I tako smo naučili još jedan opasan termin. Doduše, možda ćemo ga s vremenom i zaboraviti, kao što se mnogi samo kroz maglu sećaju reči “aflatoksin”, koja je pre desetak godina ispunjavala novinske naslove i koju su zamuckivali TV voditelji a građani ponavljali kao papagaji. To što smo zaboravili njegovo ime ne znači da ovaj mikrotoksin redovno ne konzumiramo ispijajući domaće mleko, i to u mnogo većoj količini nego što je u normalnim državama dozvoljeno. Jako je srpstvo, ne može mu NATO ništa, a kamoli ti mikrončići, okom nevidljivi. Nema više ni problema sa izvozom našeg mleka, koje je onomad vraćano zbog kamare aflatoksina u njemu, u inostranstvo. Srbija je ostala bez krava. Nema krava, nema ni problema!
Nova reč je “nematode”. Ona se u Novom Sadu ovih dana uzdigla u jedan od ključnih političkih problema i uhvatila je naprednjačku vlast u in flagranti položaju. Što je zapravo njen prirodni stav.
Da podsetimo, polovinom prošlog meseca jedna partija (bivši segment lokalne vlasti) objavila je na društvenim mrežama prepisku unutar rukovodstva Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” iz koje je jasno da u novosadskoj “česmovači” ima nematoda ili, drugačije rečeno, valjkastih crvića. Preduzeće je brzo reagovalo, javnosti su saopštili da prostora za brigu nema, ako ste žedni, voda se može piti u sreći, zdravlju i veselju, i to iz onih velikih pivskih krigli od litar. U Nemačkoj ove krigle zovu – mas. Samo neka oteče.
Potom je Institut za javno zdravlje Vojvodine saopštio da nematode ipak borave u novosadskoj vodi. Premda je i on ustvrdio da je, i pored toga, bezbedna za zdravlje. Stručnjaci su, međutim, podsetili da po Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode, nematode nemaju šta da traže u njoj, odnosno da se voda mora proglasiti tehničkom, odnosno neadekvatnom za piće, makar se u njoj nalazio jedan jedini valjkasti crvić. Opozicija traži formiranje komisije koja će rasvetliti aferu “Nematode” i ubuduće učiniti transparentnim kakvu zapravo vodu piju Novosađani. Vlast ih kulira. Traže i smenu gradonačelnika i direktora “Vodovoda i kanalizacije”, ne zbog toga što su se ovi crvoliki organizmi pojavili, kako kažu, već zbog toga što je to vlast pokušala skriti od građana. Zbog toga su građani i konačno izgubili poverenje u gradske službe, što se najbolje vidi po enormno povećanoj prodaji negazirane vode u supermarketima i “pićarama” (tako Novosađani zovu prodavnice u kojima se prodaju bezalkoholni i alkoholni napici).
Tamo gde institucije ne rade svoj posao, država postaje opasna po život. Šta li tek jedemo, pitaju se neki po društvenim mrežama.
ŠTA SU TO NEMATODE I KOLIKO SU OPASNE?
Najčešće usled neadekvatne filtracije vode, dešava se pokatkad da se valjkasti crvići pronađu u vodovodima čak i u ozbiljnim državama, onima koje redovno održavaju, servisiraju i inoviraju infrastrukturne sisteme. U pitanju su kompleksni sistemi. Pojavljivale su se, recimo, u Holandiji ili Velikoj Britaniji, ne tako davno. Kako su reagovale nadležne institucije i preduzeća? Čak i u slučaju procene da je voda bezbedna za piće, javnost je odmah obaveštena – građanima se uglavnom preporučivalo da prokuvaju vodu pre upotrebe. Javnost je informisana i o svim daljim postupcima koji vode rešenju problema, kao što su pojačana filtracija i dezinfekcija. Detaljno. Takođe, javno dostupni su bili i rezultati redovnog uzorkovanja vode.
Sve sasvim logično ako je u pitanju vlast koja radi, što bi trebalo da je njena definicija, u javnom interesu. Bar elementarno. Gde ćeš većeg javnog interesa od toga kakav je kvalitet vode koju građani svakodevno konzumiraju? U kontekstu pojave valjkastih crvića u vodi – kažu stručnjaci sa kojima smo razgovarali – dve su stvari važne. Prva: postoji izuzetno veliki broj vrsta nematoda, a samo neke od njih su patogene i po sebi opasne po zdravlje. Drugo: one mogu da nose mikroorganizme (mahom bakterije) koji su opasni po čoveka čak i ako same nisu patogene. I zbog toga moraju da se eliminišu iz vodovoda.
Treba imati još jednu stvar u vidu. Ukoliko znamo da klasifikacija nematoda traje dugo, a pogotovo ako znamo da je veoma kompleksno ustanoviti da li one u sebi potencijalno nose određene mikroorganizme, veliko je pitanje kako je bilo ko tako brzo i efikasno, i bez bilo kakve ograde, mogao utvrditi da je novosadska voda bezbedna za zdravlje.
Uglavnom, novosadska vlast i javne službe radile su sve suprotno od onoga što je trebalo da čine. O prisustvu nematoda građani nisu čuli od nadležnih institucija nego preko društvenih mreža. Potom su različite službe pričale različite stvari i dovodile građane u zabludu. Onda su zaćutale. Niko ne zna šta je preduzeto po pitanju filtracije i dezinfekcije vode. A konačno je problem “rešen” tako što je smenjen direktor Instituta za javno zdravlje, epidemiolog, i na njegovo mesto postavljena stomatološkinja Milena Tabaković, koju je za to mesto preporučila činjenica da je kćerka “legendarne” i doživotne guvernerke Narodne banke Srbije, istoprezimene Jorgovanke. Valjda nije smeo da kaže da nematoda ipak ima u vodi.
Nije stomatološkinja krenula, kada je prvog dana došla na novi posao, da crvićima popravlja zube, već je kvalitet novosadske vode proglasila “poslovnom tajnom”! Ne treba biti ni filozof ni pravnik pa znati da je ova izjava i protiv logike i protiv zdravog razuma, a i da je protivna zakonu.
Elem, nije prvi put da naprednjaci rešavaju problem institucija na ovaj način. Ako urade nešto što im se ne svidi, rukovodioci se smenjuju a na njihovo mesto po pravilu dolaze nekompetentni ali poslušni i pouzdani kadrovi.
BAČULOV: GRAĐANI MORAJU DA ZNAJU SVE O VODI KOJU PIJU
Katarina Bačulov, gradska odbornica udruženja “Budi heroj”, po struci molekularni biolog, kaže u razgovoru za “Vreme” da za nju nije ključni problem to što su se nematode pojavile u novosadskoj vodi, nego način na koji su vlast i gradske institucije sve to komunicirale građanima. Odnosno, nisu komunicirale. Zbog toga se i članovi njene organizacije nalaze među potpisnicima zahteva za smenu gradonačelnika i direktora “Vodovoda”, kao i za formiranje komisije koja će ispitati aferu “Nematode”.
“Građani moraju da znaju apsolutno sve o vodi koju piju. Meni je strašno što se neko poigrava našim zdravljem. Od nadležnih nismo dobili niti jednu važnu informaciju, ni koje su nematode u pitanju, ni koja je količina ‘crvića’ u vodi. Ni kako je voda tretirana. Obično se nematode uklanjaju hlorisanjem vode, dakle ubacivanjem veće količine hlora nego što je uobičajeno. Posle toga je potrebno izmeriti da li je nivo hlora u vodovodu u dozvoljenim merama, jer i on preko određenih može da bude toksičan. Potom, i nakon tretmana jajašca ostaju pa on mora da se ponovi. O svim ovim detaljima građani moraju da znaju šta se radi, šta se meri, kada su tretirali vodu, kako, šta se desilo nakon tretmana, kakvi su planovi… A mi nemamo niti jednu povratnu informaciju”, kaže Bačulov.
Ona smatra da su gradske vlasti morale, i po zakonu i po savesti, odmah po dobitku informacije o prisustvu nematoda vodu iz vodovoda proglasili tehničkom. Svakako, obavestiti građane. Podseća da neke nematode u vodi mogu da dovedu do stomačnih tegoba tipa dijareje, mučnine i povraćanja, a nekada i do ozbiljnih komplikacija poput gušenja. Takođe, one prenose bakterije kao što su ešerihija koli, salmonela i šigela, kao i manje količine virusa kao što je koksaki, što može dovesti do dodatnih komplikacija.
Smatra da je vlast “tajanstvena” i netransparentna jer se plaši da će ova afera otkriti da su ljudi koji se nalaze na ključnim gradskim funkcijama i od čijeg znanja i umeća zavisi i zdravlje građana i funkcionisanje grada – potpuno nekompetentni. Cinici bi rekli, dodajemo mi, da naprednjaci u celoj državi nemaju dovoljno kvalitetnih kadrova da stručno vode i jednu veću mesnu zajednicu.
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže nam da je po svemu sudeći problem sa novosadskom vodom reverzibilan. Dakle, on je sistematski, pa je očekivati da će nematode, čak i ako su u međuvremenu uništene, ponovo prodreti u vodu.
“Problem je u postavljanju nekvalifikovanih i nekompetentnih partijskih kadrova na rukovodeća radna mesta. Nematode mogu da se nađu i u londonskom vodovodu, ali nema šanse da tamo na vodećim položajima u vodovodu budu neznalice”, kaže Radovanović.
NEMATODE SU POKRENULE I MNOGO KRUPNIJE PITANJE
Novosađani su donedavno bili ponosni na svoju “česmovaču”. Gde i neće? Novi Sad je jedna od retkih sredina u Vojvodini u kojoj je voda (bila) ispravna, ili su bar mislili da je tako. Nije ih baš mnogo doticalo to što Zrenjaninci decenijama kubure sa pijaćom vodom. Ni to što samo 16 od 45 vojvođanskih opština i gradova ima ispravnu “česmovaču”.
Podatak (16 od 45) proističe iz izveštaja o zdravstvenoj ispravnosti vode Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, objavljenog u julu 2020. godine. U njemu se navodi i da 50 vodovoda u gradskim naseljima u Srbiji nema ispravnu vodu. A 25 “česmovača” je bilo i mikrobiološki i fizičko-hemijski neispravno. Ne treba ni podsećati da se na ovom planu ništa nije radilo u međuvremenu.
“Što se tiče Vojvodine, postojao je i izveštaj iz 2009. godine, koji je uradila grupa stručnjaka predvođena prof. dr Božom Dalmacijom, a koji je takođe ukazao na veliki problem pijaće vode u Vojvodini. Taj izveštaj je usvojen u institucijama Vojvodine, ali se nije daleko odmaklo u popravljanju stanja. Razlog je pre svega materijalne prirode”, kaže profesor Miroslav Ilić, novosadski hirurg, koji je i pokrajinski poslanik Pokreta slobodnih građana.
Ilić upozorava da Vojvodina ne kuburi samo sa pijaćom vodom.
“Ova vlast, koja 12 godina upravlja državom, nije rešila niti je počela da rešava ne samo problem pijaće vode, nego ni probleme otpadnih voda, nefunkcionalnosti kanala DTD, a i dalje se, iz razloga socijalnog mira, dozvoljava besprimerno trošenje pijaće vode, koja odlazi u kanalizaciju ili se koristi kao sredstvo za navodnjavanje. Neophodno je sačiniti strategiju spasavanja Vojvodine, da ne postane pustinja, i obratiti se evropskim institucijama za finansijska sredstva. Voda, a ne ‘rafali’!”, kaže on.
KAKO SE OVDE REŠAVA PROBLEM!
Možda će problem nematoda u pijaćoj vodi u Srbiji biti rešen kao onomad problem sa aflatoksinom. Setimo se, tada je jednostavno povećan dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, koji je i dalje mnogostruko viši nego onaj u EU. Možda će se nematode u vodi jednostavno proglasiti prihvatljivim, čak i zdravim. Pa ćemo ih u međuvremenu i zaboraviti.
Ima nematoda, nema problema!