Šta bi onda trebalo da budu ekonomski prioriteti nove vlade? Prvi bi bio program za smanjenje nezaposlenosti među mladima. Drugo bi bilo smanjenje korupcije. Treći značajan korak bi trebalo da bude kampanja, preko sredstava informisanja, koja bi ova dva cilja ekonomske politike približila građanima i tako jasno profilisala novu vladu
Šta je najpreče što bi nova vlada trebalo da uradi?
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Nova vlada će se, od samog početka svog mandata, naći u veoma nezavidnoj situaciji. Za razliku od „novih revolucionarnih“ ili „novih demokratskih“ vlada, kao sto je bila Đinđićeva, ova nova vlada, ma ko da je bude formirao, neće moći da krivicu prebacuje samo na svoje prethodnike. Razlog za to je što je i Cvetkovićeva, kao i ova nova vlada, limitirana u onome šta može da uradi s nepovoljnom ekonomskom situacijom u zemljama koje su najveći sprski trgovinski i investicioni partneri. Dokle god kriza u Evropskoj uniji traje, veoma je uzak manevarski prostor bilo kojoj vladi da načini ekonomski korak napred koji bi građani zaista i osetili.
Ovo na prvi pogled izgleda kao defetistička poruka, ali verujem da ona jednostavno odražava realnost. Da li, pak, to znači da nije uopšte važno kako će se vlada postaviti u svojoj ekonomskoj politici? Svakako da ne. Pogrešna politika može međunarodne loše „vetrove“ da učini još nepovoljnijim za Srbiju. Šta bi onda trebalo da budu ekonomski prioriteti nove vlade?
TRI PRIORITETA: Branko Milanović
Mislim da bi se trebalo koncentrisati na tri. Prvi bi bio program za smanjenje nezaposlenosti među mladima. Problem visoke opšte nezaposlenosti, i naročito visoke nezaposlenosti među mladima, jeste problem koji postoji već dve ili tri generacije. Sadašnje vreme nije idealno da se počne njegovo rešavanje. Ali, izbora nema: sa daljim povećanjem nezaposlenosti među mladima, Srbija gubi još jednu generaciju sa dugoročnim posledicama na političku stabilnost i ekonomsku budućnost zemlje. Bez obzira na teške međunarodne okolnosti, vlada bi morala da donese ozbiljan program, sa jasnim ciljevima – recimo, smanjenje stope nezaposlenosti za pet procenata u roku od tri godine. Da li bi instrumenti da se to postigne bili smanjenje poreza za novozaposlene, povećana fleksibilnost tržišta rada – prevremene penzije ili bilo kakva druga kombinacija mera, ostaje na vladi i njenim stručnim telima da odluče. Ali, čini mi se da ima malo sumnje da je ovo najpreči zadatak.
Drugo bi bilo smanjenje korupcije. Ovaj zadatak je povezan sa prvim — smanjenjem nezaposlenosti — jer je često nepotrebna i nejasna regulativa uzrok i jednog i drugog. Smanjenje korupcije bi trebalo postići uređivanjem i simplifikacijom zakona i ekonomskih pravila, kao i jako brzim procesuiranjem onih koji su već optuženi za ekonomske prestupe. Mislim da Srbiji nije potrebno da ide na velike i spektakularne procese, kao što je proces protiv Julije Timošenko u Ukrajini, jer bi takvi procesi polarizovali javnost i politizovali sudstvo (bez obzira na, recimo, časne namere vlade). Mnogo više se dobija „raščišćavajem“ korupcionih slučajeva koji se po sudovima povlače već godinama, nego eventualnim politizovanim procesima protiv tajkuna.
Treći značajan korak bi trebalo da bude kampanja, preko sredstava informisanja, koja bi ova dva cilja ekonomske politike približila građanima i tako jasno profilisala novu vladu. To ne znači kampanju sloganima ili upotrebom marketinških kuća, jer su građani na takve trikove već oguglali i prema njima su s pravom skeptični. „Kampanja“ bi trebalo da se ogleda u direktnom obraćanju građanima i objašnjenju onoga što se želi postići. Setimo se samo primera Ante Markovića i Dragoslava Avramovića koji su, u najtežim ekonomskim okolnostima, svojim stavom, znanjem i optimizmom, uspeli da smanje apatiju i cinizam među građanima i postanu politički popularni. Značaj ovakvih „kampanja“, naročito u prvih 100 dana nove vlade, ne treba potcenjivati, jer one daju jasni signal onoga što vlada želi da radi. Jedan od problema Cvetkovićeve vlade bio je upravo manjak takvih jasno profilisanih poruka; zato je često izgledalo da vlada ništa ne radi, iako to nije bilo tačno.
Autor je ekonomista i gostujući profesor na Univerzitetu „Karlos III“ u Madridu
foto: m. milenkovićVLADA MORA DA KAŽE ŠTA SU ŽELJE, A ŠTA MOGUĆNOSTI: Vladica Cvetković
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
