Ukoliko novi poslovnik o radu bude usvojen, ministri će napokon morati nadležnim odborima da podnose izveštaje o radu
BEZ PROMENE – DO DALJEG: Nataša Jovanović, Oliver Dulić i Tamara Stojčević
Baš kada je izgedalo da je višestranačka radna gupa uspela da usaglasi tekst novog poslovnika o radu Skupštine Srbije, stigao je novi zahtev koji dovodi u pitanje doskorašnje najave o budućem efikasnijem radu parlamenta: Demokratska stranka Srbije postavila je uslov da se novi poslovnik usvoji – konsenzusom.
U danu nastajanja ovog broja „Vremena“, predlog poslovnika još je bio kod poslaničkih grupa na razmatranju i nikavog abera o tome da li će zahtev DSS-a biti ispunjen nije bilo na vidiku. Još tokom leta, međutim, radikali su tvrdili da se neće složiti sa najavljenim izmenama „koje ukidaju pravo poslanika na reč“. A da bi njihova volja mogla biti smetnja postizanju konsenzusa govori i činjenica da, za razliku od drugih opozicionih i manjinskih stranaka, od početka nisu ni želeli da učestvuju u izradi novog poslovnika (odnosno preradi starog, koji, takođe, nisu podržali).
Skepticima je, zato, lako da posumnjaju da zahtev DSS-a nije ni motivisan željom za sveopštom slogom (i zaštitom prava opozicije), već da ga valja čitati u ključu potencijalnog, navodnim „kosovskim“ razlozima motivisanog, pregrupisavanja na političkoj sceni. Koliko u takvim ocenama ima istine najpreciznije će pokazati vreme koje dolazi. U međuvremenu, dok iščekuje stranačke „recenzije“ pripremljenog teksta, Oliver Dulić, predsednik Skupštine, podseća da poslovnici ni ranije nisu usvajani konsenzusom i najavljuje da će na prvoj sledećoj sednici usaglašeni predlog uvrstiti u dnevni red, pa – šta bude.
Prema njegovim rečima, promena poslovnika nužna je da bi se tekst uskladio sa novim Ustavom, ali i zbog činjenice da je napokon napisan i Zakon o Skupštini, pa je iz postojećeg poslovnika valjalo izbaciti elemente zakona.
Dulić tvrdi da u tekstu koji je usaglasila radna grupa nema nikakvih razloga za radikalsku ocenu o „ukidanju prava poslanika na reč“ – naprotiv. Predlogom poslovnika se, prema njegovom objašnjenju, limitira vreme za raspravu po amandmanima, ali se ukupno vreme skupštinske rasprave povećava. Ono što bi rad trebalo da učini efikasnijim je, između ostalog, bitno smanjenje mogućnosti poslaničke opstrukcije – time što, na primer, ubuduće ne bi bilo moguće ukazivati na povredu poslovnika na koju je neko već ukazao.
Kao jednu od najbitnijih karakteristika predloga poslovnika, Dulić ističe rešenje prema kome bi ratifikacija međunarodnih sporazuma bila sprovođena po ubrzanom postupku, odnosno na sednicama koje bi trajale tri sata i na kojima ne bi bilo amandmana.
Do jedne od najatraktivnijih najavljivanih izmena – pooštravanja pravila koja se odnose na neprimereno ponašanje predstavnika naroda, međutim, neće doći, jer je DSS iznenada od toga odustao. Sasvim suprotno, novi tekst ne sadrži odredbe o materijalnim kaznama za poslanička nepočinstva, koje su postojale u dosadašnjem dokumentu, a sredstva za upristojavanje poslanika svode se na opomene, oduzimanja reči i udaljavanje sa sednice.
Predviđene su, međutim, neke druge zanimljivosti, poput obaveze svih ministara da dva puta godišnje podnesu izveštaj o radu resornim odborima (čiji bi broj sada trebalo da bude usklađen sa brojem ministarstava). Ništa manje zanimljivo je i rešenje prema kome bi na kraju svakog meseca bila održana posebna sednica posvećena poslaničkim pitanjima, u trajanju od 180 minuta. Pri tom bi se vodilo računa da prvo pitanja postavljaju poslanici koji ne pripadaju poslaničkim grupama, potom poslanici iz najmanjih grupa, pa tako redom, do brojčano najveće poslaničke grupe.
Predviđena je i mogućnost „javnih slušanja“ tokom kojih bi odbori mogli da pozivaju ličnosti od kojih bi mogli da dobiju adekvatne informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri.
Skupština bi, ubuduće, trebalo da ima jedan radni dan više sedmično nego do sada (zasedala bi od utorka do petka, dok bi ponedeljak bio rezervisan za rad poslanika sa građanima). Ukoliko se završi neophodno tehničko preuređivanje, sednice bi, možda već od oktobra, trebalo da se održavaju u bivšoj zgradi savezne skupštine, danas zvanično Domu Narodne skupštine. A tada bi mogla da bude primenjena i odredba novog poslovnika, prema kojoj bi poslanici mogli da govore sa mesta, dok bi govornica bila rezervisana za predlagača, odnosno predstavnika predlagača akta i izvestioca radnog tela u Skupštini, predsednika Republike, predsednika i potpredsednika Vlade i druga lica po odobrenju predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg. Tom odredbom novog poslovnika – ako taj dokument uopšte bude usvojen, ne bi se samo štedele cipele narodnih predstavnika, već i vreme. Prema rečima Dulića, naime, čak petina skupog skupštinskog vremena sada se troši na izlaske poslanika za govornicu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči
U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima
Gojko Božović, pisac, izdavač i jedan od inicijatora ProGlasa
Pobuna mladih ljudi, studenata, ali i srednjoškolaca, unela je čitav niz novih elemenata u društveni i politički život. Na prvom mestu, pobuna studenata obnovila je nadu u Srbiji. Studenti su upalili svetlo i to se svetlo više ne može ugasiti. Ta vedrina, ta živost, taj trijumf života i novih ideja, ta oslobođenost od starih formi, starog i prevaziđenog mišljenja, starih strahova i maligne propagande – to je dah slobode koji je zemlja dugo priželjkivala, ali nije imala ni sreće ni snage da ga se domogne
Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku.Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije
“Nije jednostavno kada ministarka prosvete i premijer prete inspekcijom, ali do sada se svaki put ispostavilo da su pretnje stvarale suprotan efekat i proizvodile još veći bunt” kaže za “Vreme” Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija
Generalni štrajk u petak ne odgovara pravom značenju ovog pojma. To je isključivo još jedan, novi oblik iskazivanja nezadovoljstva građana i način za širenje protesta. Posle njega, slediće drugi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!