Šta bi onda trebalo da budu ekonomski prioriteti nove vlade? Prvi bi bio program za smanjenje nezaposlenosti među mladima. Drugo bi bilo smanjenje korupcije. Treći značajan korak bi trebalo da bude kampanja, preko sredstava informisanja, koja bi ova dva cilja ekonomske politike približila građanima i tako jasno profilisala novu vladu
Šta je najpreče što bi nova vlada trebalo da uradi?
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Nova vlada će se, od samog početka svog mandata, naći u veoma nezavidnoj situaciji. Za razliku od „novih revolucionarnih“ ili „novih demokratskih“ vlada, kao sto je bila Đinđićeva, ova nova vlada, ma ko da je bude formirao, neće moći da krivicu prebacuje samo na svoje prethodnike. Razlog za to je što je i Cvetkovićeva, kao i ova nova vlada, limitirana u onome šta može da uradi s nepovoljnom ekonomskom situacijom u zemljama koje su najveći sprski trgovinski i investicioni partneri. Dokle god kriza u Evropskoj uniji traje, veoma je uzak manevarski prostor bilo kojoj vladi da načini ekonomski korak napred koji bi građani zaista i osetili.
Ovo na prvi pogled izgleda kao defetistička poruka, ali verujem da ona jednostavno odražava realnost. Da li, pak, to znači da nije uopšte važno kako će se vlada postaviti u svojoj ekonomskoj politici? Svakako da ne. Pogrešna politika može međunarodne loše „vetrove“ da učini još nepovoljnijim za Srbiju. Šta bi onda trebalo da budu ekonomski prioriteti nove vlade?
TRI PRIORITETA: Branko Milanović
Mislim da bi se trebalo koncentrisati na tri. Prvi bi bio program za smanjenje nezaposlenosti među mladima. Problem visoke opšte nezaposlenosti, i naročito visoke nezaposlenosti među mladima, jeste problem koji postoji već dve ili tri generacije. Sadašnje vreme nije idealno da se počne njegovo rešavanje. Ali, izbora nema: sa daljim povećanjem nezaposlenosti među mladima, Srbija gubi još jednu generaciju sa dugoročnim posledicama na političku stabilnost i ekonomsku budućnost zemlje. Bez obzira na teške međunarodne okolnosti, vlada bi morala da donese ozbiljan program, sa jasnim ciljevima – recimo, smanjenje stope nezaposlenosti za pet procenata u roku od tri godine. Da li bi instrumenti da se to postigne bili smanjenje poreza za novozaposlene, povećana fleksibilnost tržišta rada – prevremene penzije ili bilo kakva druga kombinacija mera, ostaje na vladi i njenim stručnim telima da odluče. Ali, čini mi se da ima malo sumnje da je ovo najpreči zadatak.
Drugo bi bilo smanjenje korupcije. Ovaj zadatak je povezan sa prvim — smanjenjem nezaposlenosti — jer je često nepotrebna i nejasna regulativa uzrok i jednog i drugog. Smanjenje korupcije bi trebalo postići uređivanjem i simplifikacijom zakona i ekonomskih pravila, kao i jako brzim procesuiranjem onih koji su već optuženi za ekonomske prestupe. Mislim da Srbiji nije potrebno da ide na velike i spektakularne procese, kao što je proces protiv Julije Timošenko u Ukrajini, jer bi takvi procesi polarizovali javnost i politizovali sudstvo (bez obzira na, recimo, časne namere vlade). Mnogo više se dobija „raščišćavajem“ korupcionih slučajeva koji se po sudovima povlače već godinama, nego eventualnim politizovanim procesima protiv tajkuna.
Treći značajan korak bi trebalo da bude kampanja, preko sredstava informisanja, koja bi ova dva cilja ekonomske politike približila građanima i tako jasno profilisala novu vladu. To ne znači kampanju sloganima ili upotrebom marketinških kuća, jer su građani na takve trikove već oguglali i prema njima su s pravom skeptični. „Kampanja“ bi trebalo da se ogleda u direktnom obraćanju građanima i objašnjenju onoga što se želi postići. Setimo se samo primera Ante Markovića i Dragoslava Avramovića koji su, u najtežim ekonomskim okolnostima, svojim stavom, znanjem i optimizmom, uspeli da smanje apatiju i cinizam među građanima i postanu politički popularni. Značaj ovakvih „kampanja“, naročito u prvih 100 dana nove vlade, ne treba potcenjivati, jer one daju jasni signal onoga što vlada želi da radi. Jedan od problema Cvetkovićeve vlade bio je upravo manjak takvih jasno profilisanih poruka; zato je često izgledalo da vlada ništa ne radi, iako to nije bilo tačno.
Autor je ekonomista i gostujući profesor na Univerzitetu „Karlos III“ u Madridu
foto: m. milenkovićVLADA MORA DA KAŽE ŠTA SU ŽELJE, A ŠTA MOGUĆNOSTI: Vladica Cvetković
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
