Pisali smo na ovim stranama kako su žitelji Topole ostajali bez vode tokom julskoj toplotnog talasa, a avgustovske tropske vreline produžile su njihove muke, ali i napravile istovetne probleme širom Srbije, pa su se proteklih dana i nedelja ređale vesti o restrikcijama vode u Majdanpeku, Čačku, Nišu, Gornjem Milanovcu, Beogradu, Mladenovcu, Smederevskoj Palanci, Lebanu, čak i u Vrnjačkoj Banji.
Kako saopštava Inicijativa “Pravo na vodu”, najgora situacija trenutno je u opštini Sjenica i tamo je proglašena vanredna situacija pošto je ugroženo više od dvadeset sela.
“Zbog izrazito visokih temperatura i male količine padavina u proteklih više od mesec dana, širom Srbije presušila su jezera, izvori i reke, stanovnici su ostali bez vode za piće i za osnovne potrebe, ali i za poljoprivredu i stočarstvo”, upozorava “Pravo na vodu”. Po njima, klimatske promene jesu jedan od ključnih uzroka nestašica vode, ali kod nas su uzroci i neplanska urbanizacija, nagomilano zagađenje, neracionalno korišćenje vodnih dobara u privredi i zastarela infrastruktura sa ogromnim gubicima na vodovodnim sistemima. Primer Vrnjačke Banje, koja se naglo proširila bez prateće infrastrukture i ovog leta ostala bez vode, najbolje oslikava našu stvarnost.
Prošle godine su 23 lokalne samouprave imale problema sa vodosnabdevanjem, a ove godine taj broj će biti najmanje udvostručen.
Pusta ruralna Srbija
Nestaće na hiljade sela
Prema podacima Popisa stanovništva od pre dve godine, u Srbiji postoje 24 mesta bez stanovnika, 21 mesto sa samo jednim stanovnikom, 23 mesta sa dva i 22 mesta sa tri žitelja. Po Republičkom zavodu za statistiku nešto preko hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, a po statistici Privredne komore Srbije isto toliko sela nema ni prodavnicu.
“Večernje novosti” pišu da će se od 4720 sela i zaselaka, koliko ih bilo 2022. godine, blizu 3000 ugasiti do sredine ovog veka. Reporteri ovog lista bili su u selima u blizini Pirota: Milojkovac ima tri stanovnika, Planinica četiri, Čerev Del šest, Bela osam…
“U Visočkoj Ržani nekad smo imali osnovnu školu i porodilište, a sada imamo 13 stanovnika. Mnogi ljudi žive u Pirotu, a samo povremeno dolaze u sela. Danas u 46 sela naše opštine nema ni prodavnice. U mnogima nema ni škola, jer su deca otišla u grad. Lekari iz doma zdravlja obilaze seljane dva do četiri puta mesečno, po potrebi. Poštar im ide bar jednom nedeljno”, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović.
Poražavajuće istraživanje
Polovina mladih opravdava nasilje
Čak 51,9 odsto omladine u Srbiji smatra da nasilje može biti opravdano i radi se o porastu takvog stava od čak 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštila je Krovna organizacija mladih Srbije u svom “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji”.
Na pitanje u kojim situacijama bi opravdavali nasilje, mladi su najčešće odgovorili (55%) da misle na nasilje nad počiniocima najtežih krivičnih dela, a na drugom mestu (25%) su situacije kada policija odnosno država ne radi svoj posao.
“Dok god se nasilje plasira i normalizuje u javnom govoru i medijima, mladi će nasilje doživljavati kao nešto što se ne kažnjava, i kao nešto poželjno. Veliki uticaj na mlade ima frustracija koja vlada u društvu u kome su svi pod nekim pritiskom. Stres roditelja i nastavnika ne može da se ne odrazi na decu. Kada vlada doživljaj opšte krize i pritiska, to najlakše ispoljavaju oni koji su najmanje zreli. Sve je to direktna posledica nasilja koje se promoviše u društvu”, objasnila je za “Vreme” psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.
U KOMS-u ističu da je u odnosu na prošlu godinu opao procenat mladih izloženih fizičkom nasilju, ali i da se nasilje u velikoj meri “preselilo” u digitalni prostor.
foto: marko đoković / tanjug…
Zemlja košarke
Novi timovi Partizana i Zvezde
Naši vodeći košarkaški klubovi i u novu sezonu ulaze sa velikim ambicijama na domaćoj i evropskoj sceni, sa velikim budžetima za naše i evropske prilike, i sa skoro potpuno izmenjenim timom, što je slučaj sa Partizanom, ili sa znatno izmenjenim, kao što će biti u Zvezdi. U skladu sa reputacijom košarkaškog kluba sa najviše navijača, Partizan je u MTS dvorani organizovao pompeznu promociju nove ekipe, dok su se igrači i stručni štab Crvene zvezde, koji brane državnu i regionalnu titulu, okupili na prvom treningu u Sportskom centru FSS-a u Staroj Pazovi.
Za malo više od minuta prodate su sve karte za “Crno-belu simfoniju” u nekadašnjem Domu sindikata i oko hiljadu i po navijača imalo je priliku da uživo vidi novu postavu Željka Obradovića. Od prošlogodišnjeg tima pretekao je samo Balša Koprivica, iz juniora je prebačen Aleksa Dimitrijević (18), a nakon pet godina vratio se Vanja Marinković, dok su ostalih 15 novajlije u crno-belom dresu. Čak sedmorica su nastupali u američkoj NBA ligi, a trojica dolaze direktno iz najjačeg košarkaškog takmičenja: Dvejn Vašington junior iz Njujork niksa, te francuski reprezentativac Frenk Nilikina i naš reprezentativac Aleksej Pokuševski iz Šarlot hornetsa. Došli su i Brendon Dejvis (Valensija), Sterling Braun (Alba), Isak Bonga (Bajern), Karlik Džuns (Kina), Ife Lundberg (Virtus), Ajzea Majk (Burg), Tajrik Džons (Efes), Mario Nakić (Igokea), Arijan Lakić (Zadar), te iz madridskog Reala mladi reprezentativac Srbije Mitar Bošnjaković (18).
Orile su se Partizanove pesme na promociji, skandiralo se treneru i igračima, a jedino je izviždan predstavnik “Telekoma”, dugogodišnjeg sponzora, koji oličava naprednjačku državu i koji se tokom prošle sezone predomišljao o nastavku saradnje. A Ostoja Mijailović, reprezentativni naprednjak na skupu i predsednik kluba, i ovoga puta se provukao.
S druge strane, Crvena zvezda je počela pripreme bez pompe i sa šestoricom novih igrača, odnosno dvojicom novih-starih: iz Barselone se vratio Nikola Kalinić, a iz Virtusa Ognjen Dobrić. Tim je pojačao još jedan srpski reprezentativac, Uroš Plavšić, koji je došao iz Mege, te trojica Amerikanaca – Kodi Miler Mekintajer (Baskonija), Ajzeja Kenan (Olimpijakos) i Majk Daum (Efes). Dočekali su ih Miloš Teodosić, Dejan Davidovac, Branko Lazić, Džoel Bolomboj, Nemanja Nedović, Luka Mitrović, Jago Dos Santos, Rokas Gedraitis, Dalibor Ilić i Stefan Lazarević.
Jasno je da će osnovu “rostera” Partizana činiti strani igrači, a Zvezde domaći, posebno ako se vrati i Filip Petrušev iz Olimpijakosa, ali obe ekipe će koštati papreno i velikim delom biće finansirane iz javnih izvora, posebno Zvezda, pošto Partizan ostvaruje veću zaradu od ulaznica. Nebojša Čović najavio je da će budžet za igrače u ovoj sezoni iznositi 12,5 miliona evra, dok njegov rival Mijailović još nije obznanio cifru, ali čini se da će biti veća.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
