Istorijski izbor pape Franje
Papa Franja promovisao je prošle nedelje u Rimu 21 novog kardinala, a među njima i Ladislava Nemeta – beogradski nadbiskup postao je tako prvi kardinal iz Srbije. U vatikanskoj Bazilici Svetog Petra, dvadeset izabranih kardinala skupa sa Nemetom dobili su od pape kardinalski biret purpurne crvene boje i kardinalski prsten i, potom, položili zakletvu na vernost papi i katoličkoj crkvi.
Ladislav Nemet je rođen 1956. godine u Odžacima i pre dve godine postao je prvi beogradski nadbiskup rođen u Srbiji, a i prvi Mađar na čelu Beogradske biskupije od formiranja pre tačno sto godina (trojica prethodnika bili su Slovenci, a pre njih trojica Hrvati). Srednju školu pohađao je u Subotici, potom se pridružio katoličkom redu verbita i u Poljskoj 1982. godine završio studije filozofije i teologije, a kroz nekoliko godina je i doktorirao u Rimu. Službovao je i predavao na Filipinima, u Austriji, Hrvatskoj i Mađarskoj, da bi 2008. godine došao na čelo Zrenjaninske biskupije.
Nemet je voljom pape Franje postao prvi katolički sveštenik rođen u Srbiji uzdignut u zvanje kardinala i prvi kardinal na čelu Beogradske nadbiskupije. Svoje imenovanje vidi kao “poseban znak” za rimokatoličku crkvu u Srbiji, koja okuplja oko 300.000 vernika.
Od REM-a dobrog nema
Nakon skoro devet godina članstva u Savetu Regulatornog tela za elektonske medije i predsednikovanja u poslednje četiri godine, Olivera Zekić je i dalje u REM-u pošto je voljom direktora (čitaj: vlasti) zaposlena na poziciji predstavnice za odnose sa javnošću, odnosno pi-ara.
Njoj i drugim članovima Saveta mandat je istekao početkom novembra, a kako je objasnila u izjavi za Cenzolovku, u REM-u je zaposlena od 2016. godine i faktički je od tada, uz poziciju članice, a potom i predsednice, bila zadužena i za odnose sa javnošću ako se tako može nazvati njena misija degradiranja institucije koja ima ključnu ulogu u kreiranju medijskog prostora u našoj zemlji.
“Svaki član Saveta mora da bude u stalnom radnom odnosu, jer bi u suprotnom bio na Birou za zapošljavanje. Ja od 2016. ostvarujem svoje stalno zaposlenje u REM-u jer sam u datom momentu bila nezaposlena. Pritom, otkaze daje direktor, a ne Savet REM-a, Evropska unija, opozicija ili civilni sektor. Svi navedeni, a naročito ovo ‘sveto trojsto’ me, na njihovu žalost, svakako neće maknuti iz firme”, izjavila je nova pi-arka REM-a i stara promoterka naprednjačkog režima i praktično pojasnila da režim nema nameru da ispusti kontrolu nad REM-om bez obzira na nova zakonska rešenja o izboru članova Saveta REM-a, što nam sledi u narednih nekoliko meseci.
Porodilište u Petrovcu na Mlavi
Nakon mesec i po dana, porodilište Opšte bolnice u Petrovcu na Mlavi ponovo radi pošto je dopremljen novi akušerski sto i porodilje više ne moraju da idu u 40 kilometara udaljeni Požarevac.
Danijela Katić, načelnica Ginekologije u ovoj bolnici, pojasnila je za naš sajt da je problem konstatovan još krajem oktobra, a da je porodilište zatvoreno 4. novembra. Ovlašćeni serviser je zaključio da kvar nije moguće popraviti i da sto nije bezbedan za korišćenje, te je direktorka Opšte bolnice naložila da se porodilište zatvori.
“Dok se asfaltiraju i svečano otvaraju seoski putevi, niko se od rukovodstva bolnice i opštine ne bavi problemom porodilišta. Trudnice se zbog zatvaranja porodilišta upućuju u druga porodilišta, bez svesti rukovodstva o hitnosti pojedinih stanja u akušerstvu koja se moraju rešiti odmah i sada. Ovako opština Petrovac na Mlavi i Opšta bolnica rade za našu decu”, rekla je doktorka Katić.
Dragan Stajić, lokalni odbornik Narodnog pokreta Srbije, otkrio je za “Vreme” da je bolnica i ranijih godina trebovala neophodnu opremu, pa i akušerski sto i zaključio da “nemar koji postoji u mnogim bolnicama širom Srbije treba da se rešava pravovremeno, a ne kroz pritisak javnosti”.
“Subotička hobotnica”
Poslednji istupi opozicionih prvaka u Subotici, a i ranija istraživanja novinara Branka Žujovića, jasno upućuju na zaključak da je poslovanje Javnog preduzeća Subotica-trans paradigma naprednjačkog upravljanja javnim dobrom na severu Bačke. Tako je pre nekoliko dana Luka Vučinac, odbornik Zeleno-levog fronta u Skupštini grada, podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz kriminalne organizacije poznate kao “Subotička hobotnica” koja je opljačkala i upropastila pomenuto javno preduzeće.
Paradoksalno, prijava se zasniva na istupu aktuelnog direktora Subotica-transa Dejana Ljubisavljevića (SNS) na sednici Skupštine grada početkom septembra kada je doslovce rekao da je “kriminalna organizacija vršila razna krivična dela i prisvajala imovinsku korist”, kao i da “i dalje vodi bitku protiv njenih članova” i da je gradonačelnik Stevan Bakić (SNS) takođe upoznat sa situacijom.
Ljubisavljević je nakon rada u kriminalističkoj i poreskoj policiji, te u državnom Telekomu, napredovao u naprednjačkom sistemu i 2018. godine postavljen je za direktora JP Subotičke pijace, da bi tri godine kasnije, u naprednjačkoj rokadi, došao na čelo Subotica-transa, a njegov prethodnik u toj firmi Aleksandar Aleksić prešao u Subotičke pijace. I pre Aleksića to javno preduzeće vodili su naprednjaci i moguće da je na njih mislio Ljubisavljević kada je pominjao kriminalnu organizaciju koja je uništila firmu i koja je predmet prijave opozicionog odbornika.
FSS još bez odluke o opremi
Ugovor Fudbalskog saveza Srbije sa Pumom, nemačkim proizvođačem sportske opreme, samo što nije istekao, ali Izvršni odbor još uvek nije odlučio ko će u narednim godinama biti tehnički sponzor, odnosno, ko će oblačiti reprezentativne selekcije. U igri su zvanično već neko vreme Makron i Kapeli, a poslednje informacije govore da se Puma predomislila i želi produžetak ugovora.
Fudbalsku reprezentaciju naše zemlje dok se zvala Jugoslavija, velika i skraćena, oblačio je Adidas, a višedecenijska saradnja prekinuta je malo pre nego što je i ime države promenjeno, tako da godine Državne Zajednice Srbije i Crne Gore pamtimo i po reprezentativnim dresovima italijanskog Lotoa. Nakon državnog razlaza 2006. Godine, sa novim imenom promenjena je boja dresa, crvena umesto plave, a stigao je i novi sponzor – američki Najki. Nakon osam godina saradnja je prekinuta 2014. godine, verovatno i zbog vezanih neuspeha nacionalnog tima, a u naredne četiri godine FSS imao je ugovor sa engleskom kompanijom Umbro da bi pred odlazak na Svetsko prvenstvo u Rusiji sklopljen vredan dogovor sa još jednim velikim proizvođačem – Pumom. I sve je bilo u redu do pred kraj prošle godine kada je Puma najavila skori raskid saradnje.
Najbliži sklapanju ugovora sa FSS-om bio je do ove nedelje italijanski Makron, koji je u ekspanziji i na našem tržištu je još 2017. “osvojio” najveći klub – Crvenu zvezdu. Kako saznaje Sportklub, Makron nudi FSS-u 1,7 miliona u naredne dve godine, od čega 700 hiljada u robi. Ponuda manje renomiranog Kapelija je izdašnija, ali podrazumeva i dva četvorogodišnja ugovora. Američka kompanija u usponu nudi 800 hiljada dolara godišnje kroz novčane uplate i opremu, plus bonusi za plasmane na velika takmičenja.
Iako vreme ističe, čelnici FSS-a i dalje ne mogu da se odluče, a izvori Sportkluba govore i da se Puma nakon promena u Savezu vratila u igru.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
