foto: jugoslav radojević
Naprednjaci, u Šapcu, poraženi i na izborima. Poraz pokušali da isprave nasilničkim ponašanjem na konstitutivnoj sednici gradske skupštine. Onda saopštili da sve o njima laž i hajka, i da će nastaviti da se bore "legitimnom putevima"...
Ko se seća, pre dve godine, u vreme poplava, lično Vučić Aleksandar je izdao naredbu „Šabac ne sme pasti“. Bila je to šifra operacije za smenu vlasti u tom gradu, za komandanta odbrane od poplava imenovan je general Diković, hiljade SNS dobrovoljaca je, iz Beograda, organizovano stiglo da obavi zadatak. Posle svega i svačega, SNS je, ipak, što bi se reklo, ostao kratkih rukava, demokratska opozicija, što će reći Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, sa koalicionim partnerima, zadržala je većinu u šabačkoj skupštini.
Upravo završeni izbori bili su nova šansa da SNS preuzme Šabac. Kako je SNS doživljavao izbore u Šapcu, neka ilustruju antologijske reči nosioca liste, kandidata za gradonačelnika, dr Slobodana Popovića, koji je na predizbornom skupu, pred Vučić gospodinom, za čitanke izjavio: Svi smo mi dužni, obavezni, svi mi moramo da obećamo ovom čoveku, svaki sekund, svaki milimetar naših života, na njegovom putu naprednije i bolje Srbije…
Kad glasovi prebrojani, SNS im’o najviše odbornika, 28, međutim, to ne bilo dosta, jer su liste „Šabac je naš“ i „Pobeda za Šabac“, koje su bile na vlasti, ukupno dobile 26 plus 11 odbornika, što je činilo 39 od 69 skupštinskih mandata. SNS podneo prigovor na regularnost izbora, ali to Upravni sud odbacio kao neblagovremeno, te je došlo do konstitutivne sednice, prošlog četvrtka, 5. maja. Naprednjaci na sednici nastavili sa operacijom „Šabac ne sme pasti“, nisu hteli potpišu verifikaciju odbornika, koju skupštini dostavila izborna komisija, motali se oko predsedavajućeg, mlatili okolo, a kad je došao na red izbor funkcionera, uzeli šetaju i bacaju po sali kutije za glasanje. Snimak ovog naprednjačkoj rijalitija postao hit na internetu i nekim televizijama.
Na sve to, ponovo gradonačelnik Nebojša Zelenović, iz Zajedno za Srbiju, izjavio da su naprednjaci samo javno pokazali kakvi su, a naprednjaci saopštili da su mediji pod kontrolom Zelenovića poturili snimak, te da je notorna laž da je bilo koji odbornik SNS-a bacao kutije po sali i ponašao se neprimereno. Dodali da zgroženi medijskom hajkom koja se vodi protiv njih, te da je jedina istina da se koalicioni partner Zelenovića, na čelu sa Sovranije Čonjagić, ponašao neprimereno i politički nekorektno, izazivajući potpuni haos u sali. SNS naveo i da će nastaviti da se legitimnim putevima bori protiv katastrofalne politike i pljačke, te da neće odustati od cilja da se Šabac pretvori u grad „sa stabilnim društvom“.
Ponudili i objektivni snimak, na kome se vidi kako njihov za istoriju dr Popović verbalno napada predsedavajućeg, preti, lupa po stolu, baca flašicu sa vodom, dok drugi SNS odbornici nosaju providne glasačke kutije i bacaju ih po sali.
KAD SE POSREĆI: Kad čuo za slučaj, reporter „Vremena“ uzme pažljivije prati medijski tretman događaja u Šapcu. I posreći mu se, točno sutradan, na Đurđevdan, 6. maja, opazi na vašem pravu da ne znate ništa, što će reći na RTS-u, u Jutarnjem programu, taze prilog iz Šapca. Do u frizuru praznično stajligovana koleginica se baš istakla. Evo komplet izveštaja: U našem gradu osvanulo je lepo jutro, pola građana su domaćini slave, a pola ide u goste. Oseća se lepa praznična atmosfera, slavska trpeza, iako je petak, mrsna je…
Kako odoleti mrsu na posni dan, i reporter odluči ode na lice mesta. Dakle, i u ponedeljak, kad reporter otiš’o u Šabac, osvanuo lep dan. Da se kaže, vizuelno, Šabac pristojan i uređen grad. Zgrada gradske uprave u samom centru, u pešačkoj zoni. Informišemo se kod portira u prizemlju zgrade, na drugom spratu, gde funkcioneri, opet portir. Dođemo do šefice kabineta gradonačelnika, ljubezna plus predusretljiva Danijela informisa da Zelenović nije tu, te da ne može mnogo pomoći, jer je zadužena samo za Zelenovića…
Nekako dođemo do Sovranija Čonjagića, jednog od lidera pokreta Zapadna Srbija, formirao ga nekadašnji URS odbor, koji okosnica liste „Pobeda za Šabac“. Gospodin Čonjagić, odma’ upozna reportera, čime ga zabrinu, da je upoznat kako on piše, ali, da je, kao građanin, raspoložen da pomogne koliko može. Upitan reče o rezultatima izbora, da njihove dve liste imaju većinu od 39, na ukupnih 69 odbornika. Na jednoj listi, Pobeda za Šabac, bili Zajedno za Srbiju, DS, SPO, Inicijativa selo-grad, na drugoj, pod imenom Pobeda za Šabac, išli, Zapadna Srbija, Nova Srbija, Nova stranka, Zeleni Srbije, grupa građana „Šabac“. Na pitanje otkud SPO i Nova Srbija sa njima, odgovori da je to suština priče, da je u gradu, na terenu, drugačije nego u Republici.
Krenemo od čuvenih poplava. Čonjagić navodi da je to bio pravi udar, bilo se teško odbraniti, u grad stiglo hiljade ljudi, ne da brane od poplava, nego da smene vlast. Kad je vodostaj Save pao, slegle su se strasti, pokušaj smene vlasti ih je dodatno solidarisao i učvrstio koaliciju, niko od odbornika nije promenio stranu. Sve je nastavljeno stabilno da funkcioniše.
Za sve to vreme Vučić nijednom nije posetio Šabac, došao samo u izbornoj kampanji. Kao grad, nisu imali problema u odnosima sa republikom, nije tu bilo netrpeljivosti, animoziteta, pokušaja bilo kakve blokade. Nisu imali, niti očekuju, probleme, uostalom tu se uglavnom radi samo o transferu sredstava, ne očekuju ono što im ne pripada. Navodi da budžet oko tri milijarde dinara, i da, iz godine u godinu, raste. Administracija je, što je važno, svedena na minimum. Šabac je primer za to, imaju 1,4 zaposlena, na hiljadu stanovnika, u gradskoj administraciji, u drugim gradovima je to nekoliko puta više.
Dođosmo do incidentne konstitutivne sednice skupštine, Čonjagić uze pripoveda da predstavnici naprednjaka nisu želeli da verifikuju rešenje Izborne komisije o izabranim odbornicima, kad je došlo na red glasanje o izboru gradonačelnika, drugih funkcionera, fizički su onemogućavali predsedavajućeg, otimali izborni materijal, kršili mikrofone, bacali glasačke kutije… Zbog takvog ponašanja izrečena im je mera udaljenja… Nema logike, da je on, kao što kaže SNS, tome doprineo, zašto bi neko ko ima većinu to radio, uostalom, cela Srbija je videla šta se desilo. Istina je da je jednu, od tri kutije koje su oni sklanjali, uzeo da vrati na mesto. Kad je to učinio, jedan od SNS odbornika je polupao kutiju… Nastavlja da se može očekivati agresivan nastavak aktivnosti naprednjaka, a na pitanje, da li je bilo pritisaka, pokušaja otimanja njihovih odbornika, odgovara da su odbornici ljudi od integriteta, te da su dva odbornika Jedinstvene Srbije, zbog pritisaka iz centrale, napustila svoju partiju.
SERTIFIKAT: Prelazimo na ekonomsku situaciju, navodi da je Šabac imao sreće kod privatizacije, „Zorka“ je, u delovima, prodata, i ti delovi dobro rade. I mala i srednja preduzeća se dobro snalaze na tržištu, i sve to obezbeđuje stabilan budžet. O tome govori podatak, da i pored smanjenja zarada u javnom sektoru, prihod od poreza na zarade nije smanjen. Šabac ima i industrijsku zonu na 600 hektara, od čega je 200 hektara u režimu slobodne carinske zone. Prošle godine je 50 hektara prodato za nove investitore, u ozbiljnim pregovorima su sa jednom japanskom firmom o otvaranju postrojenja za 1700 zaposlenih. Upravo su mu javili da je na konferenciji u Podgorici, gde su čelnici grada, Šabac dobio sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju, što ga je svrstalo u najbolje investicione destinacije jugoistočne Evrope… Sve to će dovesti do daljeg ulaganja u infrastrukturu, i toga da Šabac još bolje izgleda…
Vraćamo se na rezultate izbora, kaže da je SNS na republičkoj listi dobio 52, a na lokalnim izborima samo 34 posto. To samo govori da narod zna da razdvoji stvari, i vidi šta je najbolje za njega. SNS bi, da nije bilo istovremenih republičkih izbora, realno, bio počišćen.
Kao što red, okrenemo se ka drugoj strani, šef Izbornog štaba na naprednjaci, Blaža Knežević, koji novi republički poslanik, telefonom nas informisa da nije bio na lice mesta, i uputi nas na odbornika Aleksandra Pajića, direktora Medicinske škole, koji, kako zabeležile kamere, aktivno učestvov’o u radu konstitutivne sednice. Gospodin Pajić nam poslade poruku, „Nisam sad u situaciji da razgovaram, čujemo se kasnije“.
Reporter onda uzme nađe SNS prostorije, nedaleko centra, u naselju Bair. U prostorijama momak za SNS pultom, ‘volika Vučić slika, nekoliko prisutnih. Kad se reporter pre’stavi, jedan odma pređe na stvar, otimali im sigurne glasove za 30.000 dinara… Uđe žensko, pre’stavi se, Slavica, kad ču kojim dobrom, reče, sa’će zove Blažu, vrati se bez Blažu, Blaža rek’o da samo Pajić može razgovara. ‘De Pajić, Pajić zauzet, poručuje, može sutra. Rekosmo, može li telefonom, kad Pajić odgovara, Slavica ode, pa se vrati, može, po podne.
Uzmemo oslikamo sedište, oni što sedeli, napustiše, osta samo momak za pultom. Izađemo, isprati nas jedan od prisutnih, vidimo, napamet poznaje tematiku, sve lopovi, veli, sve to organizuje Dušan Petrović. Otkud sad Petrović, pitamo, kako otkud, odgovara, taj sve radi iz senke. Ali, nije sve gotovo, žalili su se na verifikaciju odbornika, nije u redu, odbornike im isteralo obezbeđenje koje doveli iz Mitrovice. I otimali im glasove, njihove sigurne glasove plaćali 30.000… Pa što i oni nisu kupovali, nisu, oni išli na siguran glas…
Po podne, kad bilo vreme, okrenemo telefonom SNS odbornika Pajića, ne se javio, očito, nije bio u situaciji…
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
