Za košarkaša Alena Smailagića (na slici) do sada su znali brojni ljubitelji sporta, a odnedavno za njega, kao “žrtvu”, zna cela javnost. Tako tabloidi navode da je “reketiran”, “pobegao iz Srbije” i “prošao pretnje, ucene i agonije” zbog kojih mu, navodno, propada karijera i slično. Smailagić je za medije ostao misteriozan i rekao da ne može da govori o svemu kroz šta je prošao
“Kao trica u koš” do tabloidnih glasila doletela je krivična prijava koju je košarkaš podneo i ona se sada naveliko prepisuje i prepričava. Pokrenuti su hajka i javno suđenje protiv izvesnih Z. Š. i D. B. čija su puna imena i prezimena, ubrzo posle pisanja portala, preplavila društvene mreže. Međutim, za sve to vreme nijedan novinar nije pozvao ljude koje targetiraju kao “reketaše”, “zloupotrebljivače mladih talenata” da čuju i drugu stranu, kao i da saznaju koje tužbe i sudski postupci su prethodili krivičnoj prijavi koju je podneo Smailagić. Usred javnog progona, drugu stranu priče, za nedeljnik “Vreme”, iznose predsednik i direktor dva košarkaška kluba iz Koteža, a koji su i suvlasnici košarkaške akademije GBA Zoran Škorić i Damir Bogućanin i njihov pravni zastupnik Đorđe Simić.
Prvi put u istoriji srpske košarke, put jednog košarkaša u NBA ligu nije vodio preko Mege, Zvezde ili Partizana, ali nije vodio ni preko drugih evropskih klubova, ni preko NCAA lige. Prvi put u istoriji košarke, osamnaestogodišnji igrač Alen Smailagić prešao je iz sredine kao što je skromno beogradsko naselje Kotež direktno u tim šampiona NBA lige.
“Jasno je da je neko godinama trasirao taj put”, kaže za “Vreme” Zoran Škorić, suvlasnik košarkaške akademije GBA. “Igrač je svakodnevno imao individualne i grupne treninge, obezbeđeni su mu različiti treneri za različite segmente igre, obezbeđeni su mu teretana i kondicioni trenizni, medicinske usluge i fizikalne terapije, posećivao je kampove, obezbeđeni su mu specijalni programi ishrane, nutricionista, kupovana mu je specijalna sportska oprema, obezbeđeno je da neke bivše legende NBA košarke dolaze u Kotež i gledaju ga u sali za fizičko, a deo usavršavanja igrača su npr. bili i obavezni privatni časovi engleskog jezika i matematike.”
Škorić dalje nastavlja: “Do sada smo otvorili put velikom broju talentovanih mladih igrača u akademsku košarku Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Sa svima njima i njihovim porodicama smo u sjajnim odnosima. Prvi i jedini put kada je došlo do pro blema je ovaj slučaj sa Alenom iako smo prethodno i sa njim i njegovim roditeljima bili izuzetno bliski. Pošto je Alen odbio da izvršava obaveze iz ugovora, mi smo samo predali slučaj advokatima i prihvatićemo presude nadležnih organa kakve god one bile. Nikada među nama nije izgovorena ni jedna ružna reč”.
Pravni zastupnik Đorđe Simić, koji je učestvovao u potpisivanju ugovora sa Smailagićem, kaže da je najbolje za javnost da se u čitav slučaj uputi hronološki.
U avgustu 2018. igrač potpisuje Ugovor o planiranju karijere, organizaciji sportskog i ličnog razvoja i usavršavanja igrača, kojim prihvata neke obaveze u odnosu na onog ko mu je navedeno godinama unazad omogućavao, ali se vodilo računa da taj ugovor u različitim svojstvima potpišu: igrač, otac i majka igrača, njegov trener, predsednik kluba i licencirani FIBA agent.
U aprilu 2019. pred javnim beležnikom je overen Ugovor o profesionalnom angažovanju igrača (ugovor o radu) između Alena Smailagića i KK Beko Basketball Kotež, a potom je isti uredno registrovan pred naležnim telima KSS.
U julu 2019. Alen Smailagić potpisuje ugovor sa ekipom tadašnjih NBA šampiona – Golden State Warriors na iznos od više miliona evra, a potom u decembru te godine i januaru naredne Zoran Škorić posećuje Alena u Americi, o čemu svedoče i zajedničke fotografije.
Na proleće 2020, po zahtevu igrača, pojavila se potreba da se proširi taj ugovor, a u kojem stoji da “ugovorne strane izražavanju obostrano zadovoljstvo dosadašnjim planiranjem karijere, organizacijom sportskog i ličnog razvoja, kao i usavršavanjem igrača”, te da ugovorne strane tada potpisuju aneks “zadovoljne dosadašnjom saradnjom, potvrđujući dosadašnje izvršavanje ugovornih obaveza, a sa ciljem da se i kroz aneksiranje ugovora igraču omogući što bolji dalji košarkaški razvoj i napredak u košarkakoj karijeri”.
Suosnivač košarkaške akademije Zoran Škorić kaže da problemi počinju tek početkom 2021. godine kada je Alen našao izvesne savetodavce i odjednom odlučio da prekine svaku komunikaciju sa ljudima sa kojima je do tog momenta godinama bio u izrazito srdačnim i prijateljskim odnosima. Pošto je igrač odbio da izvršava ugovorom preuzete obaveze, pokrenut je spor.
“Krajem 2021. podneta je tužba Višem sudu u Beogradu, a kasnije je pokrenut i jedan postupak pred međunarodnom BAT arbitražom u Ženevi. Tek u januaru 2022. godine u odgovoru na tužbu punomoćnik Smailagića iznosi tezu po kojoj igrač navodno nije znao šta je i sa kim potpisao”, kaže advokat Đorđe Simić.
Predsednik KK Beko Kotež Damir Bogućanin kaže da se od tada samo jednom i to slučajno sreo sa Alenom, kada su otvarani košarkaški tereni u Kotežu. “Tog marta 2022. kada sam ga sreo slučajno, srdačno smo se pozdravili, bez i jedne razmenjene ružne reči ili pogleda i od tada ga nisam ni video, ni čuo, niti smo razmenili poruke.”
Kako “Vreme” saznaje, Alen Smailagić je krivičnu prijavu protiv Škorića i Bogućanina podneo nekoliko meseci posle tog susreta u julu iste godine.
“U oba postupka Smailagić tvrdi da nije znao ni šta ni sa kim potpisuje”, navodi advokat Simić. “S druge strane, pred Višim sudom se ne odaziva na već nekoliko poziva, a to je prilika da se ova situacija reši pravno, a ne medijskim hajkama. U sudnici bi se razjasnilo i da li je ikada iko njega ucenjivao ili mu ružnu reč rekao.”
Smailagić u krivičnoj prijavi zamera što je otkupninu uzeo Beko Basketball, a ne Beko Kotež. Međutim, predsednik KK Beko Kotež Bogućanin objašnjava da se radi o dva entiteta koji su povezani sa više ugovora i blisko sarađuju. Kada je reč o novcu, on se ulaže u razvoj mlađih košarkaških kategorija. Sagovornici za “Vreme” kažu da je sva medijska hajka u najmanju ruku uvredljiva, te zbog toga najavljuju tužbe, a da je postala apsurdna kad su počeli da pišu kako su “ona dvojica iz Koteža prevarili Golden State Warriors”, a to je sistem koji godišnje zarađuje skoro milijardu dolara.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
