foto: aleksandra orlić
IZBORNI INŽENJERING
Glasačka pisma za izbore u Mađarskoj stizala su prvo u sedište Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Subotici, a potom na adrese građana Srbije koji imaju dvojno državljanstvo i prijavili su se za glasanje na mađarskim parlamentarnim izborima, objavio je vojvođanski portal “Slobodna reč” (Slobodni Mađar So), čime su potvrđeni navodi tog, a i drugih nezavisnih medija u obe zemlje, da je dominantna stranka među vojvođanskim Mađarima učestvovala u izbornom inžinjeringu Fidesa, vladajuće partije u Mađarskoj od 2010. godine.
Na izborima pre tri meseca 318 hiljada glasova stiglo je iz mađarske dijaspore, pre svega iz Rumunije i Srbije, a više od 90 odsto pripalo je Fidesu.
Ispostavlja se da SVM nije samo otvoreno agitovao za učešće na mađarskim izborima i za podršku Viktoru Orbanu, vođi Fidesa i premijeru, već je, očigledno, preuzeo i organizaciju izbornih radnji u Vojvodini. Brojni građani su tokom marta dojavljivali medijima da aktivisti SVM-a raznose koverte sa glasačkim listićima, a u SVM-u su odbacivali te navode i tvrdili da je organizacija Concordia Minoritatis Hungaricae (Jedinstvo mađarske manjine – udruženje građana koja zastupa interese Mađara u Vojvodini, a suštinski je ispostava mađarske vlade) bila zadužena za prikupljanje paketa glasačkih pisama, koje su zatim dostavljali generalnom konzulatu Mađarske u Subotici.
I doista, organizacija CMH je imala ugovor sa Poštom Srbije o isporuci glasačkih pisama, ali kako je “Slobodna reč” prošle nedelje objavila, nakon što je posle dosta muke dobila zvanični odgovor iz Pošte, sva glasačka pisma isporučena su na adresu Trg žrtava fašizma 9 u Subotici, a to je sedište SVM-a.
Ispostavilo se da je Pošta Srbije platila CMH-u da isporuči glasačka pisma na lične adrese, i tako su poštu vojvođanskim Mađarima upisanim u birački spisak Mađarske uručivali “radnici” CMH-a, koji su se, kako piše “Slobodna reč”, potom pretvarali u aktiviste SVM-a i nudili pomoć u popunjavanju glasačkog listića i pakovanju za slanje glasa u Nacionalnu izbornu kancelariju Mađarske u Budimpešti ili u Konzulat Mađarske u Subotici.
Otuda i ne čudi što je skoro sve glasove od 45 hiljada poslatih iz Vojvodine osvojio Orbanov Fides.
FUDBALSKI MEČ U SOČIJU
Zenit iz Sankt Peterburga pobedio je Crvenu zvezdu sa 2:1 u prijateljskoj utakmici odigranoj u nedelju u Sočiju, ali taj susret neće se pamtiti po rezultatu i golovima, već zbog činjenice da je srpski prvak prvi klub iz Evrope koji je gostovao u Rusiji od početka invazije te države na Ukrajinu, prekršivši tako sankcije koje su Svetska (FIFA) i Evropska fudbalska asocijacija (UEFA) uvele ruskim klubovima i reprezentacijama.
Utakmica je najavljivana uz slogan “Bitka šampiona”, a sve je organizovala ruska državna kompanija Gasprom, koja je vlasnik Zenita i generalni sponzor Zvezde.
Kako je saopšteno, dva kluba su ugovorom na još dve godine produžili saradnju započetu 2017. godine, a ona podrazumeva “saradnju svih selekcija i stručnog kadra, zajedničke turnire i posete, kao i saradnju u oblasti marketinga i prodaje, odnosa sa javnošću, pravnog i sektora za ljudske resurse”.
Na stadionu se okupilo oko 30.000 gledalaca, a prilikom intoniranje himne Srbije razvijena je velika zastava sa ruskim i srpskim grbom i natpisom “Rusi i Srbi braća zauvek”. Ovdašnji provladini mediji dali su prostora Zvezdinom gostovanju na ruskoj crnomorskoj obali, a “Večernje novosti” ističu da “dok Zapad diriguje jedno, šampion Srbije kreće baš u zemlju koju je zapadni deo Evrope, uz dirigentsku palicu Sjedinjenih Američkih Država, pokušao da odseče od ostatka sveta brojnim sankcijama”.
Utisak je pojačao generalni direktor Terzić poručivši da je “ugovor o saradnji i simbolika i posledica bratske ljubavi, jer svi smo odrasli uz ljubav prema Rusiji i drago nam je što u ovim teškim trenucima za Rusiju možemo da budemo ovde i damo im podršku”. Osim ljubavi, Terzića i Zvezdu za Rusiju veže u sponzorski ugovor sa Gaspromom od 10 miliona evra u naredne dve godine, no pitanje je da li će UEFA dozvoliti beogradskom klubu da i dalje nosi logo ruske kompanije na dresovima u utakmicama pod njenim okriljem, pošto je i sama krajem februara raskinula bogati sponzorski ugovor sa Gaspromom za Ligu šampiona. A pitanje je i da li će biti još nekih posledica po Zvezdu zbog gostovanja u Sočiju, jer su brojni evropski mediji izvestili o “bratskoj utakmici” i preneli komentare fudbalskih i drugih stručnjaka.
U UEFI za sada ćute i nijednom rečju nisu se osvrnuli na Zvezdin izlet, što ne znači da će tako i ostati.
“TRADICIONALNI” GRADONAČELNIK
Novi naprednjački gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić poručio je da sigurno neće otvoriti “Evroprajd”, koji će sredinom septembra biti održan u našem glavnom gradu, a neće ni podići zastavu duginih boja ispred Skupštine grada, ali hoće narednog maja otvoriti manifestaciju “Dan porodice”.
Na podsećanje da je njegov prethodnik Zoran Radojičić učestvovao u Paradama ponosa, Šapić kaže da “nisu klonovi” i da svako “ima neku svoju životnu i političku filozofiju”. “Ono što je bitno je da pokažemo da smo mi grad otvoren za sve ljude, nadam se da će da protekne u najboljem redu i da ispunimo našu dužnost i obaveze kao domaćini tog događaja”, objasnio je beogradski gradonačelnik.
Reagovali su organizatori zatraživši od Šapića da revidira svoj stav jer mu je posao da brine o svim građanima, dok Dobrica Veselinović, šef Odborničke grupe koalicije Moramo, kaže da Šapić “umesto distanciranja, treba da učini sve kako bi pomogao organizatorima i doprineo promociji Beograda i Srbije kao mesta gde su svi dobrodošli”. A što se tiče zastave Prajda, ona će se, kako kaže, vijoriti makar na prozoru njihove odborničke kancelarije u Gradskoj skupštini.
Profesorka prava dr Vesna Rakić Vodinelić ističe da je Šapićeva izjava, pored diskriminatorskog pristupa koji nije primeren gradonačelniku, krajnje protivrečna. “Beograd je, kaže, grad za sve ljude, ali on koji predstavlja taj grad podržaće jedne ljude, a ignorisati, čak potcenjivati druge”, ističe ona.
Beogradska Parada ponosa nosi ove godine titulu evropske, i Beograd je prvi grad u jugoistočnoj Evropi koji će organizovati “Evroprajd”. Procena je da će “Evropska nedelja ponosa” privući oko 20 hiljada posetilaca iz inostranstva, a okupiće brojne političare, aktiviste i javne ličnosti iz cele Evrope.
NOVI NAPAD NA VOZAČE GSP-a
Pisali smo prošle nedelje kako su napadi na šofere Gradskog saobraćajnog preduzeća “Beograd” sve češći i sve žešći, što je, nažalost, potvrđeno i pre neki dan u Malom Mokrom Lugu, kada je 27-godišnji mladić bejzbol palicom nasrnuo na vozača autobusa na liniji 308.
Napadač je džipom sustigao autobus i preprečio mu put, a potom je sa palicom počeo da lupa po vozilu i lomi staklo. Osim vozača, lake telesne povrede zadobila je i jedna putnica, kojoj je komadić stakla upao u oko. Policija je podnela krivičnu prijavu protiv napadača zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničkog ponašanja.
To je bio 33. fizički nasrtaj od početka godine na vozače GSP-a, što je pojačalo zahteve da se postave kamere u svim vozilima, kao i na stajalištima, posebno onim većim, odnosno na oko 150 lokacija u gradu.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
