Nemoguća misija Nemanje Vidića

Skupština Fudbalskog saveza Srbije (FSS) u utorak je izabrala, očekivano, Dragana Džajića za novog predsednika, ali kao jedinog kandidata pošto se Nemanja Vidić dan ranije povukao iz izborne trke. Od prisutnih 79 delegata, Džajića je javno podržalo 78, a verovatno bi isti ili približan broj glasova dobio i da je protivkandidat ostao u igri, jer je sve ranije dogovoreno i pripremljeno kroz delegatski sistem i uz nadzor, nema sumnje, sa najvišeg mesta u državi.

Vidićevim povlačenjem kandidature ponovo je jedini kandidat izabran javnim glasanjem svih prisutnih, kao i na prethodne tri izborne Skupštine kada su birani Karadžić i Slaviša Kokeza (dva puta), tako da izbori iz 2008. godine ostaju dosad jedini na kojima su delegati birali između dva kandidata – Tomislava Karadžića i Dragana Bulića.

POLITIČKI UTICAJ

Pune dve godine nakon ostavke Slaviše Kokeze, FSS je bio u vanrednom stanju i vodili su ga ljudi sa prilično nategnutim legitimitetom, ali uspesi reprezentacije pod selektorskom palicom Dragana Stojkovića Piksija u mnogome su “pokrili” nelegalno odugovlačenje izbora novih izvršnih organa. A odugovlačilo se jer u vladajućoj nomenklaturi nije bilo dogovora ko će biti na čelu i ko će preuzeti druge važne funkcije u Savezu – svi akteri su iskazivali lojalnost vlasti, posebno predsedniku države i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću, ali pokazalo se da najveću podršku sa vrha ima Zvezdan Terzić, generalni direktor Crvene zvezde i nekadašnji čelnik Saveza.

Sa dolaskom naprednjaka na pozicije moći ponovo je politički uticaj na Savez dostigao ogromne razmene, kao u doba socijalista i komunista, a prevlast Vučićeve ekipe je potvrđena pre sedam godina nametanjem kontroverznog i neukog Slaviše Kokeze na čelo FSS-a. Da se vladavina takvih likova ne može završiti dobrim, nije bilo teško pretpostaviti, ali malo ko je očekivao da će ga sa funkcije oterati njegovi naprednjaci, i to pod najstrašnijim optužbama: ne samo da je upropastio srpski fudbal i obogatio se lopovlukom preko povlašćenih firmi i uz pomoć korupcije na Carini, o čemu su danima pod masnim naslovima “izveštavali” provladini tabloidi, već je osumnjičen da je sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka planirao atentat na predsednika Vučića.

Pošto je bio prinuđen da u proleće 2021. podnese ostavku, nasledio ga je nakratko Marko Pantelić, dotadašnji zamenik predsednika, koga je krajem maja većina u Izvršnom odboru smenila i za zamenika predsednika, odnosno v. d. predsednika do izbora novog izabrala Nenada Bjekovića. Kako je reprezentacija nizala dobre rezultate, tako je selektor Stojković preuzimao ovlasti u Savezu, što je razljutilo mnoge, pre svih Terzića, a njihov antagonizam odavno traje, i krenula je kontraofanziva iz Ljutice Bogdana. Iako Statut predviđa najviše tri meseca v. d. rukovođenja, izborna procedura počela je tek u jesen prošle godine i trebalo je da bude krunisana izborom predsednika i Izvršnog odbora, ali Bjeković nije prošao iako je bio jedini kandidat, pošto nije bilo kvoruma. Ispostavilo se da moćni Terzić kontroliše većinu delegata Skupštine i da je na korak da postane neformalni šef FSS-a.

Nakon što se Bjeković povukao, izbori su prolongirani još jednom i na Svetskom prvenstvu u Kataru samo naš Savez nije imao izabranog predsednika. Posle neuspeha na Mundijalu moć selektora Stojkovića je dodatno okrunjena, a ispred nove, “Terzine većine” isturen je naprednjački funkcioner Branislav Nedimović, koji je i ranije pominjan kao Kokezin naslednik. Vlastima naklonjeni mediji, najpre “Sportski žurnal”, početkom februara su objavili da je donedavni ministar poljoprivrede već viđeni novi predsednik FSS-a. Ali, kada je Nemanja Vidić i formalno ušao u izbornu trku, upalile su se crvene lampice za uzbunu u vrhu FSS i državne vlasti, i umesto političara Nedimovića nađena je fudbalska protivteža u Draganu Džajiću, legendi jugoslovenskog fudbala i najuspešnijem direktoru Crvene zvezde, doduše u debeloj penziji. Ali, Džaja je Džaja.

Skoro dve godine se čekalo na izbor predsednika i Savezom su protivstatutarno upravljali vršioci dužnosti. Onda su nakon zvanične Vidićeve kandidature najednom sa svih strana, sa hitnih sednica regionalnih saveza i strukovnih udruženja, počele da stižu podrške Džajiću kao jedinom i najboljem rešenju za predsednika, kao da se on nedavno vratio iz inostranstva i tek sada stavio na raspolaganje fudbalskoj Srbiji. S druge strane, Vidiću je spočitavano sve i svašta, uglavnom nesuvisle zamerke, od promašenog penala 2011. u državnom timu u utakmici sa Slovenijom do navodnog neiskustva u rukovodećim poslovina, kao da Džajić nije praktično iz kopački uskočio u fotelju direktora Zvezde, a predvodnik kampanje protiv Vidića, Zvezdan Terzić, u 40. godini preuzeo FSS. No, pravi problem Vidiću bile su opstrukcije u Savezu, jer nisu hteli pošteno da ga saslušaju u regionalnim savezima i drugim organima, a istovremeno su svi koje je nameravao da angažuje u svom timu trpeli velike pritiske, o čemu je i sam Vidić govorio označavajući Terzića da stoji iza cele kampanje.

POVLAČENJE POD PRITISKOM

Mada je u svojim saopštenjima isticao da nema nameru da se povuče pred pritiscima i nedemokratskim uslovima u izbornoj trci, nekadašnji fudbalski as poznat po hrabrosti i upornosti ipak je dan pre Skupštine povukao kandidaturu. To mu je drugi put da se povlači iz trke za predsednika FSS – prvi put prošle godine, objasnivši da je želeo da se kandiduje, ali da je to bila unapred izgubljena bitka jer mu je Savez na svaki način proceduralno onemogućio da to učini, a slično je obrazložio novo odustajanje, iako se sada formalno kandidovao uz podršku pet delegata Skupštine i predložio svoj sastav Izvršnog odbora.

“Moja ideja je bila i ostala da okupim tim vrhunskih profesionalaca koji su kadri da te izazove reše kvalitetnije nego možda iko u Evropi. Nažalost, na svakom koraku puta ka tome da postanem predsednik FSS mi je jasno stavljeno do znanja da nam ta šansa neće biti pružena. Odgovornost za rešavanje velikih izazova koji su pred nama je preuzela ista grupa ljudi koja ih je i stvorila. Definitivno nisam optimista po pitanju toga šta će uraditi sa prilikom koju su prigrabili i mislim da će za četiri godine biti još teže nego danas”, saopštio je Vidić i poručio da ne odustaje od srpskog fudbala i da veruje da će u bliskoj budućnosti sa njegovim timom uraditi ono što danas nije moguće.

Pokušao je da izbegne politizaciju svoje kandidature, da ne pominje vlast već da oštricu kritike usmeri na vodeće ljude u Savezu, izbegavao je medije koji su kritični prema vlasti, podvlačio je kako želi da ujedinjuje a ne da razjedinjuje, naglašavao je kako se vratio u Srbiju i kako bi sve učinio da pomogne svom narodu i otadžbini, ali ništa od toga mu nije pomoglo da dobije zeleno svetlo od vlasti, bolje rečeno onoga koji se za sve pita.

Doživljen je ipak kao kandidat opozicije i po svemu sudeći, još je duboko urezana njegova fotografija sa glasanja na izborima prošlog aprila, na kojoj se jasno vidi da je na listiću zaokružio Zdravka Ponoša. Opraštao je Vučić mnogo gore stvari koje su činili protiv njega svakome ko mu je došao na poklonjenje i promenio retoriku, pa bi sigurno i čuvenom fudbaleru progledao kroz prste, ali očigledno da Vidić nije načinio taj presudan korak ka Andrićevom vencu, već se ograničio na pristojnu kampanju i izbegavao da traži odgovornost naprednjačke vlasti za sve loše što je pobrojao u našem fudbalu. Čule su se zato kritike Vidićevog kalkulisanja, jer kako odvojiti Aleksandra Vučića od Zvezdana Terzića, a i većine vodećih ljudi iz FSS-a i klubova, i kako Vučiću, kao nekome ko se otvoreno meša i u fudbalske prilike, ne pripisati krivicu za negativnu kadrovsku selekciju, počev od Kokeze pa naniže? Opet, izbegavajući direktan sukob sa vlastima, Vidić je dobio priliku da se pojavi na RTS-u i dopre do mnogih građana zainteresovanih za fudbalske prilike, a izbegao je i otvoreni linč režimskih medija, tako da nije mnogo okrznut. To ga kvalifikuje za dobrog kandidata u sledećoj prilici, a posebno mu ide u prilog što na kraju nije prešao crvenu liniju i priklonio se vladajućoj struji zarad funkcije.

Mnogi mu zameraju što nije učinio još taj jedan korak, uprkos svoj nelagodi i već viđenom izbornom porazu, i sa grupom istomišljenika učestvovao u radu Skupštine i pokušao da iskoristi što više vremena kako bi se obratio delegatima i javnosti koja je bila veoma zainteresovana. Veruje se da bi na tajnom glasanju dobio najmanje 15 glasova, što bi zasigurno uznemirilo vlast i novu-staru garnituru u FSS-u. Ali, treba razumeti da nije lako biti u neprijateljskom okruženju i istrpeti javno vređanje i denuncijaciju, čemu su, jel’ te, naprednjaci vični, a procenio je, izgleda, Vidić kako je bolje da ne dozvoli izborno poniženje od glasačke mašinerije.

USAMLJENI GLAS

A zasedanje u Staroj Pazovi je proteklo onako kako je isprva bilo planirano sa Nedimovićem kao kandidatom, samo što je njemu na kraju izbornog procesa i (ne)očekivane Vidićeve kandidature dopalo, kao iskusnom naprednjaku, da predsedava sednici na kojoj je aklamacijom izabran Džajić. Organizatori su i ranije računali da će većini oponirati Mirko Poledica, delegat u ime Sindikata profesionalnih fudbalera, a kako se Vidić i nekoliko delegata koji su ga podržali nisu pojavili u Staroj Pazovi, Poledica je ostao usamljeni disonatni glas.

Prvo se generalni sekretar Jovan Šurbatović pohvalio uspesima selekcija i sjajnim poslovnim rezultatima, naglasio da su se “uhvatili u koštac sa nameštanjima” u domaćem prvenstvu, da su doprineli finansijskoj stabilnosti mnogih klubova i da je budžet u 2022. bio rekordan – skoro 38 miliona evra.

Poledica je potom rekao da je izveštaj trebalo da se odnosi na period od 2019. godine do danas, a da da je gensek podneo izveštaj kao da je sportski direktor reprezentacija i u njemu nema odgovora na brojna pitanja. Podsetio je da je Savezom rukovodio Slaviša Kokeza, optužen u javnosti za mnoge afere i označen kao član kriminalne grupe, da je sve funkcionisalo u njegovo vreme preko Odbora za hitna pitanja, da su delegati Skupštine pasivni, da Arbitražni sud nije radio 15 meseci, te da se i dalje nameštaju utakmice, posebno u nižim ligama, čak i u mlađim kategorijama.

I taman kada se zaleteo, prekinuo ga je predsedavajući Nedimović, u maniru svog stranačkog kolege Vladimira Orlića, opomenuvši ga da mu je ostao još minut od predviđenih pet.

“Želim da otvorim brojne teme i brojne probleme o kojima treba da pričamo danas i koje treba svi zajedno da rešavamo, i zbog toga sam naveo da pasivnost delegata smeta jer mi ovde treba da razgovaramo i donosimo odluke. I sve što sam rekao dovelo nas je do toga da imamo izbore koji su nedemokratski i vi svi dobro znate zašto je Nemanja Vidić odstupio. To je poraz svih nas i činjenica da je jedan takav čovek doneo odluku da se povuče treba da nas posrami i da se zapitamo kuda ide naš fudbal”, poručio je sa govornice Poledica.

Još jednom se javio za reč, povodom finansijskog izveštaja, i te minute iskoristio da pozdravi jedinog kandidata Džajića odavši mu priznanje kao fudbalskom velikanu, ali mu je uz žaljenje poručio i da će pobeda koju će ostvariti možda biti njegov najveći životni poraz. Potom je napustio salu, a Nedimović je to iskoristio, opet u maniru Orlića i drugih istaknutih naprednjaka, da ga optuži kako beži od rasprave.

Do kraja je ostalo da se obavi formalnost izbora predsednika i pošto je ostao jedan kandidat, nije bilo potrebe za tajnim glasanjem, već je 78 delegata podiglo ruku u znak podrške Džajiću. Njegovi potpredsednici će biti više puta pomenuti Branislav Nedimović, koji je predviđen za prvog potpredsednika i nekoga ko će faktički upravljati Savezom, zatim Janoš Žemberi (predsednik FK TSC iz Bačke Topole), Sandra Sremčević (FK Crvena zvezda, zastupaće ženski fudbal) i Branko Zečević (osnivač fruškogorske vinarije Imperator). U novom Izvršnom odboru sedeće i aktuelni predsednici regionalnih saveza – Nebojša Živanović (Zapadna Srbija), Dragan Simović (Vojvodina) i Marko Zdravković (Beograd), dok će FS Istočne Srbije predstavljati Vladan Gašić, predsednik FK Trajal, poznatiji kao sin Bratislava Bate Gašiča, ministra policije. Tu su još i čuveni fudbaler i kasnije manje uspešan trener, još jedna Zvezdina zvezda – Vladimir Petrović Pižon, pa bivši trener Partizana i selektor Srbije Ljubiša Tumbaković, zatim Dejan Delević (predsednik sudijskog strukovnog udruženja), Dragomir Lazović (predsednik FK Javor iz Ivanjice i predsednik Zajednice klubova Super i Prve lige), te privrednik Aleksandar Mihajlović. Na prvoj sednici novog IO potvrđen je i novi četvorogodišnji mandat generalnom sekretaru Jovanu Šurbatoviću, a kako je najavljivano pred izbore, Dragan Stojković će i dalje biti selektor seniorske reprezentacije. Sve u svemu, malo promena u odnosu na Kokezino vreme.

Džajić je četvrti izabrani predsednik Fudbalskog saveza Srbije nakon razlaza sa Crnom Gorom pre 17 godina, uz dvojicu vršilaca dužnosti u poslednje dve godine, a nije teško primetiti da je na početku, a i danas u prvom planu bio Zvezdan Terzić – 2006. godine kao prvi predsednik samostalnog FSS-a, a od utorka, nakon izbora Džajića, kao neformalni šef srpskog fudbala. Možda će sa završetkom ovog mandata biti zatvoren taj krug i otvoriti se novi, u kojem će šansu dobiti Nemanja Vidić i ljudi koji dele njegove poglede i vizije.