"Na prostoru Zapadnog Balkana postoji oko dve hiljade džamija, a imami ovih džamija svake nedelje drže propovedi o upotrebi Halal kvaliteta pred pedeset, stotinu, pa i nekoliko hiljada vernika, u zavisnosti od njene veličine. Zato nijedna kompanija sa ovih prostora ne može sebi priuštiti takav luksuz u marketinškom smislu i bolju promociju"
(Uvećana)
U Sedištu mešihata Islamske zajednice u Novom Pazaru 28. septembra predstavljena je novoosnovana Agencija za sertificiranje Halal kvaliteta. Sertifikati koje ova Agencija bude izdavala garantovaće kupcima muslimanske veroispovesti da su proizvodi poput mesa, mesnih prerađevina, ali i druge namirnice (higijenska i kozemtička sredstva), proizvedeni u skladu sa pravilima koje propisuje šerijatsko pravo
Multimedijalnu prezentaciju održali su predstavnici Agencije za sertificiranje Halal kvaliteta iz Tuzle (novopazarska Agencija ispostava je tuzlanske). Za direktora ovdašnje agencije postavljen je Sead Šećirović, a na prezentaciji su predstavljeni temeljni akti za rad ove ustanove. Akti su usklađeni sa svetski priznatim standardima, kao što su ISO, HACCAP i CODEX ALIMENTARIUS. Ovom skupu prisustvovali su i predstavnici domaćih firmi koje su zainteresovane za Halal sertifikat, poput „Knjaza Miloša“, Frikoma, Mlekare Kuč iz Kragujevca i Mlekare Šabac.
Halal sertifikat može se naći na proizvodima koji nisu samo meso i mesne prerađevine, već i peciva, pića, higijenski i mnogi drugi proizvodi. Muslimanima je zabranjeno da koriste i aditive zabranjenog porekla prema šerijatskim pravilima ishrane (svinjetina, alkohol, strv i krv, opojne i otrovne biljke). Zabranjeni dodaci koji se koriste za produžetak trajanja proizvoda prema Halal standardima su E 120 – cochineal (crvena boja koja se dobija od insekata), E 441 – želatin, ukoliko je svinjskog porekla i E 542 – jestivi fosfat koji se dobija iz kostiju, ukoliko su svinjske, itd. Za verifikaciju statusa aditiva koriste se različite analitičke metode. Kontrolu proizvoda iz Srbije obavljaće laboratorije s kojima Agencija ima potpisane ugovore, a to su laboratorije Veterinarskog fakulteta, Instituta za genetiku i bioinžinjerstvo i Poljoprivrednog fakulteta iz Sarajeva i Tehnološkog fakulteta u Tuzli. Agencija obavlja kontrolu proizvoda šest puta godišnje.
ISPLATIVO: Predsednik Agencije za sertificiranje Halal kvaliteta iz Tuzle Amir Sakić rekao je da pečat Halal standarda donosi neviđenu dobit kad je marketing u pitanju: „Na prostoru Zapadnog Balkana postoji oko dve hiljade džamija, a imami ovih džamija svake nedelje drže propovedi o upotrebi Halal kvaliteta pred pedeset, stotinu, pa i nekoliko hiljada vernika, u zavisnosti od njene veličine. Zato nijedna kompanija sa ovih prostora ne može sebi priuštiti takav luksuz u marketinškom smislu i bolju promociju.“
Srđan Radanović, predstavnik preduzeća Radan iz Zmajeva koje je zainteresovano za dobijanje Halal sertifikata, kaže za „Vreme“ da će poštovati sve standarde kako bi se ova firma uključila u trku za osvajanje tržišta Bliskog istoka. Kapaciteti ove kompanije su 10.000 tona prerađenog voća godišnje.
Zemlje iz bivše Jugoslavije su se daleko ozbiljnije uključile u „Halal biznis“. Najveće investicije su u Bosni i Hercegovini. Tako je Argeta u proizvodnju pašteta u Sarajevu uložila 26 miliona evra. U pokretanje fabrike Brovis u Visokom koja se bavi prerađenom piletinom uloženo je 20 miliona evra. Slovenačka kompanija Perutnina Ptuj je u BiH investirala 40 miliona evra u dva nova pogona. Poslednja investicija je ona preduzeća Vindija iz Hrvatske koja planira da investira 40 miliona evra za fabriku u Brčkom. U Hrvatskoj „PIK Vrbovec“ ulaže50 miliona evra u proširenje kapaciteta koji će ispunjavati Halal standard. Prvo preduzeće nakon raspada SFRJ koje je sa balkanskog prostora krenulo u ovakvu proizvodnju je Stella Croatica iz Splita. „Njihovi proizvodi pokrivaju Bliski istok ali i robne kuće u Londonu. Linije proizvodnje prodate su za naredne četiri godine, radi se o zaista malom hrvatskom proizvođaču koji je reagovao na vreme“, kaže Vladet Peštalić, predsednik Odjela za sertificiranje tuzlanske Agencije.
VERSKA KONKURENCIJA: Na prezentaciji Agencije glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić rekao je da je ovo izuzetno važan događaj za Islamsku zajednicu i njene komšije, ali je ujedno i zapretio bojkotom proizvoda koji nemaju Halal sertifikat. „I Agencija za sertificiranje i Islamska zajednica sa svim svojim potencijalima u pogledu proizvoda halala i harama (dozvoljenih i nedozvoljenih), bićemo u službi promocije ili bojkota. Vrlo jasno i otvoreno“, rekao je Zukorlić, dodavši da će u svim džamijama vernicima jasno biti rečeno: „Ove proizvode, sa aspekta islama, možete koristiti, a ove proizvode izbacite iz kuće, iz prodavnice, iz supermarketa…“
Da će vernicima muslimanske veroispovesti biti omogućeno da koriste namirnice proizvedene u skladu sa njihovom verom, svakako je velika vest. Međutim, malo je poznato da u Beogradu od 2005. godine postoji Halal agencija, koja obavlja analize i izdaje sertifikate koji garantuju da određene proizvode mogu koristiti i muslimani. Komentarišući ovaj podatak, direktor Agencije za sertificiranje halal proizvoda Sead Šaćirović kaže za „Vreme“ da mu nije poznato da iko u Srbiji poseduje Halal sertifikat i da se možda radi o izdavanju potvrde ili potpisa od strane muftije beogradskog Hamdije Jusufspahića, pa je pod znakom pitanja da li ovi proizvodi sadrže materije zabranjene muslimanima. Šaćirović kaže da je ova agencija jedina validna za sertifikovanje proizvoda na teritoriji Srbije i da će svim firmama koje stavljaju logo Halal standarda uputiti upozorenje pismenim putem da ih skinu. „Agencija će se protiv ovakvih pojava boriti sudskim putem i svim pravnim sredstvima, kako ne bi došlo do zloupotrebe“, kaže Šaćirović.
S druge strane, direktor Halal agencije Mustafa Jusufspahić kaže da agencije za sertifikovanje postoje svuda u svetu i da ih može biti i po deset u jednoj državi: „Mi ne sporimo nikome pravo da to radi. Stvar je u tome što gospodin Zukorlić želi da bude dominantan na svakom polju.“ Kada je reč o glasinama koje stižu iz Novog Pazara, po kojima Halal agencija ne radi analize, već Halal sertifikate izdaje nakon procene „odoka“, Jusufspahić kaže da to nikako nije tačno i da se analize vrše u Centru za ispitivanje namirnica u Beogradu: „Stavite se u poziciju proizvođača iz Srbije. Zašto bi neko išao po sertifikat u Sarajevo ili Tuzlu, kada može da ga dobije u Beogradu?“ U razgovoru za „Vreme“ Jusufspahić kaže da Halal agencija postoji od 2005. godine, kada su, zahvaljujući donošenju Zakona o crkvama i verskim zajednicama, stvoreni uslovi za to. Međutim, poslove koje obavlja danas, agencija je obavljala i prethodnih trideset godina. „Mi smo, kao Islamska zajednica, otvorili ispostavu u Egiptu. Njen posao je ono što inače radi Privredna komora Srbije, to jest tamošnjem tržištu preporučuje srpske proizvođače koji su ušli u sistem Halala“, kaže Jusufspahić, izražavajući bojazan da ovdašnji proizvođači nemaju naročiti potencijal: „Mi imamo kvalitetne proizvode, ali kvantitet je problem, jer je reč o ogromnom tržištu.“ Među preduzećima koja su na ovaj način ušla u Halal sistem nalaze se Centroproizvod, Kolbis, Frikos, Kozlo Komerc i većina domaćih klanica.
Još jednom napominjući da ne vidi nikakav problem u postojanju dve agencije za izdavanje Halal sertifikata, Jusufspahić kaže da je mogućnost da takvi sertifikati postoje, neophodan segment za jednu demokratsku zemlju: „Sada je situacija sasvim pravedna. Ja sam služio vojsku, dakle služio sam odbrani svoje zemlje, a nije mi bilo omogućeno da se hranim u skladu sa svojom verom. Kod nas nema onoga što imaju Amerikanci, da se svi osećamo kao Amerikanci, bez obzira na veru.“
Halal je reč arapskog porekla i znači dozvoljeno i ispravno, prema islamskim propisima. Prozvodi suprotni halalu zovu se haram (zabranjen) i mešbuh (sumnjiv). U Kuranu stoji: „Zabranjuje vam se strv, i krv i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo ime, a ne u Allahovo ime, i što je udavljeno i ubijeno; i što je strmoglavljeno – i rogom ubodeno, ili od zveri načeto – osim ako ste ga preklali – i na žrtvenicima žrtvovano.“
Potreba za halal proizvodima na tržištu je velika. Na svetu živi danas oko 1,6 milijardi muslimana, a u Evropi preko 50 miliona. Vrednost Halal sertifikovanih prehrambenih proizvoda u 2006. premašila je 2,1 milijardu dolara, a očekuje se da će godišnji promet ovih prehrambenih proizvoda 2010. premašiti 5,5 milijardi dolara. Vrednost halal tržišta (proizvodi i usluge) u 2006. godini bila je veća od 6,5 milijardi dolara. Ukupno halal tržište u svetu se procenjuje na oko 500 milijardi dolara, od čega oko 170 milijardi ide na ishranu.
Muslimanima je dozvoljeno konzumiranje mesa većine kopnenih i vodenih životinja, izuzev:
svinjetine i mesa divlje svinje, mesa psa, zmije i majmuna, mesoždera sa kandžama i očnjacima, kao što su lavovi, tigrovi, medvedi i slične životinje, ptice grabljivice sa kandžama, kao što su orlovi, lešinari i sl., štetočine kao što su pacovi, stonoge, škorpioni i sl, životinje koje je prema islamskim propisima zabranjeno ubijati, kao što su mravi, pčele i detlići,
životinje koje se smatraju odvratnim, kao što su vaške, crvi, muve,
životinje koje žive i na kopnu i u vodi, kao što su žabe, krokodili i slično, mazge i domaća magarad, otrovne i opasne morske životinje i meso bilo koje od dozvoljenih životinja ukoliko nije zaklano po islamskim propisima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
