Zvezda ponizila Partizan
Nakon što je porazom od lisabonske Benfike (2:1) produžila niz bez pobede u Ligi evropskih šampiona, Crvena zvezda je nastavila sa dominacijom u Super ligi Srbije i to ubedljivom pobedom (4:0) nad “večitim rivalom” Partizanom, koji je iz godine u godinu pomera dno svoje propasti.
Zvezdan Terzić, moćni i od vladara Srbije zaštićeni direktor Zvezde, tvrdi da je aktuelni prvi tim najbolji od onog najvećeg s početka devedesetih, što čak i da je tačno ne menja činjenicu da je jaz između ta dva tima ogroman, baš kolika je razlika između aktuelnog sastava beogradskih crveno-belih i vodećih evropskih ekipa koje konkurišu za veliki srebrni pehar Lige šampiona.
Po Transfermarktu Zvezdin tim, sastavljen u većini od stranih igrača, vredi 78 miliona evra, daleko manje od sedam rivala u Ligi šampiona i jedino je skuplji od švajcarskog Jang Bojsa, “teškog” 62 miliona. Tako portugalski šampion košta 329 miliona evra i po vrednosti je 36. klub u Evropi, naredni rival milanski Inter 672 miliona (11. mesto), potom drugi milanski klub vredan 601 milion (14), pa Barselona (875 miliona i sedmo mesto), a najbliži našem prvaku je nemački Štutgart sa skoro četiri puta skupljom ekipom i 42. pozicijom na tabeli Transfermarkta. S druge strane, Zvezdin tim je tri puta vredniji od Partizanovog (29 miliona), drugog po vrednosti srpskog kluba, a ta razlika je i veća kad se aktuelnom šampionu dodaju njena omladinska ekipa, vredna pet miliona evra, te dva vazalna kluba – OFK Beograd (11 miliona) i Grafičar (7).
Ubedljivo najskuplji i na mnogo načina protežirani klub od starta Super lige gazi ka osmoj uzastopnoj tituli i tolika premoć je postala degutantna i kontraproduktivna po domaći fudbal, naročito što su prve utakmice na evropskoj sceni pokazale da je Terzićev skup stranih “zvezda” ponovo daleko od prolaska grupne faze Lige šampiona.
A Partizan je i Evropi pokazao koliko se srozao i već u avgustu okončao nastup u takmičenjima, a potom je posrnuo i u domaćem prvenstvu i trenutno je na 11. mestu, već ozbiljno zaostao za prvoplasiranom Zvezdom. Loše rezultate prati razni potresi u i oko kluba, a otvoreni rat navijačkih grupa i uprave manifestovan je i pred derbi, kada su nepoznati počinioci u toku noći teško oštetili teren na stadionu. A nakon najtežeg poraza kod kuće od gradskog rivala u istoriji prvenstvenih utakmica kamenovana je svlačionica i tom prilikom povređen je trener Aleksandar Stanojević. On je dan nakon debakla podneo ostavku, a kad ovaj broj našeg nedeljnika izađe iz štampe moguće je da će konačno sa čela kluba otići predsednik Milorad Vučelić i generalni direktor Miloš Vazura.
Kragujevačke subvencije
Većina javnih preduzeća i privrednih društava u Kragujevcu dobija značajne subvencije iz gradskog budžeta, što je dokaz, po opozicionoj odborničkoj listi Grupe građana “Za Kragujevac – Znamo se” (ZKZS), da gradska vlast predvođena naprednjacima – “nema nameru da stane u ludilu zvanom trošenje para građana na plate i privilegije svojih članova”.
JKP “Šumadija” dobiće u ovoj godini 32 miliona dinara, iako je od januara u dva navrata povećala cene usluge, JKP “Vodovod” 52 miliona, iako Kragujevčani piju skupu vodu upitnog kvaliteta, zatim JKP “Niskogradnja” 27 miliona, Javno stambeno preduzeće 75 miliona i “Šumadija sajam” 59 miliona. Grad i dalje mimo zakona subvencira Radio televiziju Kragujevac 65 miliona, a sa 281 milion dinara finansira Sportsko-privredno društvo “Radnički”, najviše istoimeni fudbalski klub.
“Predlažemo da se subvencije u potpunosti redukuju, te da se pokrenu postupci likvidacije određenih preduzeća i da se na potpuno novi nacin organizuje delatnost za upravljanje i održavanje sportskih objekata i sportskih društva. Kragujevčani nisu dužni da isplaćuju plate stranačkim aktivistima”, zaključuje se u saopštenju ZKZS-a.
Selidba autobuske stanice
U nedelju, 29. septembra, stara autobuska stanica u centru Beograda prestaje sa radom, a nova u Bloku 42, uz kampanju “BAS, baš gde treba”, počinje da radi iako još nije gotova i uz to još nije ni započeta gradnja autobuskog stajališta Jug kod Autokomande.
Izgrađen je stanični plato sa biletarnicama, 53 polazna i 12 dolaznih perona, 186 parking mesta, te veliki parking za autobuse i taksi stanica. Stanične zgrade još nema, a planirana je u drugoj fazi dok će u trećoj fazi biti izgrađen i trg ispred stanice, odnosno, sve će biti završeno pre Ekspa 2027. godine.
“Ovo nije ishitrena odluka jedne vlasti. Još od izgradnje Novog Beograda, početkom sedamdesetih godina, u svakoj studiji i projektu stanica je bila planirana na Novom Beogradu. Apelovali smo, a grad je izašao u susret, da se poveća broj gradskih autobusa koji će saobraćati ka stanici i uvedu nova stajališta”, izjavio je za naš sajt direktor marketinga BAS-a Željko Pavićević i naglasio da je važna povezanost autobuske i železničke stanice, što će ponovo biti slučaj u novobeogradskom bloku.
Iako je rečeno da će stajalište Jug na Autokomandi biti otvoreno kad proradi stanica na Novom Beogradu – od toga neće biti ništa.
“Predata je projektna dokumentacija i radovi na stajalištu su u toku. Neće biti otvoreno od 29. septembra, ali biće uskoro”, objasnio je Pavićević.
Nakon ispada u Banja Luci
Ispad Marinka Umićevića, predsednika Rukometnog saveza Republike Srpske i funkcionera vladajućeg SNSD-a, na zatvaranju “Svesrpskog kupa” u rukometu, i dalje izaziva reakcije u javnosti, a pre neki dan se oglasio i loznički profesor Milan Nedeljković, predsednik Skupštine Super rukometne lige Srbije, koji je izjavu nazvao odvratnom i tužnom.
Od ranije poznati skandal-majstor, nekada kadar Partije demokratskog progresa, a od 2014. godine Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, nakon finala održanog u Banja Luci, pohvalio se kako su se potrudili u organizaciji “Svesrpskog kupa” i posebno pomenuo predsednika Dodika, a potom, baš onako “svesrpski”, poželeo da se sledeći kup održi u Novom Sadu, a ne u Loznici i “tamo nekim vukojebinama”.
A rukometni kolega iz Loznice mu odgovara da je takva izjava “nedopustiva, tužna i ružna” i “nije ni bratska, ni ljudska”, i poziva ga da se izvini. “Znamo da neki koji u Srbiju stižu iz Republike Srpske radije uzimaju nekretnine u većim gradovima, po principu ‘ima se, može se’. E, možda pod tim sindromom sve potamni, pa grad kao što je Loznica bude tako nazvan. Praštamo, naravno, ali neka se zna da je to ružno”, izjavio je Nedeljković.
Do utorka uveče direktor fabrike obuće “Bema” iz Mrkonjić (Vele)grada i odbornik SNSD-a u Skupštini Banja Luke nije se izvinio, a ni njegov partijski šef.
Niški javni sektor
Skoro četvrtina zaposlenih u Gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Grad Niš, radi na privremeno-povremenim poslovima i na određeno vreme, kao i da njihov angažman često traje znatno duže od godine, koliki je zakonski maksimum, upozorio je niški odbor Pokreta za preokret.
Zaposleni na ovaj način su često predmet ucena prilikom izbora i uslovljeni su da glasaju za režimske stranke i to da dokumentuju, po cenu otkaza, a pod ucenama su u mnogim slučajevima i njihove porodice.
“SNS i SPS neretko zloupotrebljavaju njihov status pa tako zaposleni na privremeno-povremenim poslovima nemaju pravo na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje i štrajk, često su im uskraćena osnovna prava iz rada, kao što je pravo na godišnji odmor, teško mogu da ostvare pravo na kredite kod banaka, a nemaju čak pravo na porodiljsko odsustvo, niti im je zagarantovana ni minimalna zarada”, navodi PzP i traži od gradonačelnika Dragoslava Pavlovićada (SNS) da saopšti tačan broj zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima i na određeno vreme.
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Aleksandar Vučić tvrdi da nikad neće pristati na prelazni kabinet. Treba mu verovati, ali uslovno. Zašto? Zato što će pristati na sve čim bude nateran. A biće
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
