Nedelja

Noćni epilog niških izbora

Novi naprednjački gradonačelnik

Skoro dva i po meseca nakon izbora, u Nišu je formirana lokalna vlast, a ona je zahvaljujući jednom odborničkom mestu više, ostala u rukama Srpske napredne stranke i njenih satelita. Umesto u javnosti loše kotirane naprednjakinje Dragane Sotirovski, koje nije bilo ni u predizbornoj kampanji, na čelu grada biće Dragoslav Pavlović, takođe kadar SNS-a, diplomirani inženjer elektronike, jedan od direktora u niškoj Elektrodistribuciji, a pre toga i direktor JKP “Medijana” i pomoćnik gradonačelnika Niša.

Njegov izbor nije bio nimalo lak – ne samo zato što vladajuća koalicija ima tesnu većinu, već i zbog opozicije koja je na razne načine pokušala da onemogući izbor nove gradske vlasti jer i dalje smatra da su izbori 2. juna pokradeni, pa je sednica trajala duže od 19 sati. Većina je namaknuta uz pomoć jednog odbornika Ruske stranke pošto naprednjaci nisu mogli da se okupe na konstitutivnoj sednici jer im je jedna odbornica na lečenju u inostranstvu. I da bi je zamenili drugim odbornikom, bila im je potrebna većina od 61 odbornika, ali su pravnom akrobatikom i to uspeli, pa su konačno došli do željene većine od 31 glasa. Novi gradonačelnik je izabran u kasnim noćnim satima, a konstitutivna sednica je zaključena u 5 sati ujutru.

“Opozicione liste koje su ušle u parlament imaju 3.332 glasa više od ove oktroisane vlasti i to je činjenica”, ponovio je dr Dragan Milić, lider najveće opozicione odborničke grupe i dodao da nije bio u pitanju izbor gradonačelnika, već “niškog fantoma noći, Nosferatua”. Njegova i druge opozicione grupe najavljuju da će nastaviti pravnu borbu i da će podneti žalbe Višem i Ustavnom sudu na odluke donete na konstitutivnoj sednici.

Još veća fabrika guma u Banatu

“Linglong” proširuje kapacitete

U jeku protesta zbog namera vlasti da dopusti otvaranje rudnika u Jadru i Podrinju, kineska kompanija “Linglong” saopštava da će uložiti 645 miliona dolara u proširenje proizvodnih kapaciteta svoje fabrike u Zrenjaninu. Ogromni proizvodni kompleks nikao je usred plodne banatske ravnice 2019. godine i prvobitno je projektovan za proizvodnju 35 hiljada automobilskih i drugih pneumatika dnevno, odnosno, 13 miliona godišnje.

Investiciju vrednu skoro milijardu evra od prvog dana prate brojne kontroverze, baš kao i druge projekte naprednjačke vlasti zaštićene međunarodnim ugovorima, a najveću bojazan izaziva uticaj koji će na životnu sredinu, pre svega na vazduh, imati takva prljava industrija. Od polaganja kamena-temeljca pre pet godina predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineski zvaničnici ponavljaju da će biti primenjeni najviši svetski standardi u zaštiti životne sredine, ali znajući koliko se poštuju zakoni u Srbiji, kao i reputaciju kineskih kompanija kada su ekologija i transparentnost u pitanju, mnogi Zrenjaninci i žitelji okolnih mesta sa pravom strepe od ogromne “furune” koja će u vazduh ispuštati ugljen monoksid, okside azota i sumpora i razne praškaste materije.

Proizvodnja je počela jesenas, ali začudo bez pompe i svečanog presecanja vrpce, a građanski pokreti i opozicione partije ističu da je i početak rada u “Linglongu” protivan zakonu, kao i mnogo toga što je pratilo izgradnju fabrike i rad naših nadležnih organa. No, zaštićeni kineski investitori mnogo ne mare za proteste, kritike i primedbe, pa najavljuju da će, pored proširenja kapaciteta, uložiti i u solarnu elektranu od 24 megavata, koja će, kako kažu, smanjiti emisiju ugljenika iz fabrike.

foto: aleksandar barda / fonet

Avgustovski toplotni talas

“Lucifer” nad Balkanom

Nakon najtoplijeg juna u istoriji merenja u Srbiji, dobili smo i najtopliji jul sa dvonedeljnim toplotnim talasom, a od nedelje su nastupili novi vreli dani koji će trajati do početka naredne sedmice, a možda i duže. Po objašnjenju meteorologa, novi anticiklon iz Afrike užariće veći deo Evrope, posebno Balkansko poluostrvo, a kao što se imenuju tajfuni i uragani, tako su odnedavno počeli da daju imena i toplotnim talasima, pa je nakon julskog “Harona” nastupio avgustovski “Lucifer”.

U utorak je u Loznici i Ćupriji izmeren 41 stepen, dok je u većini ostalih mesta u Srbiji bilo tek stepen ili dva niže, a i noći su postale tropske i temperatura se neće spuštati ispod 24 podeoka Celzijusove skale. Kako stvari stoje, i ovaj avgust će oboriti rekord i postati najtopliji od 1951. godine, od kad postoje merenja u našoj zemlji. Po podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), srednja temperatura vazduha u julu iznosila je čak 24,9 stepeni i za nekoliko stepeni je viša u odnosu na period od 1961. do 1990. godine. Šira zona Mediterana i jugoistočne Evrope označena je kao “vruća tačka” klimatskih promena jer se zagreva brže od svetskog proseka.

Poslednje istraživanje međunarodnog naučnog tima “World Weather Attribution” o uticaju klimatskih promena na ekstremne vremenske prilike zaključuje da bi ekstremne temperature tokom jula bile “praktično nemoguće” da zbog ljudskog faktora nije došlo do poremećaja klime. Zato jezu izaziva pomisao šta nam sledi posle “Lucifera”.

foto: youtube

Novi stadion van upotrebe

Žuta trava na “Lagatoru”

Novi stadion “Lagator” u Loznici samo devet meseci nakon svečanog otvaranja stavljen je van upotrebe jer je teren u katastrofalnom stanju, tako da će loznički trećeligaš svoje utakmice kao domaćin igrati u obližnjem naselju Klupci, a i superligaši iz Beograda – OFK Beograd i IMT – moraće da se sele u Zaječar i tamo dočekuju rivale.

Kada je u novembru prošle godine otvarao “Lagator”, u čiju je izgradnju država uložila više od 32 miliona evra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pohvalio da je sve urađeno po najvišim standardima UEFA, ali čim je stadion počeo da se koristi, isplivali su brojni propusti, a najveći je na travnatom terenu. I na otvaranju je pominjan problem sa travom. Vučić je ubrzo objasnio da se hibridna trava nije primila, ali da je problem rešen. Međutim, ispostavilo se da se “zeleni tepih” pretvorio u hrapavo poljanče sa osušenom žutom travom.

Već nakon prve superligaške utakmice OFK Beograda sa Tekstilcem iz Odžaka krajem jula zaključeno je da nije moguće igrati po tako lošem terenu, a od prošlog vikenda to je i ozvaničeno. Pre toga je teren dokrajčen tokom državnog obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj akciji “Oluja”. O novim stadionima u Loznici, Zaječaru i Leskovcu stara se novoosnovana firma Fudbalskog saveza Srbije “FSS stadioni d.o.o.”, ali za sada nema informacija kada će loznički teren biti saniran. FSS trenutno finansira postavljanje novih terena na stadionima u Subotici, Novom Sadu, Kruševcu, Nišu, Lučanima, Novom Pazaru, Ivanjici i Surdulici, a s obzirom na dosadašnja iskustva sa hibridnim terenima koji su zahtevni za održavanje, pitanje je koliko će njih izdržati test vremena.

Smena na čelu KSS

Ko će iz SNS-a umesto Danilovića?

Košarkaška reprezentacija Srbije zablistala je na Olimpijskim igrama u Parizu i osvojila bronzanu medalju upotpunivši niz odličja sa velikih takmičenja, ali novi uspeh očigledno nije odložio već pre Pariza najavljivanu smenu na čelu Košarkaškog saveza Srbije, jer je u utorak osvanula vest o odlasku Predraga Danilovića sa te funkcije nakon isteka drugog mandata.

Proslavljeni igrač je nakon okončanja karijere ušao u upravu Partizana i punih 15 godina, sa dvogodišnjim prekidom, obavljao prvo potpredsedničku, a od 2006. i predsedničku funkciju, a za njegovog mandata crno-beli su nanizali veliki broj državnih i regionalnih titula. Iako je bio kažnjen zbog fizičkog napada na sudiju 2007. godine i bez obzira na kontroverze koje su ga pratile, krajem decembra 2016. godine nasleđuje Dragana Đilasa na mestu predsednika KSS-a.

Može se pohvaliti da su tokom mandata reprezentativne selekcije nastavile sa osvajanjem medalja na evropskim i svetskim smotrama (seniori su bili vicešampioni Evrope 2017. i aktuelni su vicešampioni sveta i osvajači bronzane olimpijske medalje, seniorke su 2019. bile treće u Evropi, a dve godine kasnije i šampionke), ali i da nisu rešeni brojni problemi koji prate domaće lige i takmičenja.

Kao naslednici se pominju naprednjački funkcioneri iz košarkaškog sveta, počev od Marka Kešelja, državnog sekretara u Ministarstvu sporta i omladine, preko neizbežnog Dejana Tomaševića, trenutno narodnog poslanika, do Željka Rebrače, takođe poslanika Skupštine Srbije i predsednika novosadske Vojvodine. A pominje se, naravno, i najmoćniji u košarkaškom svetu od saradnika Aleksandra Vučića – Nebojša Ćović, prvi čovek Crvene zvezde i nekadašnji kratkotrajni, ali i trofejni predsednik KSS-a (1995–1996).