Ne bi mi bilo pravo da kao očevidac zločina godinu dana potom budem ubijen, a da Sud ne pošalje veštake koji bi me nedvosmisleno identifikovali
Zašto ne volim da budem očevidac atentata?
Prvo, osećao bih krivicu što snajperistu, kad sam ga već video (a on mene nije) nisam mojim Eriksonom A1018 pogodio u slepo oko usled čega bi njegov hitac zgodio nekog drugog a ne onoga koga je uhvatio u krstak – poznati novinar sprečio najgore… (Ali, šta posle? Kivan zbog promašaja atentator izbliza ispraznio šaržer u očevica unekoliko povrativ poljuljano samopoštovanje i zauvek ućutkavši neprijatnog svedoka!)
Ne volim ni da se zovem kao neki važan svedok, pa da saučesnici optuženoga greškom mene otmu i zlostavljaju u jednome podrumu, šta si ti kao video, šta si to srao u sudu, mislio si da nećemo saznati?! A ja da im, brišući krv sa brade, ponavljam kako nisam ja taj, da u telefonskom imeniku Beograda ima devetnaest Ljubomira Živkovih, a bad guys da se cerekaju i govore kako to znaju i bez mene – već smo ih sve sašili, ostao je još jedan, taj je na intenzivnoj nezi, ali će baš noćas da mu se pokvare veštačka pluća…
&
Priznajem da sam ne jednom sebe zamišljao kao zaštićenog svedoka: novi identitet, odlično plaćen nazovi posao, o državnom trošku presađena mi kosa, uklonjeni podočnjaci, pošto me smešta u bogataško predgrađe država mi kupuje odgovarajući auto da tamo ne štrčim…
Nisam te sreće.
Ja i kad bih nešto video – bio bih nezaštićeni svedok, poput Kuja Kriještorca koji se u zao čas, dvanaestog marta prošle godine, našao u ulici jednog admirala gde je jedan isto saveznički oficir baš nanišanio predsednika vlade…
E, nepunih godinu dana kasnije, Kujo Kriještorac iz Žarkova ubijen je, danas sam to pročitao, ne zna se, doduše, je li to baš onaj Kujo! Portparolka Specijalnog suda kaže da su pre nedelju dana od Tužilaštva čuli tužnu vest, da je očevidac atentata na Đinđića najverovatnije ubijen – dosad, eto, nisu raspleli je li to njihov Kujo, ali drže da jeste, ime i prezime nisu baš tipični, so, veruje se da je reč o očevicu.
Ne znam hoće li osim ove semantičko-statističke analize Sud još štogod preduzeti, u svakom slučaju nema potrebe ni za kakvom brzopletošću: ako se u narednih pet godina ne javi i ne pojavi svedok Kujo Kriještorac (koji je sudiji svojevremeno dao izjavu o onome na šta je nabasao u Gepratovoj), specijalni sud će ovoga Kuja Kriještorca sa stanom u Žarkovu identifikovati kao specijalnog ama nesuđenog svedoka! Moguće je, naravski, da krunski svedok nastrada zbog nečega što žive veze nema sa onim što je video, ali još ima nade i da je živ! Kad pročita da mu je imenjak (možda i rođak) ubijen, to će mu sigurno dati krila da svedoči, možda se baš u ovaj mah odnekud javlja specijalnom sudu kako bi opovrgao neprijatne glasine o tome da je ubijen. Vreme je, dakle, najbolji i najspecijalniji sudija, vreme će dakle pokazati ko je ubijen a ko ne.
Ako se svedok uredno pojavi na ročištu, onda je ubijen neko drugi, a ne on.
&
Ne bi mi bilo pravo da sam kao očevidac atentata ubijen, a da Sud ne pošalje veštake koji bi me nedvosmisleno identifikovali. Pa i da nisam ja taj svedok, nego da sam svedokov imenjak ubijen zbog nečega sasvim sedmog, Sud bi i to morao da ustanovi, da nisam nikakav svedok – kako mene i moju porodicu niko ne bi dovodio u vezu sa atentatom.
S druge strane, na šta bi ličilo da su u kuću ubijenoga džumle nahrupili tužilaštvo i policija – došli smo da izjavimo saučešće i da vidimo je li pokojnik osoba od koje smo dosta očekivali u jednome znate procesu…
Biće da je neko uz kafu listao čitulje i ugledao ime koje se negde pojavljivalo u predmetu, nedelju dana docnije čitamo spekulacije iz Spec. suda, on je, nije on, jedan pljunut on, i isto se zove, ko će ga znati, sad je gotovo, ko bi sad tražio da se radi DNK, Interpol pustio živog i zdravog Čekua jer nije mogao da ga nedvosmisleno identifikuje, kako bi jedan sud, pa bio i specijalan, mogao u tako bednom roku da sazna je li ubijeni bio očevidac nečega ili nije bio!?
&
Dokumenta njet, čelovjeka njet, to se zna, specijalni sud ima dokument, svojevremena izjava očevica je na sigurnom – za razliku od samoga očevica kojeg očito niko ne čuva! Kako su sud i policija čuvali svedoka kad ne znaju ni je li ubijen ili neubijen?! Kako će ga ubuduće čuvati kad ne znaju ni da li je živ!?
Šta če sad advokati optuženih? Baš smo mislili da tražimo izuzeće tog svedoka, sad ćemo zahtevati da se odbaci njegova navodna izjava, ono nije njegov potpis, tražimo da se dovede grafolog g. Rottmann iz Konstanca, čim mu njegove brojne obaveze to budu dopustile!
&
Mafijaši su iscrpli fond koji je država pripremila za witness protection, očevici neka se sami staraju o sebi! I drugi put neka gledaju strogo svoja posla! Kad gledam film, tamo se državni tužilac (inače jako lepa žena) sastaje sa očevicem u njujorškoj luci, odvodi ga u vikendicu svoje room mate sa koledža gde mu vlastoručno cedi pomorandže, pokazuje mu basement gde je sto za bilijar i hrabri da izdrži do ročišta, kod nas se ne zna ni je li nastradao svedok ili svedokov imenjak.
Pa šta!
Ovo nije film, ovo je Srbija 2004. godine.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
