Istorijski izbor pape Franje
Papa Franja promovisao je prošle nedelje u Rimu 21 novog kardinala, a među njima i Ladislava Nemeta – beogradski nadbiskup postao je tako prvi kardinal iz Srbije. U vatikanskoj Bazilici Svetog Petra, dvadeset izabranih kardinala skupa sa Nemetom dobili su od pape kardinalski biret purpurne crvene boje i kardinalski prsten i, potom, položili zakletvu na vernost papi i katoličkoj crkvi.
Ladislav Nemet je rođen 1956. godine u Odžacima i pre dve godine postao je prvi beogradski nadbiskup rođen u Srbiji, a i prvi Mađar na čelu Beogradske biskupije od formiranja pre tačno sto godina (trojica prethodnika bili su Slovenci, a pre njih trojica Hrvati). Srednju školu pohađao je u Subotici, potom se pridružio katoličkom redu verbita i u Poljskoj 1982. godine završio studije filozofije i teologije, a kroz nekoliko godina je i doktorirao u Rimu. Službovao je i predavao na Filipinima, u Austriji, Hrvatskoj i Mađarskoj, da bi 2008. godine došao na čelo Zrenjaninske biskupije.
Nemet je voljom pape Franje postao prvi katolički sveštenik rođen u Srbiji uzdignut u zvanje kardinala i prvi kardinal na čelu Beogradske nadbiskupije. Svoje imenovanje vidi kao “poseban znak” za rimokatoličku crkvu u Srbiji, koja okuplja oko 300.000 vernika.
Od REM-a dobrog nema
Nakon skoro devet godina članstva u Savetu Regulatornog tela za elektonske medije i predsednikovanja u poslednje četiri godine, Olivera Zekić je i dalje u REM-u pošto je voljom direktora (čitaj: vlasti) zaposlena na poziciji predstavnice za odnose sa javnošću, odnosno pi-ara.
Njoj i drugim članovima Saveta mandat je istekao početkom novembra, a kako je objasnila u izjavi za Cenzolovku, u REM-u je zaposlena od 2016. godine i faktički je od tada, uz poziciju članice, a potom i predsednice, bila zadužena i za odnose sa javnošću ako se tako može nazvati njena misija degradiranja institucije koja ima ključnu ulogu u kreiranju medijskog prostora u našoj zemlji.
“Svaki član Saveta mora da bude u stalnom radnom odnosu, jer bi u suprotnom bio na Birou za zapošljavanje. Ja od 2016. ostvarujem svoje stalno zaposlenje u REM-u jer sam u datom momentu bila nezaposlena. Pritom, otkaze daje direktor, a ne Savet REM-a, Evropska unija, opozicija ili civilni sektor. Svi navedeni, a naročito ovo ‘sveto trojsto’ me, na njihovu žalost, svakako neće maknuti iz firme”, izjavila je nova pi-arka REM-a i stara promoterka naprednjačkog režima i praktično pojasnila da režim nema nameru da ispusti kontrolu nad REM-om bez obzira na nova zakonska rešenja o izboru članova Saveta REM-a, što nam sledi u narednih nekoliko meseci.
Porodilište u Petrovcu na Mlavi
Nakon mesec i po dana, porodilište Opšte bolnice u Petrovcu na Mlavi ponovo radi pošto je dopremljen novi akušerski sto i porodilje više ne moraju da idu u 40 kilometara udaljeni Požarevac.
Danijela Katić, načelnica Ginekologije u ovoj bolnici, pojasnila je za naš sajt da je problem konstatovan još krajem oktobra, a da je porodilište zatvoreno 4. novembra. Ovlašćeni serviser je zaključio da kvar nije moguće popraviti i da sto nije bezbedan za korišćenje, te je direktorka Opšte bolnice naložila da se porodilište zatvori.
“Dok se asfaltiraju i svečano otvaraju seoski putevi, niko se od rukovodstva bolnice i opštine ne bavi problemom porodilišta. Trudnice se zbog zatvaranja porodilišta upućuju u druga porodilišta, bez svesti rukovodstva o hitnosti pojedinih stanja u akušerstvu koja se moraju rešiti odmah i sada. Ovako opština Petrovac na Mlavi i Opšta bolnica rade za našu decu”, rekla je doktorka Katić.
Dragan Stajić, lokalni odbornik Narodnog pokreta Srbije, otkrio je za “Vreme” da je bolnica i ranijih godina trebovala neophodnu opremu, pa i akušerski sto i zaključio da “nemar koji postoji u mnogim bolnicama širom Srbije treba da se rešava pravovremeno, a ne kroz pritisak javnosti”.
“Subotička hobotnica”
Poslednji istupi opozicionih prvaka u Subotici, a i ranija istraživanja novinara Branka Žujovića, jasno upućuju na zaključak da je poslovanje Javnog preduzeća Subotica-trans paradigma naprednjačkog upravljanja javnim dobrom na severu Bačke. Tako je pre nekoliko dana Luka Vučinac, odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini grada, podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz kriminalne organizacije poznate kao “Subotička hobotnica” koja je opljačkala i upropastila pomenuto javno preduzeće.
Paradoksalno, prijava se zasniva na istupu aktuelnog direktora Subotica-transa Dejana Ljubisavljevića (SNS) na sednici Skupštine grada početkom septembra kada je doslovce rekao da je “kriminalna organizacija vršila razna krivična dela i prisvajala imovinsku korist”, kao i da “i dalje vodi bitku protiv njenih članova” i da je gradonačelnik Stevan Bakić (SNS) takođe upoznat sa situacijom.
Ljubisavljević je nakon rada u kriminalističkoj i poreskoj policiji, te u državnom Telekomu, napredovao u naprednjačkom sistemu i 2018. godine postavljen je za direktora JP Subotičke pijace, da bi tri godine kasnije, u naprednjačkoj rokadi, došao na čelo Subotica-transa, a njegov prethodnik u toj firmi Aleksandar Aleksić prešao u Subotičke pijace. I pre Aleksića to javno preduzeće vodili su naprednjaci i moguće da je na njih mislio Ljubisavljević kada je pominjao kriminalnu organizaciju koja je uništila firmu i koja je predmet prijave opozicionog odbornika.
FSS još bez odluke o opremi
Ugovor Fudbalskog saveza Srbije sa Pumom, nemačkim proizvođačem sportske opreme, samo što nije istekao, ali Izvršni odbor još uvek nije odlučio ko će u narednim godinama biti tehnički sponzor, odnosno, ko će oblačiti reprezentativne selekcije. U igri su zvanično već neko vreme Makron i Kapeli, a poslednje informacije govore da se Puma predomislila i želi produžetak ugovora.
Fudbalsku reprezentaciju naše zemlje dok se zvala Jugoslavija, velika i skraćena, oblačio je Adidas, a višedecenijska saradnja prekinuta je malo pre nego što je i ime države promenjeno, tako da godine Državne Zajednice Srbije i Crne Gore pamtimo i po reprezentativnim dresovima italijanskog Lotoa. Nakon državnog razlaza 2006. Godine, sa novim imenom promenjena je boja dresa, crvena umesto plave, a stigao je i novi sponzor – američki Najki. Nakon osam godina saradnja je prekinuta 2014. godine, verovatno i zbog vezanih neuspeha nacionalnog tima, a u naredne četiri godine FSS imao je ugovor sa engleskom kompanijom Umbro da bi pred odlazak na Svetsko prvenstvo u Rusiji sklopljen vredan dogovor sa još jednim velikim proizvođačem – Pumom. I sve je bilo u redu do pred kraj prošle godine kada je Puma najavila skori raskid saradnje.
Najbliži sklapanju ugovora sa FSS-om bio je do ove nedelje italijanski Makron, koji je u ekspanziji i na našem tržištu je još 2017. “osvojio” najveći klub – Crvenu zvezdu. Kako saznaje Sportklub, Makron nudi FSS-u 1,7 miliona u naredne dve godine, od čega 700 hiljada u robi. Ponuda manje renomiranog Kapelija je izdašnija, ali podrazumeva i dva četvorogodišnja ugovora. Američka kompanija u usponu nudi 800 hiljada dolara godišnje kroz novčane uplate i opremu, plus bonusi za plasmane na velika takmičenja.
Iako vreme ističe, čelnici FSS-a i dalje ne mogu da se odluče, a izvori Sportkluba govore i da se Puma nakon promena u Savezu vratila u igru.
Režimski propagandni film protiv Verana Matića vratio je u žižu dva nerasvetljena slučaja – masakr srpskih mladića u Peći i ubistvo braće Bitići. Za oba se sumnjiči služba. Ako je predsednik Vučić nekad i mislio da omogući istragu, na to je davno zaboravio
Centar za društvenu stabilnost i njihov zastrašujući uradak o direktoru Fonda B92 Veranu Matiću nenamerno su vratili u fokus zločine za koje nije bilo volje da budu rešeni, poput masakra u kafeu Panda i ubistva braće Bitići. Mada im je namera bila da oblate, zalude i slažu, odškrinuli su vrata da tračak istine o zločinima ugleda svetlost dana
Aktiviravši sve što ima u kampanjama u deset mesta, režim se iza scene bavi kupovinom glasova, trgovinom uticajem i ostalim nepravilnostima kao i na svim izborima u Srbiji od 2012. Izazov pred onima koji stoje naspram njega je ogroman
Zašto se u Aranđelovcu zbio napad na službenika Britanske ambasade? Koliko je toga tu već mnogo puta viđeno, a šta je novo? Kako funkcioniše mehanizam zastrašivanja? Šta vlast time misli da dobija
Vučićev režim pojačava stisak, čuva svoju bazu glasača i izaziva podele u antirežimskom taboru, kaže za “Vreme” Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta. I dalje se nada zajedničkoj listi sa studentima ili barem prestanku zađevica
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
