Nevidljivi milijarder

Pre više od četvrt veka, nakon pada „gvozdene zavese“ u tadašnjoj Češko-Slovačkoj (ČSFR), nekolicina mladih i ambicioznih pojedinaca naumila je da među prvima iskoristi započetu društvenu tranziciju, kako bi iz jednoobraznog miljea socijalističke radničke klase, po kratkom postupku, postali „pravi“ kapitalisti. Zahvaljujući tada započetoj tzv. vaučerskoj privatizaciji, koju je osmislio tadašnji ministar finansija, a kasnije premijer i predsednik Češke Vaclav Klaus, u toj zemlji se formirala nova klasa imućnih, koji su otkupljujući akcije državnih preduzeća od najšireg sloja stanovništva vešto iskoristili mogućnost da se obogate. Među njima, u samom vrhu novih čeških selfmejd kapitalista bio je – i ostao – Petr Kelner. On je vlasnik najvećeg investicionog fonda u Češkoj, Prvog privatizacionog fonda (PPF), koji je osnovao još tokom prvog talasa svojinske transformacije u toj zemlji, 1991. godine.

NAJVEĆI U REGIONU: Danas, ovaj investicioni fond sa sedištem u Amsterdamu, u Holandiji, posluje širom sveta, a kompanije u njegovom portfoliju zapošljavaju više od 150.000 ljudi. PPF fond posluje u više od 20 zemalja sveta, uključujući tu Rusiju, SAD, Kinu, Indiju, Vijetnam, Indoneziju, kao i region centralne i istočne Evrope (CIE).

Investicioni fond Petra Kelnera najveći je u regionu, a njegova sredstva plasiraju se u različite sektore uključujući bankarstvo, finansijske usluge, telekomunikacije, nekretnine, rudarstvo, ali i oblast napredne biotehnologije.

Vrednost imovine kojom upravlja ovaj međunarodni holding prevazilazi 35 milijardi evra. Na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu, Petr Kelner nalazi se na 88. mestu, a procenjuje se da je vrednost njegove lične imovine 15,7 milijardi dolara.

Najnovija akvizicija njegove PPF grupe i preuzimanje poslovanja norveškog operatora Telenora u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji, kao i provajdera tehničkih usluga Telenor Common Operation (TnCo) ukupne vrednosti od 2,8 milijardi evra, pokazuje da češki investitor ozbiljno računa na ovaj region videvši u njemu priliku da dodatno razvije svoj međunarodni biznis. „Ovom kupovinom PPF grupa proširuje svoj telekomunikacioni portfolio na još četiri zemlje i bliži se dugoročnom cilju da postane evropski operator srednje veličine, kao i da iskoristi svoje iskustvo za jačanje tržišne pozicije“, kratko je izjavio Ladislav Bartonjiček, predstavnik PPF grupe odgovoran za sektor telekomunikacija.

Zanimljivo je da je norveški operator iz najavljene prodaje svog poslovanja PPF-u izostavio Telenor banku. Ovoj finansijskoj instituciji početkom februara ove godine Narodna banka Srbije nije dala saglasnost za strateško partnerstvo sa bugarskim investicionim fondom River stiks kapital, jer taj fond, prema NBS-u, nije ispunio potrebne „uslove utvrđene propisima Republike Srbije“. Mediji su spekulisali da se iza bugarskog fonda kriju interesi daleko uticajnije finansijske grupe, američkog fonda KKR, koji je u Srbiji već vlasnik kablovskog operatora SBB, televizije N1 i Grand produkcije, između ostalog, a u kojem ključnu poziciju zauzima bivši direktor CIA i penzionisani general Dejvid Petreus. Bugarski fond je, međutim, demantovao ove glasine.

Imajući u vidu da se poslovna politika investicionih fondova – nakon što obave akviziciju, odnosno kupe određeno preduzeće bilo zbog toga što se ono nalazi u problemima ili ne uspeva dovoljno uspešno da iskoristi potencijal tržišta – svodi na restrukturiranje, oporavak i preprodaju preduzeća uz očekivani profit, moguće je da će češki PPF u skorijoj budućnosti potražiti novog kupca za svoje telekom operacije u regionu. Nije teško zamisliti da to bude baš i američki KKR ako pokaže interesovanje i obezbedi adekvatnu finansijsku konstrukciju.

OPERACIJA „TELENOR„: Uostalom, i Telenorovo poslovanje u zemljama CIE, češki investicioni fond kupio je od bankarskog kredita u visini od 3,025 milijardi evra, uz svesrdnu podršku banaka Société Générale and BNP Paribas, koje su, kako je navedeno u saopštenju grupacije, u ovom poslu bile „finansijski savetnici PPF-u“. Toliki iznos zajma za ovu operaciju omogućilo je udruženo učešće čak šest evropskih banaka i predstavlja najveću finansijsku konstrukciju od 2011. godine u regionu centralne i istočne Evrope.

Nakon što se Kelnerov PPF etablirao kao vodeći igrač u CIE regionu, sada se češki milijarder orijentiše ka velikim tržištima Rusije, Kine i Sjedinjenih Država. U svojoj poslovnoj ekspanziji, vešto koristi kontakte sa domaćim i stranim političarima. Prema pisanju čeških medija, predsednik Miloš Zeman konsultuje se sa Kelnerom o ekonomskim temama pre putovanja u Kinu, Rusiju i SAD. Mediji navode i da se Zeman pre nekoliko godina vratio iz službene posete Pekingu avionom koji je iznajmio PPF, a Petr Kelner bio je navodno i na sastanku češkog šefa države sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Takođe, poznato je da je češki biznismen u dobrim odnosima sa bivšim premijerom i predsednikom Vaclavom Klausom, kome je finansijski izdašno pomogao pri osnivanju think–tank instituta koji nosi njegovo (Klausovo) ime. Imajući u vidu da Petr Kelner gotovo nikada ne istupa u javnosti, ne daje intervjue i ne slika se po medijima, tabloidi u Češkoj idu čak toliko daleko u teorijama zavere da tvrde kako on zapravo „ne postoji“, i kako je na retkim fotografijama češkog biznismena dobro plaćeni glumac, a da se iza „figure“ Petra Kelnera krije niko drugi do – Vaclav Klaus.

Iako su njegovi poslovni uspesi očigledni, milijarder se ipak susreće sa kritikama. Pre izvesnog vremena u aferi „Panama papers“, kada su procurele hiljade poverljivih dokumenata o ofšor firmama, isplivali su podaci da su Petr Kelner i njegova grupa PPF osnovali nekoliko kompanija u poreskim rajevima, kojima je novac prebacivan i pozajmljivan iz Češke. PPF je pak odgovorio da su sva preduzeća unutar njihove grupacije uvek razvijala i razvijaju poslovne aktivnosti prema važećim zakonima zemalja u kojima posluju.

U jednom od retkih razgovora koji je 2012. dao za češki list „Mlada Fronta Dnes“, Kelner je izjavio da je „korupcija u Češkoj gora nego u Rusiji“. Na pitanje novinara da li je i on stoga morao da potplaćuje druge, odgovorio je: „Petr Kelner ne mora da plaća mito. Ali, naravno, ne živim u vakuumu.“

Nedavno je drugi najbogatiji Čeh, tajkun i premijer Andrej Babiš, optužio ovaj investicioni fond da je putem tamošnjeg mobilnog operatora O2, koji je u Kelnerovom vlasništvu, organizovao SMS kampanju protiv njega u nameri da ga diskredituje i utiče na rezultate parlamentarnih izbora koji su bili održani koji dan kasnije. U generisanoj SMS poruci izabranim korisnicima bio je dodat link na članak o novoj publikaciji u kojoj se opisuje pozadina biznisa Andreja Babiša, kao i njegov uticaj na visoku politiku u Češkoj.

POKROVITELJ MLADIH TALENATA: Češki biznismen Petr Kelner rođen je 1964. godine u malom mestu Česka Lipa, a srednju ekonomsku školu završio je u gradu Liberec. Drugari iz škole pamte ga kao običnog momka, koji se ničim nije posebno isticao. Diplomirao je 1986. godine na Ekonomskom fakultetu u Pragu, a zatim se pridružio spoljnotrgovinskom preduzeću koje se bavilo prodajom fotokopir aparata i kancelarijskim materijalom. Otac je četvoro dece, a sa suprugom Renatom vodi i humanitarnu organizaciju Fondacija porodice Kelner, koja stipendira talentovane studente koji nisu u prilici da sami finansiraju svoje studije. „Kao grupa, fokusiramo se prvenstveno na dve oblasti: podršku umetnosti i obrazovanju – dva polja koja se trude da uzdignu ljudski duh“, kaže se na zvaničnom sajtu fonda. Međutim, češki premijer i milijarder Andrej Babiš jednom prilikom je rekao da je Petr Kelner osnovao fondaciju i školu samo zato da bi obrazovao buduće zaposlene u svojoj kompaniji PPF.

Ove godine, gotovo uporedo sa preuzimanjem poslovanja norveškog Telenora u regionu, Kelnerov investicioni fond kupio je najveću bugarsku medijsku kompaniju Nova Broadcasting Group, koja se sastoji od sedam TV stanica i devetnaest firmi koje pružaju onlajn medijske usluge.