"Ukoliko želite da se nadmećete sa domaćim kompanijama – morate da investirate i postanete jedna od njih"
U Privrednoj komori Srbije 1. oktobra je održan Poslovni forum Srbija–Švajcarska na kome su predstavnici srpske privrede i švajcarskih kompanija razgovarali o uslovima poslovanja i o mogućnostima i prednostima ulaganja na tržištu Srbije. Svoje iskustvo predstavio je i dr Henri B. Meier, osnivač HBM BioVentures Ag, najveće evropske investicione kompanije u oblastima humane medicine, biotehnologije i medicinske tehnologije, koja je većinski investitor u kompaniji PharmaSwiss.
„VREME„: Kakvo je vaše iskustvo kada je u pitanju poslovanje farmaceutske industrije na srpskom tržištu?
HENRI B. MEIER: Iskustvo poslovanja u Srbiji stekli smo isključivo preko naše investicije u PharmaSwiss i do sada smo generalno zadovoljni rezultatima. U svim državama Evrope postoji potreba za lekovima visokog kvaliteta i Srbija u tom smislu nije nikakav izuzetak.
Na farmaceutskom tržištu u Srbiji trenutno dominiraju domaći proizvođači. To je logična posledica protekcionističke filozofije koja ograničava pristup generičkih proizvoda iz inostranstva tržištu Srbije. Kako se Srbija bude približavala članstvu u Evropskoj uniji, taj će se odnos menjati. Međutim, dok se to ne dogodi, mislim da je ova postavka ponekad racionalna mera koju države u tranziciji primenjuju da bi razvile vlastite sektore visoke tehnologije i izbegle otpuštanje radnika. Naše poimanje ove činjenice u PharmaSwissu je da „ukoliko želite da se nadmećete sa domaćim kompanijama – morate da investirate i postanete jedna od njih“ i to je bio jedan od osnovnih motiva zbog kojih je PharmaSwiss 2005. godine otvorio proizvodno postrojenje u Srbiji.
Koliko pravna regulativa i ekonomska situacija u Srbiji pomažu i koliko odmažu poslovanju inostranih farmaceutskih kompanija?
Verujem da je ključni faktor za nove originalne molekule pod patentnom zaštitom zakonodavstva koje za takve proizvode omogućava zaštitu intelektualne svojine isto kao na tržištima Evropske unije. Dobra lekcija o tome kako da se postigne ravnoteža između obezbeđivanja savremenih lekova i toga da se ne ugrozi domaća proizvodnja generičkih lekova u Srbiji može se dobiti iz ranijih sličnih situacija, kada su se zemlje Istočnog bloka pridruživale Evropskoj uniji. Kojim kriterijumom se HBM BioVentures Ag vodio pri izboru PharmaSwissa za partnera?
HBM u celom svetu investira u mlade kompanije iz oblasti humane medicine i bira najbolje kompanije da u njih investira i da finansira njihov razvoj. PharmaSwiss – još uvek mlada kompanija koja je osnovana 2000. godine – izašla je iz ovog procesa brižljivog izbora kao pobednik zbog kvaliteta svog plana poslovanja, menadžmenta, proizvoda i regiona na kome je prisutna. PharmaSwiss je usmeren na države sa potencijalom privrednog rasta koji je iznad proseka. To je kompanija koja je zbog svoje finansijske stabilnosti pravi biser u poređenju sa drugim mladim kompanijama. PharmaSwiss nema dugove, a kao što znate, osnovni razlog za svetsku ekonomsku krizu je prekomerno zaduživanje, suviše dugova u odnosu na rizičan kapital. Bilans stanja PharmaSwissa je čvrst kao stena.
Da li su od otvaranja fabrike lekova PharmaSwiss u Srbiji 2006. godine do danas uspešno realizovani svi isplanirani projekti za srpsko tržište?
Prošlo je tačno tri godine otkako je PharmaSwiss otvorio svoje proizvodno postrojenje u Srbiji. Prva fabrika će uskoro poslovati punim kapacitetom i zbog ograničenog prostora neće imati mogućnost da poveća obim proizvodnje. Osim toga, zbog trenutne konfiguracije nismo u mogućnosti da postavimo nove proizvodne linije koje su neophodne zbog potreba tržišta Srbije i regiona. Ova fabrika je od nadležne agencije iz Austrije dobila sertifikat Evropske unije za Dobru proizvođačku praksu i za nas je to bila potvrda da je PharmaSwiss u Srbiji u stanju da sistematski proizvodi lekove najvišeg kvaliteta. Zbog toga je PharmaSwiss odlučio da ovde, u Srbiji, otvori novu fabriku i da to ovoga puta bude greenfield investicija koja će nam omogućiti da proizvodnju proširimo na lekove iz drugih oblasti medicine, osim kardiovaskularnih lekova i nesteroidnih antiinflamatornih lekova koji su se do sada proizvodili. Nadamo se da ćemo u novoj fabrici moći da proizvodimo i antiinfektivne lekove – takozvane beta laktame. Ova nova investicija je logičan sled pozitivnog iskustva PharmaSwissa sa prvom fabrikom.
Kakvi su planovi kompanije PharmaSwiss za srpsko tržište u bliskoj budućnosti?
PharmaSwiss će nastaviti da nudi lekove najvišeg kvaliteta, bilo da su to proizvodi istraživačkih kompanija ili licencni lekovi koje PharmaSwiss distribuira. Meni je drago kada vidim da su kompanije koje proizvode lekove i u koje je HBM investirao partneri PharmaSwissa i da je PharmaSwiss njihov modus operandi preko koga plasiraju svoje proizvode na tržišta centralne i istočne Evrope. PharmaSwiss posluje u 18 država – u zemljama centralne Evrope, Grčkoj, Izraelu i Turskoj, ima preko 750 zaposlenih i prodaju veću od 210 miliona evra u 2009. godini.
Imajući na umu lekcije koje smo naučili u toku prethodne tri godine, odlučili smo da nam ovaj uspeh bude osnova za dalju gradnju i da preko greenfield investicije u Srbiji ustanovimo regionalni proizvodni centar. Ovde se ne radi o isključivom finansijskom proračunu, već o tržištu na koje možemo da unesemo važne promene time što ćemo zadovoljiti potrebe za lekovima koji do sada na njemu nisu bili prisutni. Naš tim u Srbiji sastoji se od 270 ljudi koji su izuzetno motivisani i okrenuti ka uspehu.
Petnaestak godina ste radili u zemljama u razvoju i za njih. Kakve su perspektive razvoja srpskog tržišta, kao tržišta jedne od zemalja u razvoju?
Karijeru sam počeo kao mlad čovek, ubeđen da može siromašnim zemljama da pomogne da postanu bogate. Pre više od 40 godina ovaj ideal me je doveo i u Beograd, gde sam pregovarao o davanju zajma Svetske banke za finansiranje modernizacije telekomunikacionog sistema u Jugoslaviji. Uzeću za primer Švajcarsku da bih ilustrovao šanse i izazove privrednog razvoja. Pre oko 150 godina Švajcarska je bila jedna od najsiromašnijih država u Evropi. Sredinom XIX veka stanovništvo je toliko gladovalo da je car Rusije poslao donaciju izgladnelim ljudima u Švajcarskoj čija je egzistencija zavisila od siromašnog poljoprivrednog zemljišta. Transformacija u industrijsku zemlju značila je da su radnici, vrlo često i deca, radili po 15 sati šest dana nedeljno, što im je jedva omogućavalo da prežive. Vodili su bedan život, bez tekuće vode, grejanja, u malim stambenim prostorima, nisu se školovali i nisu imali zdravstveno osiguranje. Bilo je potrebno da tri generacije ulože ogromne napore i da akumuliraju kapital koji je bio neophodan da se u proizvodni proces uvedu mašine, da se izgrade odgovarajuće kuće, uspostavi odličan sistem zdravstvene zaštite, obrazovni sistem itd. To su bili izazovi. A sada se nude sledeći uslovi: današnji prosečan radnik radi pet dana nedeljno po osam sati i ima pet nedelja odmora godišnje. Omogućen mu je izvanredan sistem zdravstvene zaštite, kvalitetan smeštaj sa toplom vodom, kupatilom, centralnim grejanjem, higijenskim toaletima. Zahvaljujući obrazovanju, današnjoj deci se otvaraju neslućene mogućnosti!
Nevolja je izazov, a udoban život je prilika. Skromno se nadam i želim da verujem da, sa našom investicijom koja je pred samom realizacijom, fabrikama visoke tehnologije u Srbiji, sa našim kontinuiranim naporima da za ovaj region obezbedimo lekove najvišeg kvaliteta iz najznačajnijih kategorija, PharmaSwiss doprinosi tome da Srbija dođe na isti takav put.
Dr Henri B. Meier stekao je master i doktorsku titulu na Univerzitetu „St. Gallen“ u Švajcarskoj, a postdiplomske studije završio je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Prvi posao bio mu je knjigovodstvo – unapređen je u računovođu, a zatim u glavnog računovođu predstavništva kompanije Williams Brothers Co. u Venecueli. Profesionalnu karijeru započeo je u Svetskoj banci (World Bank Group) u Vašingtonu u okviru Programa za mlade. Početkom 1986. godine priključio se Izvršnom odboru Roche Grupe kao njen finansijski direktor. Pored Roche Holdinga, dr Meier je bio član Upravnih odbora nekoliko kompanija: Givaudan, Eufra Holding, međunarodnog holdinga u okviru Oetker Grupe, IHAG Holdinga, Grand Hotel Victoria Jungfrau AG, Privatne banke IHAG Zürich, Züblin Immobilien Holding AG, SwissLife. Nakon povlačenja sa navedenih poslova u upravnim odborima, pre nego što je napunio 70 godina, njegov glavni cilj bio je pomaganje mladim profesionalcima. Osnovao je ili je bio suosnivač nekoliko kompanija i fondacija: HBM BioVentures AG, BioMedinvest AG, jedinstvene kompanije sa preduzetničkim kapitalom sa sedištem u Švajcarskoj koja se bavi investiranjem u privatna preduzeća u osnivanju, mlade i supsidijarne kompanije u oblasti biotehnologije, razvoja farmaceutskih proizvoda, dijagnostike i medicinske tehnologije; NovoGEL AG, koji je razvio ključnu tehnologiju za proizvodnju novih vrsta gelova. (Osvojena prva nagrada ETH / McKinsey 2004 za najbolji poslovni plan); HBM Immo AG, koja je sprovela kompletnu obnovu istorijski značajne zgrade u srcu Bazela; HBM Fondation, njegovu ličnu fondaciju za edukaciju dece i omladine. Osnovao je i katedru za finansiranje i kontrolu na Univerzitetu u Bazelu i Školu za preduzetništvo na Univerzitetu „St. Gallen“.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
