Stanje u kome živimo je stanje haosa, nepoštovanja pravila, korupcije i nepotizma. Prema mišljenju mladih, naše društvo ne može biti bolje nego što jeste; naš mentalitet, način života, odnos prema porodici, prijateljima i kolegama, sve se to znatno razlikuje od onoga kako žive srednjoškolci u Španiji, Francuskoj, Češkoj. I zato zaključuju: ne bi se Srbija ni uklopila u kalup koji bi zahtevao poštovanje načela koja nama nisu bliska, a jesu važna
Uređen, jasan, funkcionalan sistem, bez nepotizma ili kršenja pravila – ovako srednjoškolci u Srbiji mahom vide Evropsku uniju. Tamo preko, gde su otišli prijatelji ili članovi porodice živi se bolje, ali im nije jasno što proces evropskih integracija podrazumeva. Na pitanje – smatraju li da Srbija treba da bude članica EU, reakcija je zbunjenost i nezainteresovanost. Nepoverljivi prema autoritetima – donosiocima odluka, nastavnicima, školskim pedagozima i porodici – najčešće će poverovati iskustvu svog vršnjaka ili vršnjakinje. I kada čuju kako izgleda život njihovih vršnjaka u Sloveniji, Austriji, Švedskoj ili Italiji, menja se i odnos prema tome treba li Srbija biti članica ili ne.
Ovo su neki od nalaza nedavno sprovedenog istraživanja o stavovima srednjoškolaca u Srbiji prema Evropskoj uniji, koje je sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku Švedske, a čiji su autori Aleksandar Bogdanović i Marija Todorović.
KOFERI I SUMNJE
Kakav je društveni i politički okvir kada je reč o procesu evropskih integracija Srbije? Šta (ne) kažu činjenice, a šta politički akteri? Za početak, taj proces traje više od dve decenije, nejasan je i trom, nimalo blizak građanima i građankama, tema je o kojoj se i ne govori. A ako se to i čini, onda se radi o napamet naučenim floskulama iz skupštinskih klupa i sa govornica, onima o evropskim putevima, evropskoj porodici, čekaonicama, zatvorenim i otvorenim vratima… S jedne strane, tu je nedostatak odgovornosti onih koji narativ kroje, a s druge, konfuzija onih koji ih slušaju. Naravno, među njima je i nemali broj onih koji znaju šta hoće, gde će im život biti kvalitetniji, pa pakuju kofere. Iz Srbije mladi odlaze tražeći bolje životne uslove, pravedan sistem koji će prepoznati njihove potrebe i društveni položaj, mesto gde će moći da se zaposle, dobiju odgovarajuću nadoknadu za svoj rad i budu samostalni. Svega toga im manjka u zemlji u kojoj žive, u kojoj su institucije odviše krhke, a politička i društvena nestabilnost svakodnevica. I zbog svega ovoga puni su sumnji. Ukratko, trend podrške mladih članstvu Srbije u Evropskoj uniji je u konstantnom padu. Razočarani i iznevereni, bez sistemske podrške, mladi u Srbiji sumnjaju u demokratske vrednosti, političke predstavnike, državne institucije i medije.
Šta još kaže istraživanje BOŠ-a u kom je učestvovalo 50 srednjoškolaca iz različitih stručnih škola i gimnazija iz Beograda, Subotice, Užica, Bora, Vranja i Prokuplja?
Isključeni iz procesa donošenja odluka, mladi smatraju da nikako ne mogu da utiču na političke procese u zemlji, kao i da sistem koji postoji u Evropskoj uniji nije primenljiv i održiv kod nas. Stanje u kome živimo je stanje haosa, nepoštovanja pravila, korupcije i nepotizma. Prema njihovom mišljenju, naš čovek je na to navikao; naše društvo ne može biti bolje nego što jeste; naš mentalitet, način života, odnos prema porodici, prijateljima i kolegama, sve se to znatno razlikuje od onoga kako žive srednjoškolci u Španiji, Francuskoj, Češkoj. I zato zaključuju: ne bi se Srbija ni uklopila u kalup koji bi zahtevao poštovanje načela koja nama nisu bliska, a jesu važna.
Ispitanica iz Vranja to ovako opisuje: “Ljudi koji žive u našoj državi su navikli na ovaj sistem u kome korupcijom uspevaju da se snađu i dobro zarade. Njima to odgovara, oni dobro zarađuju, a odgovara im i da preko veze nađu posao, imaju dobru platu, preko reda odu kod lekara ili da im policajac koji im je brat od tetke ne napiše kaznu za brzu vožnju. To im velikodušno odgovara, svi su na to navikli i ne znam kako bi nam život izgledao kada bi se to promenilo”.
EVROSKEPTICIZAM I POVRŠNOST
Zapadni sistem vrednosti, moćna valuta, sloboda kretanja, razvoj, blagostanje i moć neke su od asocijacija koje srednjoškolci vezuju za Evropsku uniju. Postoje i oni koji Uniju doživljavaju kao prostor za licemerstvo, laž, prevaru i ucene.
“U suštini, ne bi oni nas primili da nemaju nekog interesa, zato što je takav svet danas, zašto je Bugarska članica, oni imaju gori standard od nas, a i gore su uređeni, zašto su oni tamo? Ne znam da li se to neko nekad zapitao, ali sigurno zbog nekih interesa i sigurno da Unija ima neki interes od nas, uvek se sve vrti oko interesa i novca, i to više nije normalno ako mene pitate”, kaže srednjoškolac iz Vranja govoreći o tome koji su to ciljevi Evropske unije u vezi sa budućim članstvom Srbije u ovoj političkoj zajednici. Zbunjen da objasni kakve skrivene interese Unija ima, pomirljivo sleže ramenima, ali ipak srčano brani ideju o tome da ne postoji bilo kakva normalnost u pregovaračkom procesu. Politiku ne prati i ne zanimaju ga takve teme, ali ponekad u kući čuje nešto. Najčešće se informiše na društvenim mrežama, ali to nisu, kako on kaže, “neke velike i važne informacije”. Prati aktuelnosti, ali površno. Slične odgovore daju i njegovi vršnjaci iz drugih gradova.
Zaključak istraživanja je nesumnjivo da su srednjoškolci evroskeptici. Neće lako poverovati u informacije koje im se pružaju, ali isto tako, neće se ni truditi da provere informacije koje do njih dolaze putem društvenih mreža. Površno se informišu, izloženi su lažnim vestima, a stavove koje iznose najčešće zasnivaju na dominantnim narativima prisutnim u društvu. Iako većina srednjoškolaca sa kojima smo razgovarali tvrdi da ne prati tradicionalne medije poput televizije ili radija, katkad im se u razgovoru potkrade poneka informacija koju su “čuli u pozadini jer baba i deda gledaju dnevnik”. Za neke od njih, Evropska unija predstavlja deo nečega što nikad nećemo biti, a o čemu slušaju od malena. Rečenice poput: dugo traje, teško je ući u Evropsku uniju, mi nismo deo Evrope, nizale su se jedna za drugom…
ZAČARANI KRUG – I ZA I PROTIV
Srednjoškolci su podeljeni po pitanju ulaska Srbije u Evropsku uniju jer u isto vreme sagledavaju i pozitivne i negativne strane članstva. Bolji životni standard, zdrava životna sredina, kvalitet obrazovanja, zapošljavanje, bezbednost, saradnja sa drugim državama, poštovanje pravila – sve su ovo oblasti u kojima prepoznaju bolje mogućnosti za sebe.
U istim ovim oblastima navode i niz argumenata koji bi, po njihovom mišljenju, išli na štetu Srbije ukoliko bi postala članica EU. Kao negativne posledice nabrajaju gubljenje nacionalnog identiteta, kulture i istorije.
Dominantan je već pomenut stav da se Srbija ne bi uklopila u sistem koji zahteva jasno poštovanje pravila. Članstvo u Evropskoj uniji predstavlja, u njihovim očima, i opasnost po tradiciju, jezik i ćirilično pismo. Jedan od prisutnih mitova je da ukoliko postanemo deo Evropske unije, više nećemo smeti da koristimo ćirilicu kao pismo ili da slavimo pravoslavni Božić. Ovakvi stavovi posledica su neadekvatne informisanosti i nedovoljnog razgovora sa mladima o tome šta bi za njih bile koristi od članstva Srbije u Evropskoj uniji. Ukoliko bi bar jedan nastavnik ili nastavnica predstavio srednjoškolcima programe razmena koji postoje u okviru Unije, usmerio ih na praćenje medija koji imaju korisne, proverene informacije ili ih podsetio da gorepomenuti Bugari koriste ćirilično pismo iako su deo Evropske unije, takve ideje bi bili manje rasprostranjene. Osim očuvanja nacionalne kulture, srednjoškolce brine i razvoj situacije na Kosovu. Pitanje Kosova vide kao političko uslovljavanje, a situaciju tamo kao bezbednosni izazov. Za jedne, neophodno je rešiti status Kosova tako da ono bude očuvano i sastavni deo Republike Srbije, dok drugi ne vide kako bi se to pitanje rešilo.
“Da bismo ušli u Evropsku uniju, treba da rešimo pitanje Kosova, ne znam šta bi sa tim dalje, da li bismo ga samo dali ili bismo se borili za njega, a to bi značilo da se borimo protiv NATO. Onda bi se desila ista situacija kao devedesetih, što nije nikome interes. S druge strane, kada bismo dali Kosovo, to bi isto bilo pogrešno”, kaže jedan od ispitanika.
SVE SE MENJA, MI SMO ISTI
Srednjoškolci u Srbiji imaju predstavu o prednostima i manama članstva Srbije u Evropskoj uniji, međutim, argumentacija u korist jedne ili druge opcije zasnovana je na površnim pretpostavkama. Zasuti talasima proverenih i neproverenih informacija, nalaze se u haosu u kome ne veruju nikome osim ličnom iskustvu svojih vršnjaka. Njima će se poveriti, razmeniti stavove, ali se neće upuštati u dublju analizu ili argumentaciju iznetog. Plaše se promene koja bi uticala na poznati i provereni status kvo.
Nije njihova odgovornost to što misle da će morati da proslavljaju Noć veštica ukoliko Srbija postane članica Evropske unije već društva i onoga što ono smatra i predstavlja normalnim. Srednjoškolci jasno prepoznaju važne teme, znaju šta bi učinilo njihov i život njima bliskih ljudi boljim, ali isto tako, osećaju otpor prema bilo kakvoj vrsti društvene angažovanosti.
Upravo zato, preporuke do kojih je Beogradska otvorena škola došla kroz Istraživanje o stavovima srednjoškolaca prema Evropskoj uniji svode se na neophodnost razgovora sa njima, podsticanja na aktivizam, kreativnost, debatu i kritičko promišljanje, ali na način prijemčiv njihovim interesovanjima i uzrastu. Možda mi ne možemo biti bolji od onoga što jesmo, ali oni svakako mogu.
“Ujedinjenje više zemalja, koje imaju… oni jesu različiti, ali imaju kao neki svoj isti interes za koji se zalažu, za tu jednu stvar. I imaju neka pravila koja ih drže u toj zajednici.”
“Na neku moć. Na nešto moćno.”
“Zajednica koja ima moć nad drugim državama koje nisu u Evropskoj uniji.”
“Meni misao ode kad kažete Evropska unija, zapadni sistem vrednosti, tu odmah spadaju neke jače sile, ali ne pita se ništa samo Evropska unija, odmah uz nju mi ide i Amerika sama, zato što se i ona tu dosta pita. Tako da reći ćemo moćne zapadne zemlje Evrope, zajedno sa Amerikom, Sjedinjene Američke Države… a i dobra je to zajednica za njih.”
“Pa, rekao bih veliko i konekcija. Ako smem da kažem zašto? Evropa kao kontinent je veoma raznovrsna i imamo dosta manjih država, to znamo. Ali za razliku od nekih prošlih i trenutnih sila kao što su Amerika, Kina, Indija, Rusija i slično, možemo da vidimo da su to dosta velike ujedinjene države, sa mnogo većom populacijom, industrijom i slično, zato što… Pa, imaju više prostora i više ljudi, logično. To je nešto što manje države, čak i ako nama izgledaju velike kao Nemačka, Francuska i slično ne mogu da dostignu… Tako da ja verujem da se mora spojiti sva moć Evrope zajedno, kako bi bilo… moglo da ostane relevantno u internacionalnoj politici.”
Šta su, po mišljenju srednjoškolaca, ciljevi EU?
“Pa možda je njihov cilj da se mir drži u celom svetu, da ne bude ratova.”
“Službeno pomoć ljudima, razvoj Evrope, razvoj sveta, mir, harmonija, sve ono lepo. A neslužbeno, svašta već pomalo. Sad, jest da su svi oni u Uniji, ali oni gledaju svoj, znači kako da sačuvaju svoju državu i to i na primer, stvaraju se tu veliki problemi, ja ne znam kako će oni da izađu iz njih.”
“Znam, dosta doniraju, na primer, sirotištima, bolnicama, onako intezivno… bave se kao tom pomaganju ljudima da bude bolje, da bude mir.”
“Licemernost, laži, prevare… bajke za decu malu… Ti meni ovo, ja tebi ovo, veruj mi, brate… Ti meni daj ovo, ja ću tebi zauzvrat da se ne buniš, uceniću te i slično.”
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
