nije pružena zauzvrat“, rekao je Vajdinger, „ili gde pružena usluga nije u skladu sa visinom naknade. U poređenju sa registrom iz 2012, dodato je 84 nova parafiskalna nameta, a od toga je devet uvedeno nedavno. Takođe, 72 odsto ovih nameta je u nadležnosti državnih vlasti. Netransparentno i nepredvidivo uvođenje novih plaćanja i povećanje postojećih štete odgovornim kompanijama koje posluju u skladu sa zakonom i plaćaju sve obaveze i poreze. NALED je predložio pet koraka u cilju smanjenja parafiskalnih nameta: eliminisanje prakse višestruke naplate za istu uslugu, prilagođavanje cene neke usluge realnoj ceni koštanja, eliminisanje plaćanja za koja se ne pružaju nikakve usluge, povraćaj sredstava koja prirodno pripadaju lokalnim vlastima, i, možda i najvažnija mera, uspostavljanje jasnog onlajn registra naknada, uz obavezu da nijedna institucija ne može da naplati bilo koju naknadu, ukoliko ona nije na listi ovog registra. Kao posledica, preduzeća bi imala jasan pregled svojih fiskalnih i parafiskalnih obaveza, a vlada bi napokon imala ove prihode pod kontrolom“, zaključio je Vajdinger.

ODLOŽENO KONAČNO REŠAVANJE KONVERZIJE: Takođe, na skupu je bilo reči i o novom zakonu o planiranju i izgradnji, čiji je tekst prošao Skupštinu. Dejan Trifunović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rekao je da ovaj sistemski zakon povezuje sve nivoe vlasti, da će 11 podzakonskih akata stupiti na snagu kroz dve nedelje, a ostala 24 akta od 15. februara, čime će biti obezbeđeno integralno sprovođenje ovog zakona: „Ključno mesto ovog zakona je nešto što će početi od 1. marta, a to su šalteri, jedan šalter u svim entitetima. S obzirom na broj opština i ostale entitete, biće ih oko 200 i investitor više neće obilaziti više od 16 institucija već na prvoj prepreci, dobijanju lokacijske dozvole. On će imati jedan šalter, taj sistem će morati da funkcioniše, imaćemo kontrolne mehanizme i postojaće sankcije. Taj prvi deo, koji se više ne zove lokacijska dozvola, nego „lokacijski uslovi“, imaće limit od 20 dana, za građevinsku dozvolu biće potrebno od tri do pet dana, i onda sve zavisi od investitora, koliko brzo uradi projekat, koliko brzo prijavi i izvede radove. Od prvog do jedanaestog koraka, od idejnog rešenja do upisa svojine, on će imati samo taj jedan šalter, i to je nešto što je ključno. ‘One stop shop’ nije nešto što je novina za naše opštine i mislim da ćemo brzo sa timovima na terenu, pre svega u lokalnim samoupravama koje su kritične za sprovođenje ovih mera, uspeti to da uradimo. Drugi važan datum je 1. januar 2016. kada želimo, uz pomoć partnera, da sprovedemo elektronsku upravu – elektronsko apliciranje i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, i to je nešto što će Srbiju značajno pomeriti na lestvici „Doing Business“ Svetske banke, rekao je Trifunović.

Komentarišući pomenuti Zakon o planiranju i izgradnji, predsednik Saveta stranih investitora (FIC) i predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke u Srbiji Frederik Kuen čestitao je vladi u ime investitora na donošenju ovog reformskog zakona, koji će pojednostaviti stvari i čekanje smanjiti na 28 dana. „Ako se to dogodi, to će biti ostvarenje sna. I ‘One stop shop’ je potez u pravom smeru“, rekao je Kuen. „Ne želim da budem skeptičan, ali ključna stvar je primena – da li će to biti tačno 28 dana, da li će administracija biti sposobna da to sprovede, i zaista jedva čekam da vidim primenu početkom sledeće godine. Takođe, mi još imamo neka očekivanja, investitori su takvi. Na prvom mestu je pitanje konverzije. Jasno nam je da je to veoma teška tema, ali mislimo i da je izuzetno važna. Ova nesigurnost po pitanju krajnjeg vlasništva nad zemljom naravno da bi mogla da odvrati investitora od ulaganja. Čitao sam da će biti moguće izdavanje građevinske dozvole i bez ove konverzije, ali žao mi je što moram da kažem da to neće promeniti stvari. Kao bankar mogu da vam kažem da nije lako finansirati izgradnju kada pitanje imovine nije pravilno rešeno, tako da konverzija ostaje jedno od naših očekivanja. Druga stvar je lokalni porez na imovinu. Ono što naši članovi vide isuviše često, nažalost, jeste da je relativno nejasno zašto uopšte postoji porez, zašto je baš to visina poreza, kao i da često ova visina poreza nije u saglasnosti sa poslom urađenim oko nekog gradilišta, u smislu puteva ili prilaza tom gradilištu. Dakle, ideja je ne samo da se smanje porezi, mi iz FIC-a često ni ne tražimo to, već da se stvari načine jasnim, predvidljivim i razumljivim. Ali, da ponovim, čestitam na donošenju ovog zakona“, završio je Kuen.