Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Šestog maja 1992, General Mandarić informiše Mladića da dva funkcionera Karadžićeve Srpske demokratske stranke – Đukanović i Deronjić – sprovode teror u Bratuncu i okolini. „Kolju sve što je muslimansko, u dva odreda Teritorijalne odbrane doveli su iz Vukovara koljače“, referiše Mandarić. „Uopšte vojsku ne slušaju… U selu Rače kod Milića pobili su sve što su mogli, nađeno je devet mladih Muslimana bez glave.“ Mladić beleži Mandarićev predlog da se od Karadžića zatraži da „pošalje nekog da ih smiri.“ Dan kasnije, Karadžić na sastanku sa Mladićem i grupom generala izjavljuje: „Na pragu smo našeg vekovnog sna da stvorimo državu bez mnogo unutrašnjih neprijatelja“, dok Karadžićev bliski saradnik Velibor Ostojić ponosno raportira: „Sada u Bratunačkoj opštini više nema Muslimana, grad je potpuno slobodan.“
U međuvremenu, u vojsci su se desile velike kadrovske promene: Miloševićevom odlukom penzionisano je oko četrdeset generala, uključujući dotadašnjeg načelnika Generalštaba Blagoja Adžića i generala Kukanjca, načelnika 2. vojne oblasti i formalnog Mladićevog pretpostavljenog. Ogorčeni Kukanjac na oproštajnom sastanku sa Mladićem ovako opisuje političku situaciju: „Ovo Predsedništvo SFRJ je izdajničko, u najkritičnijem trenutku za srpski narod obračunavaju se sa generalima.“ Kukanjac nema bolje mišljenje ni o Karadžiću i njegovoj stranci: „To rukovodstvo SDS uopšte ne shvata šta se može dogoditi. Glavno im je crtanje karata koje posle svi pripišavaju. Svi bi hteli drugi da osvoji, a oni posle sebi da pripišu. Nemaju nikakvu organizaciju, niko nikoga ne sluša. Suština njihove organizacije je da svako drži svoj prag i da što više opljačka… Koljević previše landara po svetu, Plavšićka je u Sarajevu… Starešine su traumirane, a SDS na Palama spavaju do 8-9 sati.“ Mladić ovo ne komentariše, ali istog dana, pripremajući se za sastanak sa Karadžićevom vladom, zapisuje svoje misli:
„Imamo dva puta:
1. boriti se i opstati;
2. biti pasivan, neorganizovan i ne boriti se -> nestati.
JEDINSTVO: – svak da bude sa sobom, pa onda sa svojim narodom.
Sva pamet srpskog naroda mora da se stavi na raspoloženje narodu (politička, duhovna, naučna, vojnička).
Srpski narod je jedan od Knina do Kovina, a Pravoslavlje jedno od Knina do Sibira.“
Ova poslednja rečenica je, inače, prva u kojoj Mladić ispoljava bilo kakav stav prema religiji. Međutim, u govoru koji je nekoliko dana kasnije održao na sastanku sa Vladom, i u kome je ponovio i obrazložio prve četiri teze, general je propustio da pomene Sibir i pravoslavlje.
Tokom juna 1992. Mladić je bio uključen u intenzivne pregovore sa UNPROFOR-om u vezi sa deblokiranjem sarajevskog aerodroma (čemu se dobar deo Karadžićevog rukovodstva protivio) i izvlačenja vojske iz blokiranih kasarni. Od generala Živote Panića (koji je nasledio Adžića na mestu načelnika beogradskog Generalštaba) tražio je hitnu materijalnu i kadrovsku pomoć. Iz trinaest tačaka koje Mladić navodi u belešci pod naslovom „Hitni zahtevi“ od 8. juna 1992, vidi se da njegova vojska ima velikih problema: nedostaju oficiri raznih profila, municija, sanitetski materijal, brašno, konzervisana hrana, novac za plate, pa čak i vojne oznake i obrasci za dokumenta; jasno je da bez obilne pomoći iz Beograda VRS uopšte ne bi mogla da funkcioniše. Novoformirana SR Jugoslavija, kojoj su, u međuvremenu, uvedene međunarodne sankcije, sve to uredno isporučuje; australijski general Džon Vilson, tadašnji šef vojnih posmatrača UN-a, izjavio je kao svedok na suđenju generalu Momčilu Perišiću u Hagu da je tokom pregovora sa Mladićem stekao utisak da je Mladić potčinjen Paniću. Mladić je, rekao je Vilson, tokom pregovora zastupao tvrd stav, ali je posle „kratke i žestoke“ rasprave sa Panićem popustio.
I pored svih tih komplikacija, Mladić je 10. juna našao vremena da u društvu Karadžića i Momčila Krajišnika primi delegaciju Udruženja Srba iz Bosne sa književnikom Gojkom Đogom na čelu. U delegaciji su bili i prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić i Miodrag Perišić, tadašnji urednik „Književnih novina“. Mladićeve beleške sa ovog sastanka prenosimo u celini, uz minimalne intervencije:
„SASTANAK
Sa predstavnicima Srpskog naroda iz BiH
Prisutno 22. Sastanak je otvorio knjiž. Gojko Đogo, koji je istakao:
Večeras smo imali sastanak Udruženja, mislim da je dobro da se često informišemo.
Postavljaju nam na Udruženju pitanja na koja nemamo uvek odgovor.
Organizovano je 6-7 zavičajnih podružnica.
Naš program se okrenuo i bavimo se: prikupljanjem lekova, slanjem dobrovoljaca i radom na Informativnom planu. Problem je slanje pomoći za Krajinu.
Deo naroda vrti se u krugu, kao u levku, uvedeni smo u rat, ne znamo za šta ginemo, ginemo na isti način na istim mestima. Postoji različitost po regijama.
Moj nastup:
Srpskom narodu u BiH treba:
jedinstvo
ljudski i starešinski potencijal
materijalna sredstva za vođenje rata
znatno bolja organizacija vojske i optimalno funkcionisanje vlasti za potrebe fronta
trebaju nam prijatelji i saveznici koji će podržati naše strategijske ciljeve, koji se moraju usaglasiti sa realnim mogućnostima.
Miodrag Perišić:
Težište je na seoskom stanovništvu, a gradsko je zanemareno. Šta je sa Kecmanovićem i Pejanovićem?
Karadžić:
Vi ste institucija u koju smo se najviše uzdali i Vi ste svedoci kako se to radilo i pripremalo. Plan je bio da se isprazne prostori u BiH od Srba.
Amerika nije za podelu Bosne. Evropa je uvučena u vode podele Bosne.
Vojnu organizaciju nismo pravili iz 2 razloga: to je od nas Vojska tražila i Državna bezbednost nas je žestoko pratila.
Imali smo tezu da će rat početi i završiti u Sarajevu. Tamo je 40 odsto privrede BiH.
Laknulo nam je otkad smo formirali svoju vojsku. U punoj smo kontroli ogromnog dela naše teritorije.
Moramo da pretrajavamo, da stanemo na granicu, da budemo napadani, a ne da napadamo.
Đogo:
Odnosi sa Srbijom, uzimanje granica, koridor i front u Hercegovini. Neke prostore moramo očistiti. U Goraždu je bilo 7-10.000 Srba i moramo im otvoriti put da odu negdje.
Mihaljčić Nebojša, zamenik dir. Sava centra:
Na Drini se ne sme dati Aliji nijedna enklava. Blokada Srbije će nam dozvoliti da još malo mrvica pokupimo i pošaljemo BiH. U ovakvoj blokadi i sankcijama Srbija sama sebe za mesec dana neće moći da prehrani.
Prof. Aleksa Milojević:
Menja se novac. Mi smo do sada bili u računu Srbije. Ući ćemo u vlastiti račun i ići ćemo u odnosu 1:1. Moramo uvesti tačkice, bonove.
Stalno moramo da imamo na umu da mi moramo završiti rat. Nismo u ekonomskoj i pol. prednosti.
Prof. Stojanović:
Zapad hoće da sruši režim u Srbiji. Hoće da ostatke JNA svede na što manju vojsku jer oni JNA smatraju najvećom voj. silom na Balkanu.
Hoće da stvore male države i male vojske radi lakšeg uticaja.
Buš ima problema i sa milijarderom Peroom, Klintonom i sl., a ne bih potcenio Bejkera, koji je po meni sledeći preds. SAD.
Rusi, mali je manevarski prostor. Naša Crkva bi se trebala više angažovati u Rusiji. Diplomatija se treba okrenuti musl. zemljama.
Politika se mora pretvoriti u fleksibilnu pol. makar u lukavo lice, jer ne može se biti kao harmonikaš na vašaru koji hoće stalno da svira istu melodiju. U svetu će biti dodatno kažnjeno ako neko hoće nabiti Bušu treći prst u oko. Vreme je da uđemo u novu politiku, moramo nešto i da počnemo graditi.
Niko od Vas nije dovoljno shvatio da ni vojna ni pol. ni ekonomska moć bez informatičke moći ne znači ništa. Vrlo često se pokazuju slike iz Sarajeva, kako to? Zašto se falimo našim uspesima?
Dobrica Ćosić:
Nemam nikakvu novu ideju, samo nešto da podržim. Srpsko pitanje je bosansko pitanje, zbog Vašeg rata Srbija je u blokadi, a ona će ga podržati najviše dva meseca.
Možda ćemo na tom frontu izgubiti bitku. Ako se to desi režim koji dolazi neće Vam biti naklonjen jer on i dolazi zato što Vam nije naklonjen.
Najviše ste dobili, zato i pređite u pol. ofanzivu da oslobodite i Vas i Srbiju.
Zapadne sile žele Srbiju vojno da slome, Vas da bace na Drinu. Vi ne rešavate svoje, nego Srpsko pitanje u celini. Vi ste stvorili 2. Jugoslaviju, kako ste je stvorili tako se i ruši.
Mene pre svega brine Srpski front protiv Srba u BiH i Hrvatskoj. Mladi svet je protiv Srpskih interesa u BiH i H.
Pronađite mogućnosti i sredstva, snage i veštine da što pre okončate rat. Svaki čas je bitan. Vaš rat nije bio uzaludan, da nije bilo Vašeg rata nestalo bi Srpsko pitanje kao u Mađarskoj.
Niko ne zna šta će biti za deceniju. Ako ostvarite svoju ideju postojaćete i postojaćemo, a ako budete poraženi onda se sve odlaže na duža vremena.
Miodrag Perišić:
Od početka rata nudili smo Srbima rezervnu domovinu, a time smo osnažili Muslimane i Hrvate. Imamo li mi neka povjesna prava, zašto se ona arhivišu.
Izetbegovića ni na šta nećemo prinuditi jer on ima 2 saveznika: Zapad i muslimanski svet.
Saud. Arabija pritiska Ameriku. Morate dovesti nekoga iz SAD koji će pomagati Buhi. Bilbija i Đorđević da mu pomažu.
Moramo raditi sa stranim faktorom. Moramo reći da nećemo biti Sarajevo, ali ćemo ga tući dok oni tuku naše civ. stanovništvo.
Srbija 87 i 92 nisu iste države.
Ako Srbija ne može da kontroliše snage u BiH, onda Vi morate reći da niste u stanju kontrolisati bande u Zvorniku.
Ovde imate ratne profitere koje štiti država.
Da se uspostave državne kompetencije. ‘Mornar koji je na dužnosti više vredi od k–danta koji spava.’
Mir koji počne za mesec dana biće na vašu štetu.
Iz TVBiH da slike više ne idu u svet.
Momo Krajišnik:
Vi ste gospodo odavno otišli iz BiH. Vi ste neki čudni Srbi.
Napravićemo mi svoju državu.
Mi se ne bojimo Armije, mi se bojimo Vas.
Mi smo svoj deo ovde odradili, a vi tamo niste.
Teško narod preživljava da ga odvajate od Srbije.
Sredinom juna 1992. Ratko Mladić i Radovan Karadžić imali su sastanak sa predstavnicima srpskih političkih i vojnih vlasti iz istočne Bosne. Govorilo se o raznim problemima sa naoružanjem i opremom, ali i o etničkom čišćenju muslimanskih sela. Na ovim stranama Mladićevih ratnih dnevnika jedno je od prvih pominjanja Srebrenice; predsednik Skupštine opštine Vlasnica Milenko Stanić doslovno kaže: „Front nije gdje treba kod Kalesije, a treba očistiti Srebrenicu i okolinu“. Na ovom sastanku govorilo se i o raznim paravojnim grupama iz Srbije i Bosne. „Dobrovoljačke formacije imale izuzetan uspeh, a bile pod vodstvom Arkana i Šešelja. Arkanova se uredno povukla, a neke koje su ostale otrgle su se“, rekao je izvesni Marko Pavlović, a Mladić zapisao. Posebno je zanimljiv sukob koje je kapetan Dragan Vasiljković imao sa predstavnicima lokalnih srpskih vlasti kada je pokrenuo Centar za obuku u Diviču. Ko je tu u pravu, a ko nije, rešavali su Mladić i Karadžić na sastanku koji je tražio Kapetan Dragan.
SASTANAK sa predstavnicima Zvorničke SO
= ZVORNIK
Utorak 30. 06. 1992. g.
13.30-
Tokanović Novak, K-nt Šekovićkog odreda (u sast. birč. Brigade) poverenik:
u ulozi je poverenika, a kaže da mu je mesto sada popunjeno, a on je u ulozi poverenika.
Šekovici su formirali 3 odreda.
Utvrdujemo granicu.
Imali smo pre dolaska vojske jednu jedinicu pod nazivom Garda, dejstvovala je pod JNA, bilo je dosta borbi, ali i slabosti, pljačke…. /sada dejstvuje kao Izv. četa Sekovićke brigade/.
– Prostorne jedinice 3 meseca ništa nisu dobili,
– Privreda ne radi
– Zalihe hrane na izmaku
– Nismo položili zakletvu –
– Imamo razne oznake (Treba uvesti po zakonu). – Bilo bi dobro da se radi na pojačanju srpske propagande. _
– Naoružanje i vojna oprema je zadovoljavajuće
– Snage iz Živinica i Kladnja se angažuju na frontu kod Kalesije. _
– Prvo ispaljuju mine iz MB 82 i 60 na celom frontu._
– Imamo nedostatka ljudi. (formiran je jedan bat, izv. četa, četa VP, Poz četa brigade)
= Civilna vlast ne funkcioniše kako valja.
= Privreda ne funkcioniše, ali neke firme mogu raditi.
2. – preds. SO Vlasenica: Stanić Milenko
– Definisali smo zap. granice na području regije Birač.
– Front nije gdje treba kod Kalesije, a treba očistiti Srebrenicu i okolinu.
Problemi:
1. – Vlada da donese odluku o oduzimanju imovine zbog velikog
broja izbeglog stanovništva.
2. – Problem sprovođenja vlasti na nižim nivoima od opštine,
treba definisati kako da se zove i kako da se obavlja vlast. _
3. – Problem definisanja opštinskih područja (izjasnili se Milići, Skelani…) pa deo stanovništva ostaje van borbe.
– Mora se definisati granica opština i reći koja sela gdje pripadaju. _
4. Grujić Branko – pred. privr. vlade Zvornik.
– Imamo 32.000 Srba.
– Ispunili smo Predsednikovu odluku da Divič i Kozluk naselimo našom decom.
– Nismo imali oficira koji je mogao da se stavi na čelo srpske vojske (TO) —> Marko Pavlović je učinio mnogo do formiranja brigade.
– Pored velikih učinaka imali smo i puno problema od raznih formacija, a Denčić je prizvao ove grupe „zvanog Žuću i slične“,
Pojavio se ka. Dragan iznenada sa zahtevom da formira centar u Diviču, postavio je barikade, niko ne zna koga i zašto on tamo regrutuje, tu se nešto popravilo stanje kada je došao kapetan Jokić, a jutros su Draganovi upali u opštinu sa dugim naoružanjem a ne znam šta oni čine u Glinici. Da se oslobodimo i Žuće i Crnoga i kap. Dragana.
– moramo reći da naši borci ratuju na našoj teritoriji.
– Industrija sva radi i zdrava je.
– Radi i ind. ALHOS u pogonu je.
5. – Pavlović Marko: (Br. p.)
– Bio angažovan na Borovu, a kasnije u Kninu, radio je sa ppuk. Vasiljevićem i u najdirektnijoj vezi sa Martićem (nema više zuba u donjoj vilici, plave oči, ke-stenjasta kosa, nos povijen).
– Imaju u borbi 21 mrtvog, a van borbe puno žrtava i teških invalida (Dva slučaja međusobnog ranjavanja, brat brata pogodio, komšija komšiju i jedno ubistvo međukomšijsko)
* Dobrovoljačke formacije imale izuzetan uspeh, a bile pod vodstvom Arkana i Šešelja. Arkanova se uredno povukla, a neke koje su ostale otrgle su se.
– Dolaskom Denčića usložila se situacija kao i pojavom kapetana Dragana.
– Neke su se formalno stavile u brigadu, ali rade po svome._
– Kap. Dragan je dobar borac, ali ograničenog znanja, ne poznaje eksplozive
Kapetan Dragan
* Aktivno voj. lice SAŠA SEJDINOVIĆ uhvaćen je, veza je sa legijom stranaca….
Ima deponovane pare ako odradi posao u Kopenhagenu, otac mu je musliman iz Tuzlanskog kraja, a majka je Srpkinja iz Loznice.
– Kroz centar za obuku prolazi ko hoće i kada hoće.
* Brigada je formirana.
* Problematičan je prostor prema Međeđi i Šapni, kada smo ušli u s. Kovačeviće zbog kukavičluka su pobegli, Šapnu smo 3 puta uzimali, ali nekim borcima je preče bilo uzeti krevetninu.
* Bilo je sukoba međusobnog između brigade i naoružanog stanovništva.
* Glinicu obezbeđuje kap. Sofranić sa četom.
* Čvrsta je saradnja sa 1. A i radi snabdevanja.
* Moral nije potrebnog kvaliteta. _
* Najaktivniji smo bili u iseljavanju muslimana, bili smo primirili Šepak, Divič i Kozluk. Deo ih je želio da se iseli, a i mi smo to zahtevali.
– Morali smo iseliti deo ljudi i radi naših „heroja“ koji su pobegli sa Kovačevića.
* Zaplenili smo 18.000.000 dinara i heklera od jednog lica koje je ponelo za Srbiju, i municiju i naoružanje (Ima zapisnik) ppuk. Vasilić Slobodan:
– Bio u K-di 2. VO, 02. 06. 92. otišao je, bio u Zvorniku, a pre 3 dana je upućen od puk. Ilića, čeka naredbu od puk. Lukića
– Problem krađe u paravoj. formacija, kradu čak i prip. jed.
– Nedostatak starešina.
* Radosav Perić, nastavnik član vlade.
– treba formirati vojne sudove sposobnih za vojsku
(^^) dr Mitrović Desimir, rez. kap. zamenik K-ta:
– Srpska opšt. SKELANI je formirana 04. 04. _
– Uspeli smo da očistimo 26 musl. sela, spaljeno je 7 naših sela
– Držimo front 45 km, tučemo 31 musl. selo, ne možemo ući u njih jer nemamo snaga.
– Tuzlanski korpus je dolazio u Bratunac, a Užički išao prema Goraždu.
– Štitimo branu
– Odnos 27.000 : 4500 u kor. Muslimana.
– Imamo 3 rudnika (Sasa, …
– Od Skelana prema Srebrenici smo pomerili front prema Srebrenici. Kod Tegara su nam spalili Ratkoviće, Polimce, a naši su danas završili sa Tegarima
* Držimo od Brane do s. Kotjevac odnosno do Tegara.
* Imamo oko 700 ljudi pod oružjem (svrstane u 4 čete pod oružjem,
3 div. odreda i po selima nešto ljudi).
Bio je neki ppuk. Urošević Milan, pozivao se na Vas, rodom iz
s. Radijevići, rekao sam mu da je pobegao iz Splita i on je posle
napada na Ratkoviće otišao.
Ppor. Marko Bosković iz s. Crvica bio 15 dana i otišao
– Ima oficira sa našeg prostora, tačan broj ne znam u vojsci SRJ.
– Imamo municije.
– Nemamo terenskih vozila.
– Problem snabdevanja iz Srbije
* Jokić Miodrag, Srebrenica, u štabu sam TO, član sam povereništva
– u Podravanju imamo 250 boraca koji čuvaju rudnik, 280 čuva rudnik Sasu.
– MZ Sutjeska ima 15 musl. sela.
– Svaki dan napadaju rudnik Sasa – (iz G. Sasa, Šubina, Moćevića, Skenderovića, Stožerskog i Dimnića). –
– u Potočarima u „1l. mart“ ima fabrika sačme, trezor Srebra, (najmanje tona) ima i zlata…
– Ima 3 fabrike u Zelenom Jadru, (f-ka stolica, 2000 m3 daske, f-ka Mermera i 50 vagona pripremljene robe) – Zapaljeno je sve. –
– Kod Sase je jalovište, ako bi to probili bilo bi sve uništeno do Crnog Mora. / Jalovište obezbeđuje kap. Todorović, došao iz Šapca, među njima ima i neki Izet iz Zrenjanina
kap. Todorović je došao sa dobro-voljcima. Kap. Izet je radio u TO u Zrenjaninu. Platili smo kap. Todoroviću i njih. voj. po 110.000 dinara. –
– U Svetozarevu imamo 17,5 tona olova deponovano. –
* Musliman jedan iz s. Kožalj pobio je više naših ljudi. Njego-
vo ime je Vehbija ? On je u Srebrenici ili Jadru, sin je od hodže. –
* Ljubisav Simić, Pred. opšt. Bratunac.
– do 1968. god bio je većinsko Srpsko stanovn., a od tada odselili za Srbiju. Odnos po zadnjem popisu 64 : 36 za Muslimane. –
– U opštini Bratunac sada imamo 2 muslimana.
– Imali smo paravojne formacije, danas imamo čistu situaciju, ali dugo vremena stojimo u mestu, ljudi su se opustili predali su se pljački i uvećanju imanja.
– Imamo samo 2 akt. oficira poručnika Jovanovića i jednog starijeg vodnika.
Bio je jedno vreme Milosavljević Miladin koji je otišao. –
– formirali smo bat. od 350 ljudi, okl. meh. vod (3T i 5 OT) 1 T-55 i 2 T-34.
– Vod milicije i vojnu poli-ciju od 50 ljudi.
– Pod oružjem 2500 (2 150 ljudi je svrstano u 5 odreda TO. –
– Front nam je od s. Tegari do Konjević Polja. –
– Imamo ppuk. Nikolić Đorđa on je u Valjevu, pomaže nas, tenkista je.
—“ Kad bi ga mogli dobiti“
– Problem je paravojnih formacija.
-Glavnina ih je izginula u s. Potočani, a kasnije ih je došlo sa šarenim kolima.
– Ima grupa od 6 ljudi, vodi ih neki Čubrilo, zovu ga Peki, on je verovatno iz s. Bobote, pljačkaju sve živo. –
* Petrović Stanko – poverenik iz Bratunca:
– Imamo problema sa novim dobro-voljcima – stigle 3 grupe, bilo
ih oko 120, ostalo oko 80, upućeni prema Kravicama, kada su došli u šumu na položaj pobegli su.
– Među dobrovoljcima ima špijuna, jedan Hrvat koji ima vezu sa muslimanima.
– Problem nam je izviđanje, imamo izv. vod koji se više angažuje u borbi, a manje izviđa. –
– Niko nije pomenuo problem, što indirektno naoružavamo muslimane, uzeli su nam 6 MB
– Uzeli su nam 1 top B-l i 1 BRDM. – (To je bilo u TO i oni su pobegli).
– Dukić je samo mislio u o rudi. – On se vojno nije uopšte angažovao.
– Milići se uopšte nisu angažovali do sada u čišćenju. –
* Božo Milić. pred. IO Vlasenica:
– Dio Cerske će ovih dana da se oslobodi.
– Imamo 1 major a i 3 ppor.,
– Imamo deo snaga na Kalesiji i kada bi ih vratili mi bi to sve oslobodili.
– Nemamo struje – kvar na Konjević Polju.
– Privreda bi mogla da funkcioniše da ima struje
– Ko drži Vlasenicu, drži istočnu Bosnu
– Nije u funkciji poštanski saobraćaj
– Biće problema u snabdevanju hrane.
– Problem izbeglica – Naseljavamo u prigradska naselja. 10 v/o pobeglo u Srbiju da izbegne obavezu.
– Bolja povezanost mora biti između opština
* Vukojilović Milorad, Pr. SO Šekovići:
– Niko od vojske nije dobio ni dinara Starić (m), Pepići, Pelemiša, Majdan
– sela: Pelagići i još 6 Jelečići da se nasele i Lukići
– Vojni sudovi, narod mora da oseti silu države.
– Nema struje…
– Sa paravojnim – ne pridavati im značaj –
– nema sat. krila, nema dov. artilj. podr.
– nema pp mina. –
* Kap I. Jokić Dragan. K-nt NC. nast. centra (inžinjerac)
– Primio sam dužnost prije 5 dana
– Pored obuke izvodimo i borbu
– Nemam ništa od korpusa, sve sam dobio od brigade, i snašli se sami.
– Ima instruktora svih kalibara, treba mi 1 akt. starešina.
– Dolaze čak i sa fronta, nude oružja,
– Izvesni Crni se poziva na Vas.
– Ima problema između 4 Draganovih instruktora i Opštinske Vlasti.
– Devojka – lekarka iz Vukovara, u NC koji vodi kap. Miloje (aktivni) i on je u Glinici, vodi NC)…
Zaleđina je pljačka kap. Draganu.
Susret sa Draganom na njegov zahtev:
posl. Mijatović , ON je istakao:
* Sa Dr. sam se upoznao kada je došao puk. Hid
* Što je dobro bilo mi smo istakli
* Blokada opštine i upad u zgradu sa oružjem je nešto što se ne može tolerisati.
* Iz Diviča se nije moglo ništa uzeti da se kao ratni plen stavi u mag. robnih rezervi
* – Žuca i Crni su upadali i za vreme operacije u hir. salu
– Na ulicama se pretresaju ljudi
– Samostalno se ide u akcije,
– U nekoliko se stanova uselili
– Upad u stan advokata Alije
– Bisa (Biserka) je Hrvatica i ona se našla među tim ljudima.
– Formiran Nast. Centar bez ičijeg odobrenja i saglasnosti. –
* /Traže Elaborat iz opšt, za Centar/. –
– U Centar išao kako je ko hteo, nije ga niko ni mobilisao…./ Pokrivaju se Štabom vojske i Karadžićem). – Ko stoji iza Centra. –
,,Sekretarici rekli, pola ovih treba poklati“).
-1 kapetana ustavili na vratima. Crni (koji ima 8 razreda škole) imenovan na uprav. centra, maltretirao sestre u bolnici.
– Nemamo pravo da izgubimo rat, a možemo ga dobiti samo dobrom organizacijom.
– Danas se moglo desiti da se sukobe prep. kap. Miloja i kap. Dragana.
– Pred Glinicom su se susrele 3 formacije i moglo je biti svašta.
– Da bude sve u okviru jedinstvene komande.
kap. Dragan:
– Pozvali su me u IBK dok je bio gosp. Denčić da im pomognem oko form. NC, Denčić me je spojio sa Crnim koji je bio u Miliciji, on je pošten momak.
– Kada sam došao u Zvor., on je bio avetinjski, rekli su gdje da se smestim.
– Došao sam pod okriljem fonda, ne kao ratnik, zbrinuli smo 12.000 ranjenika, pomagali smo i bolnice pa i ovu ovde internacionalizovani smo, došlo je medic materijala.
– Stigli smo u Divič, smrdeo je, bio je razvaljen, 10 dana smo ga čistili. Bilo je malo ljudi.
– Na nivou Korp. doneta je odluka da se iz svih brigada upućuju ljudi na obuku.
– Posetio nas je puk. Živanović 2 puta, predložio je da nam se šalju ljudi po 15 dana na obuku.
– Mišljenja sam da je vaša odluka da se ukine TO izazvala otpor i ona i dalje postoji, a nije prihvaćen ni prvi ppukovnik, a neće biti prihv. nijedan drugi.
– Kada se zauzme k. 424 onda će se tući Zvornik.
– Kod nas vlada samodisciplina.
– Crni dolazio u sukob sa mnogim, trenutno je u Goraždu.
– Dovodimo specijalce koji drže nastavu.
– Neki Tozimir (predavao 25 godina na vazduhoplovnoj akademiji).? Ne zna mu tačno ime. –
– Pratnja radi kako je uvežbana.
– Imate 400 policajaca koji štite lokalni interes.
– Iz Bosne nije sa naše strane izneta ni jedna igla, a uneto je puno.
– Centar u Diviču je pogodan što se može vojska rastresito rasporediti, a muslimanski je ambijent.
– Nismo imali problema sa vojnim vlastima
– Centar može da obučava 2000 ljudi odjednom, postoji nameštaj. –
– Hrana je pokupljena za vojsku.
– Imamo obuku, vodimo dnevnik i administraciju.
– Nije nam cilj da vam pametujemo već da Vam pomognemo kao i ranjenicima.
– Sramota je da se o bolnici i ranjenicima tako malo vodi računa.
– Da nam je bilo cilj nekoga da uhapsimo ne bi nas sprečili.
– Mi smo tu da pomognemo, onog trenutka kada kažete da Vam ne trebamo mi ćemo otići.
– * – Ako samo promenimo ime nismo stvorili vojsku.
Karadžić
Bila bi šteta da ukinemo Centar.
Najlakše bi nam bilo da se incident prevaziđe, Ljudi iz Centra nisu što je Žuća i Crni. Trebamo imati kurseve,
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!