Ništa strašno

Struja će ove godine morati da poskupi, tarifni sistem se (najverovatnije) neće suštinski menjati, ali to ne znači da vaši računi za struju nužno moraju da se povećaju. Ovakav zaključak mogao bi se izvući iz razgovora sa Slobodanom Ružićem iz nevladine organizacije Alijansa za očuvanje energije i Nenadom Mrakovićem, pomoćnikom direktora Direkcije za distribuciju EPS-a. Oba sagovornika „Vremena“ učestvovali su u izradi aktuelnog tarifnog sistema i smatraju da je u potpunosti odgovorio potrebama. To znači da su restrikcije protekle zime bile minimalne, da je poruka potrošačima da struja više neće biti socijalna kategorija nedvosmisleno upućena i da je to rezultiralo nešto racionalnijom potrošnjom. Racionalnijom, ali ne i dovoljno racionalnom, budući da je Srbija potrošila 80 miliona dolara protekle zime kako bi uvezla struju koju nije mogla da proizvede.

„Ovaj novac se mogao bolje iskoristiti. Na primer, u bolnicama, školama“, kaže Nenad Mraković. On, ipak, nije optimista kada se postavi pitanje izvoza struje u slučaju značajnog smanjenja potrošnje, navodeći da smo od tog cilja daleko bar nekoliko godina. Za sada je dovoljno da trošimo samo onoliko koliko možemo da proizvedemo, a tarifni sistem prema Mrakoviću predstavlja tek način da se trošak za proizvodnju struje pravedno rasporedi na potrošače. Ukupan ceh, kao i u kafani, mora da se plati i nema tog tarifnog sistema po kom će struja svima biti jeftinija, kao što nijedan kelner neće smanjiti račun zato što društvo za stolom ne može da se dogovori koliko bi ko trebalo da izvadi iz džepa.

REALNO STANJE: Ideja tarifnog sistema, po rečima Slobodana Ružića, bila je da realno odslika stanje potrošnje i proizvodnje električne energije u Srbiji. „Utvrdili smo da skoro 70 odsto domaćinstava troši ispod 600 kilovat-časova mesečno, tako da smo tu postavili granicu najniže tarife“, kaže za „Vreme“ Ružić. On dodaje da su stručnjaci iz Svetske banke čak predlagali da se ova granica spusti na 380 kilovat-časova čime bi se izašlo u susret najracionalnijim potrošačima, ali da je taj predlog odbijen jer se smatralo da treba slediti realnu potrošnju. Naredna granica postavljena je na 1600 kilovat-časova. Ukoliko bi preostalih trideset odsto domaćinstava koja troše preko 600 kWh mesečno trošilo manje od 1600 kWh, sva potrošnja bi se pokrila iz domaće proizvodnje i ne bi bilo ni uvoza ni restrikcija. Sve preko toga je uvoz i mora biti skupo. Slobodan Ružić kaže da ne voli kada se koriste termini poput „kaznena tarifa“ jer niko nema nameru da kažnjava potrošače, već da eventualno nagradi one koji se ponašaju racionalno. Nenad Mraković dodaje da EPS nema nameru nikoga da spreči da struju troši neracionalno, ali zato takvog potrošača upozoravaju da će cena tog komfora biti izuzetno visoka.

Sadašnja cena struje je oko dva centa po kilovat-času, a Slobodan Ružić kaže da bi do kraja godine bilo dobro da dostigne dva i po do tri centa, kako bi se planirana cena od oko četiri i po centa po kilovat-času dostigla u 2005. godini. Nenad Mraković potvrđuje da će poskupljenja struje u ovoj godini biti, ali dodaje da o tome odlučuje vlada i da EPS može samo da daje preporuke.

Što se tarifnog sistema tiče, kada je on pre godinu dana usvojen, odnosi između tri zone bili su jedan (zelena) prema jedan i po (plava) prema tri (crvena). To znači da je struja u najskupljoj crvenoj zoni bila tri puta skuplja od struje u zelenoj. Po Slobodanu Ružiću, to je bio realan odnos baziran na merenoj potrošnji i kapacitetima EPS-a. U oktobru prošle godine doneta je odluka da se crvena zona sa tri podigne na koeficijent 4,2 što je bio jedan od razloga za ogromne račune u januaru. Ova mera, smatralo se tada, bila je neophodna da se građani, pre svega oni koji se greju na struju, privole na racionalniju potrošnju. U EPS-u će vam hiljadu puta ponoviti da je taj cilj ostvaren, ali i Nenad Mraković i Slobodan Ružić misle da bi se u tom domenu tarifa mogla korigovati, odnosno da bi se ubuduće mogao primenjivati originalno projektovani odnos (1-1,5-3). No, kaže Nenad Mraković, i to je stvar vlade Srbije.

KOREKCIJA SNAGE: Prostor za još jednu korekciju postoji i kod obračunske snage (šta je obračunska snaga čitajte u antrfileu). Sadašnji tarifni sistem predviđa da se potrošači iz zelene i plave zone stimulišu umanjenjem obračunske snage za 4 kilovata (realno za 3,5 kW). Međutim, dovoljno je da vam mesečna potrošnja iz bilo kog razloga pređe magičnih 1600 kilovat-časova, makar za jedan jedini kilovat, i izgubićete taj popust. Tako će vas taj kilovat-čas koštati umesto 5,19 čak 123,77 dinara kada se doda izgubljena beneficija od 118 dinara (da ne bude zabune, toliko košta samo prvi kilovat-čas preko 1600, svi ostali su po ceni koja važi u crvenoj zoni). „A taj kilovat-čas možda ide i na dušu čitača, ukoliko vam strujomer ne očita ujutru nego predveče“, kaže Slobodan Ružić dodajući da postoji predlog da se beneficija od 4 kilovata ukine svima, a da se broj s kojim se utrošena energija deli da bi se dobila snaga poveća sa 75 na 100. Time bi se svima vrednost za snagu ravnomerno umanjila i izbegle bi se moguće nepravde.

Jedan od najjednostavnijih načina da smanjite svoj račun za struju, i to odmah, jeste da proverite stavku za obračunsku snagu. Ukoliko se ne grejete na struju, a snagu plaćate više od 230 dinara ili ukoliko se racionalno grejete, a taj iznos prelazi 430 dinara, razmislite o uvođenju automatskih osigurača. Oni će maksimizirati vašu potrošnju na 10,5, odnosno 16 kilovata i na taj način ograničiti iznos koji EPS može da vam naplati. Osigurači koštaju oko 600 dinara bez ugradnje. U novijim zgradama ugradnja je jednostavna, pa samim tim i jeftina, u onim starim ponekad je neophodno promeniti celo sanduče koje se obično nalazi u hodniku (znači, ne radi se o osiguračima koje imate u kući, već o ona tri glavna kojima ste povezani na mrežu). Nenad Mraković procenjuje da u najgorem slučaju (zamena celog ormara) ovaj trošak ne bi trebalo da bude veći od tri do četiri hiljade dinara, što se isplati već kroz nekoliko (letnjih) meseci. Potrošače koji se greju TA pećima zadovoljiće osigurači od 25 ampera koji dozvoljavaju snagu od 16 kilovata. Kada zamenite osigurače (to mogu i radnici EPS-a ili privatni električari), potrebno je da pozovete lokalnu Elektrodistribuciju da utvrdi stanje i plombira osigurače kako ih ne biste neovlašćeno promenili za jače. Jedino ograničenje je da kada jednom ugradite osigurače ne možete se vratiti na prethodno stanje narednih godinu dana. Ukoliko koristite kotao za etažno grejanje, biće vam potrebni jači osigurači, recimo od 60 ampera koji omogućuju snagu od 37 kW sa troškom od oko 1300 dinara mesečno na ime obračunske snage. Ukoliko sada plaćate više, a imate kotao manje snage, razmislite o ovom rešenju.

KUVAJTE DANJU: „Mi se zalažemo za racionalnu potrošnju, a ne za štednju. I, nikome ne savetujem da kuva ili pegla noću kada je jeftinija struja.“ kaže Slobodan Ružić navodeći da treba menjati samo neke navike, a ne način života. To znači da ukoliko morate da se grejete na struju, obavezno pređite na TA peći i punite ih noću kada je struja jeftinija. Za jedan kvadrat stana potrebna je snaga od 0,16 kilovata, što treba imati na umu kod nabavljanja peći. Treba se odreći luksuza da stan od više soba grejete pomoću jedne peći koja se ohladi već u podne (mora se uključiti i preko dana kada je struja skupa), već treba rasporediti nekoliko koje mogu da drže toplotu ceo dan. Za stan od 60 kvadrata potrebno je da peći u zbiru imaju oko deset kilovata. To je još uvek mnogo manje od gore pomenutih 16 kW (ograničenje automatskim osiguračem) tako da ostaje prostora da se noću uključi i bojler kao drugi najveći potrošač u domaćinstvu. Ipak, najracionalnije je da se tamo gde za to postoje uslovi pređe na neki alternativni način grejanja (ugalj, struja, gas) ili da se priključi na daljinsko grejanje (još uvek veoma skupo). Jedna od mera za uštedu je i zamena običnih sijalica kompaktnim fluorescentnim koje troše pet puta manje struje, a traju deset puta duže tako da se i pored znatno više cene isplate već za godinu dana (a traju čitavih pet).

U toku leta moguće je srediti drvenariju, odnosno zapušiti rupe oko prozora kroz koje toplota „beži“, a naročitu pažnju, po mišljenju Slobodana Ružića, treba posvetiti kutijama za roletne gde su gubici toplote katastrofalno veliki. Takođe, u inostranstvu je moguće nabaviti termoreflektore, aluminijumske folije koje se stavljaju na zid iza radijatora ili peći sa ciljem da toplotu vraćaju nazad u prostoriju umesto da zagrevaju spoljni zid.

Toliko možete da učinite za svoj kućni budžet. Da bi ukupan trošak za struju bio manji, a sistem bolji, nešto će morati da uradi i EPS. S njihove strane, racionalno ponašanje bilo bi minimalizovanje gubitaka električne energije (pre svega zbog krađe kojoj često kumuju i zaposleni u EPS-u), smanjenje broja zaposlenih i rasvetljavanje korupcionaških afera koje se vezuju za ovo preduzeće i doskorašnji menadžment. I građani i EPS slažu se u jednom. Cena neracionalnog ponašanja treba da bude visoka, što viša.