Košarkaška Evroliga
Promašio je žestoko budući diplomirani košarkaški trener, a već sedam godina predsednik države i odnedavno samo član Srpske napredne stranke, kada je pred početak nove sezone Evrolige izjavio da imamo dva kluba za Fajnal for Evrolige. Mislio je, naravno, na Partizan i Crvenu zvezdu, koji ne samo da neće biti među četiri najbolja evropska kluba, već se nisu plasirali ni u završnici takmičenja.
Partizan je, doduše, bio na korak od plej-in faze (od sedmog do desetog mesta na tabeli), ali čak i da je uspeo, to bi bio neuspeh u odnosu na ambicije izražene prošle jeseni, kada se govorilo u direktnom plasmanu u plej-of (prvih šest mesta) i potom na Fajnal-for. A Zvezda je na kraju potonula na 16. mesto u konkurenciji 18 klubova, zaključivši očajnu evropsku sezonu debaklom u Turskoj i svojim najtežim porazom u Evroligi do sada.
I nije samo Vučić bio veliki optimista pred početak Evrolige, već su i mnogi drugi, više ili manje zagriženi navijači i ljubitelji košarke, očekivali da oba kluba poprave svoje pozicije u odnosu na prethodnu sezonu kada je Partizan završio kao šesti (20 pobeda i 14 poraza) i potom u pet četvrfinalnih utakmica nesrećno ispao od budućeg šampiona Real Madrida, a Zvezda zauzela 11. mesto sa solidnim učinkom od 17 pobeda i poraza. Država je direktno i indirektno uložila još više para, o čemu nas je redovno obaveštavao upravo Vučić, dovedena su velika pojačanja u oba tabora, ulaznice za Arenu su skoro rasprodate unapred i ličilo je da će se i jedni i drugi naći u završnici takmičenja.
Ali, za Zvezdu je od početka krenulo loše i ubrzo je uprava na čelu sa Nebojšom Čovićem promenila trenera i umesto Duška Ivanovića angažovala Grka Janisa Sferopulosa, ali ni on nije uspeo da ukomponuje brojna pojačanja i na kraju je sa ekipom završio na dnu tabele sa skorom od 11 pobeda i 23 poraza, ostavivši iza sebe samo francuski Asvel i nemačku Albu. Da stvar bude gora, u poslednjem kolu su crveno-beli doživeli katastrofu na gostovanju kod turskog Efesa, izgubivši sa 45 poena razlike, što je najteži klupski poraz u Evroligi, a i najubedljiviji poraz neke ekipe ove sezone.
Partizan je, pak, počeo dobro i nakon 15. kola bio četvrti, vezujući pre toga pet uzastopnih pobeda, ali od tada ekipa koju vodi trener Željko Obradović samo je padala na tabeli i na kraju završila na 11. mestu sa 16 pobeda i 18 poraza. Nizali su se nesrećni porazi u završnici utakmica, zaključno sa susretom sa grčkim Olimpijakosom, tri kola pre kraja, kada je u poslednjoj četvtini ispuštena prednost od 13 poena razlike. U poslednjem kolu Partizanu je u borbi za deseto mesto i plej-in mogla da pomogne upravo Zvezda pobedom u Istanbulu, ali od te nade nije bilo ništa.
Za utehu, Partizan je i ove godine ekipa sa najvećom posetom na domaćem terenu u Evroligi, sa 19.916 gledalaca u proseku po utakmici, ćime su nadmašili prošlosezonsku rekordnu poseti od 17.938 gledalaca po meču. A odmah iza Partizana je Crvena zvezda, koju je u Areni u proseku pratilo 17.842 gledalaca. Iza naša dva kluba su Žalgiris Žalgiris sa 14.773 gledalaca po meču, Panatinaikos (14.767), Efes (12.324) i Olimpijakos (11.452).
Novi napad na novinara
Novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić doživeo je u utorak novu neprijatnost, kada mu je na ulici, u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina pretio, psovao ga i nazvao ustašom. Na sreću, nakon što je Gruhonjić počeo da ga snima mobilnim telefonom, nasilnik je pobegao.
“Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funkcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici, krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića”, izjavio je Gruhonjić za “Danas” i dodao da će nastaviti da poštuju institucije, jer u policiji i tužilaštvu ima čestitih ljudi iako su čelnici MUP-a Srbije sve samo ne ne dobronamerni ljudi.
Gruhonjić i njegova koleginica Ana Lalić, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), već nedeljama unazad izloženi su medijskoj hajci u režiji vlasti i doživeli su mnoge uvrede i ozbiljne pretnje.
Beogradski javni sektor
Javna preduzeća čiji je osnivač Grad Beograd beleže velike gubitke i gomilaju dugove, a poslednji primer je Javno komunalno preduzeće “Pogrebne usluge”, koje je završilo prošlu godinu sa gubitkom od 26 miliona dinara. “To izmiče zdravoj logici i bilo kom svrsishodnom opravdanju”, zaključio je osnivač Centra za lokalnu samoupravu i bivši gradski odbornik Nikola Jovanović, koji je ove podatke obelodanio i koji već dugo govori o neophodnosti departizacije i profesionalizacije javnih preduzeća u Beogradu i drugim lokalnim samoupravama u Srbiji.
Najveći gubitaš i dalje JKP Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd, doduše, sa dosta manjim prošlogodišnjim gubitkom (879 miliona dinara) u odnosu na 2022. godinu, kada je zabeležio minus od 4,9 milijardi dinara. Jovanović navodi i preduzeće “Parking servis”, koje duguje gradskom budžetu 165 miliona dinara na osnovu neuplaćene dobiti, a nedavno je objavio i podatak da JKP “Gradska čistoća” duguje budžetu Grada 1,1 milijardu dinara na osnovu neuplaćene dobiti.
“Ima mnogo primera gde javna komunalna preduzeća ili beleže gubitke, ili ne uplaćuju dobit u gradski budžet, ili se zadužuju da pokriju operativne troškove, a Gradska čistoća nije uplatila dobit od 2016, 2017, 2018, i 2021. godine, iako je to zakonska obaveza”, objasnio je Jovanović za “Vreme”.
Niški predizborni performans
Kako pred izbore smestiti više od 90 ljudi u mali stan od 30 i nešto kvadratnim metara, prikazali su u performansu u centru Niša građanski aktivisti i opozicioni političari, optužujući i tako vladajuću partiju da od početka godine dirigovano naseljava hiljade birača iz okolnih opština i upisuje ih na fiktivne adrese. U “stan” sa zidovima od stiropora, trpezarijskim stolom, daskom za peglanje, ve-ce šoljom i frižiderom sa likom Aleksandra Vučića, uguralo se 92 ljudi, simulirajući tako slučaj stana u Mokranjčevoj ulici 22, gde je po biračkom spisku u tridesetak kvadrata smešteno više od 90 birača.
Organizator performansa, građanski i politički aktivista Miloš Bošković, ukazao je da se u Nišu birači prijavljuju na razne trafo-stanice i da se jasno priprema krađe izbora, a po rečima narodne poslanice Jelene Milošević, u Nišu trenutno ima 11.500 birača na preko 400 adresa sa brojem nula, što je na izlaznost u Nišu već sedam do osam odsto prednosti za Srpsku naprednu stranku.
“Ovaj performans je da ljudi vide da je moguće da 92 birača budu na 36 kvadrata i mislim da će ovo biti mali kamenčić koji će se zakotrljati i dovesti do toga da mi sutra imamo najpoštenije pokradene izbore u istoriji Srbije”, poručio je poznati niški aktivista Danijel Dašić.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
