Pisali smo na ovim stranama kako su žitelji Topole ostajali bez vode tokom julskoj toplotnog talasa, a avgustovske tropske vreline produžile su njihove muke, ali i napravile istovetne probleme širom Srbije, pa su se proteklih dana i nedelja ređale vesti o restrikcijama vode u Majdanpeku, Čačku, Nišu, Gornjem Milanovcu, Beogradu, Mladenovcu, Smederevskoj Palanci, Lebanu, čak i u Vrnjačkoj Banji.
Kako saopštava Inicijativa “Pravo na vodu”, najgora situacija trenutno je u opštini Sjenica i tamo je proglašena vanredna situacija pošto je ugroženo više od dvadeset sela.
“Zbog izrazito visokih temperatura i male količine padavina u proteklih više od mesec dana, širom Srbije presušila su jezera, izvori i reke, stanovnici su ostali bez vode za piće i za osnovne potrebe, ali i za poljoprivredu i stočarstvo”, upozorava “Pravo na vodu”. Po njima, klimatske promene jesu jedan od ključnih uzroka nestašica vode, ali kod nas su uzroci i neplanska urbanizacija, nagomilano zagađenje, neracionalno korišćenje vodnih dobara u privredi i zastarela infrastruktura sa ogromnim gubicima na vodovodnim sistemima. Primer Vrnjačke Banje, koja se naglo proširila bez prateće infrastrukture i ovog leta ostala bez vode, najbolje oslikava našu stvarnost.
Prošle godine su 23 lokalne samouprave imale problema sa vodosnabdevanjem, a ove godine taj broj će biti najmanje udvostručen.
Pusta ruralna Srbija
Nestaće na hiljade sela
Prema podacima Popisa stanovništva od pre dve godine, u Srbiji postoje 24 mesta bez stanovnika, 21 mesto sa samo jednim stanovnikom, 23 mesta sa dva i 22 mesta sa tri žitelja. Po Republičkom zavodu za statistiku nešto preko hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika, a po statistici Privredne komore Srbije isto toliko sela nema ni prodavnicu.
“Večernje novosti” pišu da će se od 4720 sela i zaselaka, koliko ih bilo 2022. godine, blizu 3000 ugasiti do sredine ovog veka. Reporteri ovog lista bili su u selima u blizini Pirota: Milojkovac ima tri stanovnika, Planinica četiri, Čerev Del šest, Bela osam…
“U Visočkoj Ržani nekad smo imali osnovnu školu i porodilište, a sada imamo 13 stanovnika. Mnogi ljudi žive u Pirotu, a samo povremeno dolaze u sela. Danas u 46 sela naše opštine nema ni prodavnice. U mnogima nema ni škola, jer su deca otišla u grad. Lekari iz doma zdravlja obilaze seljane dva do četiri puta mesečno, po potrebi. Poštar im ide bar jednom nedeljno”, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović.
Poražavajuće istraživanje
Polovina mladih opravdava nasilje
Čak 51,9 odsto omladine u Srbiji smatra da nasilje može biti opravdano i radi se o porastu takvog stava od čak 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštila je Krovna organizacija mladih Srbije u svom “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji”.
Na pitanje u kojim situacijama bi opravdavali nasilje, mladi su najčešće odgovorili (55%) da misle na nasilje nad počiniocima najtežih krivičnih dela, a na drugom mestu (25%) su situacije kada policija odnosno država ne radi svoj posao.
“Dok god se nasilje plasira i normalizuje u javnom govoru i medijima, mladi će nasilje doživljavati kao nešto što se ne kažnjava, i kao nešto poželjno. Veliki uticaj na mlade ima frustracija koja vlada u društvu u kome su svi pod nekim pritiskom. Stres roditelja i nastavnika ne može da se ne odrazi na decu. Kada vlada doživljaj opšte krize i pritiska, to najlakše ispoljavaju oni koji su najmanje zreli. Sve je to direktna posledica nasilja koje se promoviše u društvu”, objasnila je za “Vreme” psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.
U KOMS-u ističu da je u odnosu na prošlu godinu opao procenat mladih izloženih fizičkom nasilju, ali i da se nasilje u velikoj meri “preselilo” u digitalni prostor.
foto: marko đoković / tanjug…
Zemlja košarke
Novi timovi Partizana i Zvezde
Naši vodeći košarkaški klubovi i u novu sezonu ulaze sa velikim ambicijama na domaćoj i evropskoj sceni, sa velikim budžetima za naše i evropske prilike, i sa skoro potpuno izmenjenim timom, što je slučaj sa Partizanom, ili sa znatno izmenjenim, kao što će biti u Zvezdi. U skladu sa reputacijom košarkaškog kluba sa najviše navijača, Partizan je u MTS dvorani organizovao pompeznu promociju nove ekipe, dok su se igrači i stručni štab Crvene zvezde, koji brane državnu i regionalnu titulu, okupili na prvom treningu u Sportskom centru FSS-a u Staroj Pazovi.
Za malo više od minuta prodate su sve karte za “Crno-belu simfoniju” u nekadašnjem Domu sindikata i oko hiljadu i po navijača imalo je priliku da uživo vidi novu postavu Željka Obradovića. Od prošlogodišnjeg tima pretekao je samo Balša Koprivica, iz juniora je prebačen Aleksa Dimitrijević (18), a nakon pet godina vratio se Vanja Marinković, dok su ostalih 15 novajlije u crno-belom dresu. Čak sedmorica su nastupali u američkoj NBA ligi, a trojica dolaze direktno iz najjačeg košarkaškog takmičenja: Dvejn Vašington junior iz Njujork niksa, te francuski reprezentativac Frenk Nilikina i naš reprezentativac Aleksej Pokuševski iz Šarlot hornetsa. Došli su i Brendon Dejvis (Valensija), Sterling Braun (Alba), Isak Bonga (Bajern), Karlik Džuns (Kina), Ife Lundberg (Virtus), Ajzea Majk (Burg), Tajrik Džons (Efes), Mario Nakić (Igokea), Arijan Lakić (Zadar), te iz madridskog Reala mladi reprezentativac Srbije Mitar Bošnjaković (18).
Orile su se Partizanove pesme na promociji, skandiralo se treneru i igračima, a jedino je izviždan predstavnik “Telekoma”, dugogodišnjeg sponzora, koji oličava naprednjačku državu i koji se tokom prošle sezone predomišljao o nastavku saradnje. A Ostoja Mijailović, reprezentativni naprednjak na skupu i predsednik kluba, i ovoga puta se provukao.
S druge strane, Crvena zvezda je počela pripreme bez pompe i sa šestoricom novih igrača, odnosno dvojicom novih-starih: iz Barselone se vratio Nikola Kalinić, a iz Virtusa Ognjen Dobrić. Tim je pojačao još jedan srpski reprezentativac, Uroš Plavšić, koji je došao iz Mege, te trojica Amerikanaca – Kodi Miler Mekintajer (Baskonija), Ajzeja Kenan (Olimpijakos) i Majk Daum (Efes). Dočekali su ih Miloš Teodosić, Dejan Davidovac, Branko Lazić, Džoel Bolomboj, Nemanja Nedović, Luka Mitrović, Jago Dos Santos, Rokas Gedraitis, Dalibor Ilić i Stefan Lazarević.
Jasno je da će osnovu “rostera” Partizana činiti strani igrači, a Zvezde domaći, posebno ako se vrati i Filip Petrušev iz Olimpijakosa, ali obe ekipe će koštati papreno i velikim delom biće finansirane iz javnih izvora, posebno Zvezda, pošto Partizan ostvaruje veću zaradu od ulaznica. Nebojša Čović najavio je da će budžet za igrače u ovoj sezoni iznositi 12,5 miliona evra, dok njegov rival Mijailović još nije obznanio cifru, ali čini se da će biti veća.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
