Energija iz obnovljivih izvora
Elektroprivreda Srbije isplatila je u prošloj godini skoro 217 miliona evra za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora, a više od polovine te sume isplaćeno je vlasnicima vetroparkova, dok je udeo mini-hidroelektrana povezanih sa moćnim biznismenom Nikolom Petrovićem značajno opao, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo – CINS.
Od 113 miliona evra plaćenih za struju dobijenu iz energije vetra najviše je otišlo vetroparku Čibuk 1, podignutom u okolini Kovina, a u vlasništvu tri kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Holandije i Nemačke. Potom vetropark Kovačica, u vlasništvu holandske firme, koji je naplatio više od 31 milion evra, a na trećem mestu po naplaćenoj struji je vetropark Košava (18,5 miliona), čiji je suvlasnik MK holding Miodraga Kostića. Energija iz biogasa koštala je državu više od 41,7 miliona evra, a među najvećim proizvođačima je domaća firma Vineks Etil, koja je od države dobila oko tri miliona evra. Nešto više od 20 miliona evra država je isplatila proizvođačima struje dobijene iz prirodnog gasa, za struju proizvedenu iz biomase i otpada dala je oko tri miliona, a za struju dobijenu iz solarnih elektrana oko 2,2 miliona evra. A za struju iz malih hidroelektrana, EPS je prošle godine isplatio 36,8 miliona evra ali, kako primećuje CINS, najveći broj MHE u vlasništvu firmi povezanih sa Nikolom Petrovićem više nije na listi državnih isplata. Petrović nije odgovarao na pozive CINS-a, a njegov poslovni partner Dragan Klisura je kratko objasnio da je do raskida sa EPS-om došlo kako se njima više ne bi bavili mediji: “Stalno je pisano da je Nikola Petrović od države dobio pare. Muka nam je od toga.”
Država Srbija u skladu sa evropskom agendom već duže od deceniju podstiče proizvodnju “čiste” energije garantovanim otkupom po višim cenama, kako bi se do 2050. godine oslobodila termoelektrana, koje danas namiruju oko 70 odsto potrošnje struje. Od ovih 30 odsto struje dobijene iz obnovljivih izvora, tri četvrtine proizvode hidroelektrane, a oko 15 odsto vetroparkovi.
Najčešća imena i prezimena
“Najčešća imena i prezimena” je nova publikacija koju je Republički zavod za statistiku (RSZ) objavio na osnovu rezultata Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova s kraja 2022. godine, i ona otkriva deset najčešćih imena i prezimena po polu i godini rođenja od državnog do opštinskog nivoa.
U Srbiji je najzastupljenije žensko ime Jelena, a za njim Milica, Marija, Dragana i Mirjana, no, osim Milice, nijedno od njih nije među deset imena koja se dobijale devojčice od 2011. do 2022. godine. Na vrhu su Dunja i Sofija, potom Milica, a onda slede Sara, Nikolina, Lena, Teodora, Anđela, Maša i Nađa. Pedesetih godina prošloga veka na prvom mestu po učestalosti bilo je ime Ljiljana, šezdesetih su dominirala imena Snežana i Vesna, sedamdesetih Biljana i Danijela, a potom je dugo najpopularnije ime bilo Jelena, da bi od polovine devedesetih do 2011. primat imalo ime Milica.
Dragan je i dalje najčešće ime u Srbiji, a za njim idu Aleksandar, Milan, Nikola i Zoran, ali, kao i kod devojčica, osim imena Nikola nijedno drugo nije među deset imena koje dobijaju dečaci u poslednje vreme. Od 2011. godine do 2022. najčešće davano muško ime je Luka, pa za njim Lazar, Stefan, Nikola, Aleksa, Vuk, Filip, Mihajlo, Pavle i Vasilije. Nakon Drugog svetskog rata najčešće su muška deca dobijala ime Slobodan, a tokom pedesetih i početkom šezdesetih dominira ime Dragan, da bi potom primat preuzelo ime Zoran, pa sedamdesetih imena Goran i Dejan. Osamdesetih su ponovo postala popularna imena Aleksandar, Milan, Ivan, Marko i Miloš, a od početka devedesetih do 2007. godine najčešće muško ime bilo je Nikola.
U gradovima gde su većina građani mađarske nacionalnosti u poslednjoj deceniji najčešća imena su Hana i Ana za devojčice, te Adam, David i Bence za dečake, a nekada su najpopularnija bila imena Eržebet i Monika, te Ištvan i Zoltan. U Novom Pazaru i drugim mestima u Sandžaku u poslednjoj deceniji ženska deca najčešće dobijaju imena Merjem, Amina i Hana, dok su nekada preovladavala imena Fatima, Ismeta i Senada, dok kod dečaka danas preovlađuju imema Ahmed, Mehmed i Hamza, dok su ranije najčešća imena bila Ismet, Emir i Senad.
Najviše stanovnika Srbije nosi prezime Jovanović, njih oko 130 hiljada, Petrovića ima blizu 100.000, Nikolića oko 90.000, a za njima slede Markovići, Đorđevići, Stojanovići, Ilići, Stankovići, Pavlovići i Popovići. Najčešće kombinacije imena i prezimena su – Dragan Jovanović (preko 2.200) i Jelena Jovanović (oko 1.900).
Nakon ptica nastradale i srne
Nakon što je početkom marta u ataru sela Nakova pronađeno više od 800 mrtvih ptica, protekle nedelje u okolini Kikinde pronađeno je 19 uginulih srna – 14 u ataru između Ruskog Sela i Banatske Topole i pet nadomak Banatskog Velikog Sela.
O uzroku uginuća srna još se ništa ne zna, dok su ptice najverovatnije otrovane poljoprivrednim pesticidima, o čemu je za naš sajt govorio Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
“Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost – a to je bolest – i onda nam ostaje, naravno, trovanje”, izjavio je Ružić i dodao da nije ni malo lako odrediti koji je preparat u pitanju, jer i na legalnom i ilegalnom tržištu postoji ogroman broj koji je toksičan za ptice.
Od 807 mrtvih ptica pronađenih kod Nakova bilo je 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koje su zakonom zaštićena vrsta. Kako svedoče kikindski lovci, među uginulom srnećom divljači bilo je kapitalnih primeraka košuta i jelena, i nijedna životinja nije imala vidljive prostrelne niti druge rane.
Istraga će pokazati da li je nekakva bolest pokosila srne ili se i u ovom slučaju radi o (ne)ljudskom faktoru.
Košarkaška ekspanzija
Skupština regionalne košarkaške ABA lige je na zasedanju u Zagrebu donela odluku o proširenju sa 11 na 14 klubova sa pravom glasa, dok je odluka o uključivanju u takmičenje kluba iz Dubaija odložena za nedelju dana, mada je skoro izvesno da će biti pozitivno odgovoreno na ponudu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Kako prenosi Sportklub, bogati vlasnici Dubaija su ponudili ABA ligi 4,5 miliona evra za tri sezone, a čelnici klubova su zatražili dodatno preciziranje uslova i veću ponudu za prvu sezonu. Istovremeno Dubai završava pregovore sa čelnicima Evrolige i gotovo je izvesno da će se od sledeće sezone takmičiti u Evrokupu. Takmičenje u ABA ligi će im dobro doći kao priprema za nastup u elitnoj Evroligi i zato su ponudili da snose troškove gostovanja svih ekipa, da organizuje finalni turnir Superkupa ABA lige, a spominje se i da će kompanija Fly Dubai biti generalni sponzor lige.
Skupština ABA lige do utorka je brojala 11 članova (Partizan, Crvena zvezdu, FMP, Mega, Zadar, Cibona, Cedevita Olimpija, Krka, Budućnost, Mornar i Igokea), a od utorka 14, uključivanjem SC Derbija, Splita i Borca iz Čačka. Oni naredne nedelje moraju jednoglasno da izglasaju ulazak kluba iz dalekih Emirata. Ukoliko se to desi, a sva je prilika da hoće, najavljuje se proširenje lige na 16 klubova, što je prilika da još jedan klub iz Srbije, a novosadska Vojvodina je najozbiljniji kandidat, zaigra od jeseni u regionalnoj ligi.
ABA liga je kao Jadranska liga osnovana 2001. godine i okupila je klubove iz bivše Jugoslavije, ali su po specijalnoj pozivnici već u nekoliko navrata nastupali klubovi iz Izraela, Mađarske, Bugarske i Češke. Najviše titula ima Partizan, sedam, a za njim Zvezda sa jednom manje.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
