Retko koji gradonačelnik je u skladu sa proklamovanim principima štednje u kriznoj 2009. primao manju platu od one iz polukrizne 2008. godine, i ona nije padala ispod magične cifre od hiljadu evra
Gradonačelnici u Srbiji u proseku su ove godine primali sto hiljada dinara mesečno, ili 1085 evra, u rasponu od 900 do 1500 evra, što su, prema dostavljenim podacima, bile njihove neto zarade sa uključenim minulim radom. Ovo pokazuju podaci nedavno realizovanog projekta „Istraživanje rada lokalnih samouprava“, Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a (www.cins.org.rs), koji je obuhvatio prikupljanje javnih i skrivenih podataka o radu lokalnih samouprava u Srbiji.
Tako Saša Vučinić, kadar subotičkih demokrata i u prošlom mandatu predsednik Skupštine grada, prima zvanično najveću gradonačelničku platu u Srbiji od tačno 137.893,92 dinara, ili oko 1500 evra. Da bi on obavljao posao prvog čoveka grada, svaki Subotičanin simbolično mesečno treba da izdvoji 1,20 dinara od poreskog novca za neto platu Vučiniću. Gradonačelnik Subotice objašnjava da je platu nasledio od prethodnika a da, bez obzira na predočene podatke, za sebe tvrdi da je i dalje najškrtiji gradonačelnik Subotice do sada i da zaposleni u upravi to od prvog dana znaju.
„Priča da imam veliku platu ide od septembra prošle godine, a od tada se nije povećavala. Za posao koji obavljam i odgovornost koju imam, mislim da je plata zadovoljavajuća“, izjavio je Vučinić, kada je gledajući u rezultate istraživanja posumnjao da su drugi gradonačelnici malo „ulepšali“ svoje zvanične zarade. Kako je to moguće, govori primer iz Niša, gde gradonačelnik Miloš Simonović, prema zvaničnom odgovoru gradske uprave Niša, prima tek 85.652,52 dinara, uz napomenu da postoji „mogućnost korekcije do 30 odsto na osnovu odluke Administrativnog odbora, a u skladu sa Pravilnikom o platama izabranih i postavljenih lica u organima i službama Grada Niša“. Iz toga sledi da je moguće da Simović primi i 111.348,00 dinara mesečno, ali pošto uvid u kopiju obračunske liste gradonačelnika Niša nismo dobili, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da plata nije i veća. Odmah za Vučinićem je Miroljub Stojčić, gradonačelnik Vranja, sa mesečnom platom od 130.277,48 dinara, ili 1400 evra. Za njegovu neto platu Vranjanci mesečno treba da izdvoje čak 1,49 dinara, što budžet ovoga grada, koji je gotovo tri puta manji od budžeta grada Subotice, teško može da podnese.
Treći na listi je Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, takođe demokrata, sa mesečnom platom od 127.545,00 dinara, kome je nedavno budžetski inspektor Ministarstva finansija našao da ima nezakonito uvećan koeficijent (na 11,50), što je više od zakonskog maksimuma (9,40), koliko ima predsednik Narodne skupštine! Novosađani za svog gradonačelnika po glavi izdvajaju 0,43 dinara budžetskog novca, ali Pavličićev kabinet ovih dana nije želeo da komentariše ni rešenje budžetskog inspektora, kao ni zaradu gradonačelnika.
Četvrti na ovoj top-listi je Mileta Mihajlov, gradonačelnik Zrenjanina, ponovo demokrata, koji mesečno prima 123.373,88 dinara (1327 evra), dok Zrenjaninci izdvajaju po 0,93 dinara. I, na petom mestu je Simonović iz Niša sa 1197 evra, sa uračunatim dodatkom od 30 odsto. Na dnu lestvice zarada nalaze se plate Desimira Pavlovića, gradonačelnika Kruševca, koji mesečno zarađuje 84.119,00, i Vidoja Petrovića, gradonačelnika Loznice, sa zaradom od 85.652,00.
Među najplaćenijim gradonačelnicima u Srbiji nalaze se četvorica iz DS-a i jedan iz SPS-a: 1. Saša Vučinić (DS) Subotica – 1483 evra, 2. Miroljub Stojčić (SPS) Vranje – 1400 evra, 3. Igor Pavličić (DS) Novi Sad – 1371 evro, 4. Mileta Mihajlov (DS) Zrenjanin – 1327 evra i 5. Miloš Simonović (DS) Niš – 1197 evra.
Predsednici skupština gradova po pravilu imaju nešto niže zarade od gradonačelnika, ali Jene Maglai (SVM), predsednik Skupštine grada Subotice, ne zaostaje mnogo za Vučinićem, jer je njegova plata za samo desetak hiljada dinara manja i iznosi 120.381,33 dinara. Vranjanski predsednik skupštine Slobodan Stamenković je, kao i njegov gradonačelnik, na drugom mestu, s platom od 113.575,24 dinara, dok je Zrenjaninac Aleksandar Marton (LSV) sa platom od 113.575,24 dinara zauzeo treće mesto. Četvrti je Aleksandar Jovanović (LSV), predsednik Skupštine Novog Sada sa platom od 112.239,87, a peti somborski spiker Nemanja Delić (DS) sa platom od 110.000,00 dinara.
Skoro svi iznosi su osnovice sa minulim radom na koje se po zakonu može dodati još poneka hiljada za rad na državni praznik, dežurstvo, prekovremeni ili noćni rad, a nije nepoznato da se funkcioneri finansiraju i uzimanjem dnevnica za službena putovanja u zemlji i inostranstvu. Prema podacima za 2008. godinu iz završnih računa gradova, Niš je potrošio najviše na dnevnice u zemlji (3.794.534,74 dinara), što znači da su prosečno svakog dana u Nišu bile isplaćivane dnevnice u iznosu od oko 13.000 dinara. Iza Niša su Leskovac sa potrošenih 3,6 miliona dinara na domaće dnevnice, i Čačak sa 3,1 milion dinara. Opština Bor, grad Zrenjanin i grad Beograd potrošili su najviše prošle godine u Srbiji na dnevnice za inostranstvo. U Boru je u dinarima isplaćeno 1.783.381,00 za dnevnice u inostranstvu, ili prosečno svakog radnog dana preko šest hiljada dinara na ime deviznih dnevnica, dok je Zrenjanin potrošio 1,7 miliona, a grad Beograd 1,4 miliona dinara. Po pravilu, najveći deo novca od dnevnica završio je u rukama gradonačelnika i predsednika skupština.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
