Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost Crta ove godine je svoje priznanje “Hrabri glas” dodelio svakom od stotina hiljada građanki i građana koji su mirnim protestima pokazali hrabrost da veruju u Srbiju bez nasilja. Ali, kako fizički nije moguće da se odlikovanje uruči svima koji ga zaslužuju, Crta je na svečanosti u “Dereti” ukazala poštovanje pojedincima i grupama čije angažovanje je bilo inspiracija za sve učesnice i učesnike protesta: neformalnom udruženju “Studenti protiv nasilja”, lokalnim aktivistima i organizatorima protesta “Srbija protiv nasilja” u Petrovcu na Mlavi, aktivistkinjama Dragani Arsić iz pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” i Ranki Kašiković iz Subotice, aktivisti Stefanu Vukiću iz Požarevca, tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović i tužiocu Predragu Milovanoviću, bivšoj članici Saveta REM-a Juditi Popović, te Lokalnom frontu iz Kraljeva.
“Studenti protiv nasilja” su pokazali da je njihova generacija svesna da je našem društvu neophodna drugačija budućnost, aktivisti iz Petrovca na Mlavi uspeli su taj grad da u više navrata učine rekorderom po broju učesnika protesta u odnosu na ukupan broj stanovnika, Dragana Arsić odoleva mnogobrojnim tužbama moćnika kojima je cilj da je obeshrabre za dalju borbu protiv korupcije koja seče šume Fruške gore, a Ranka Kašiković i Stefan Vukić digli su glas protiv partijskih zloupotreba zaposlenih u javnim preduzećima i državnim službama.
Tužiteljke Savović i Paunović i tužilac Milovanović pokazali su da u institucijama ima hrabrih pojedinaca koji braneći lični i profesionalni integritet brane i principe vladavine prava, Judita Popović je jedina članica Saveta REM-a koja je prihvatila zahteve građanskih protesta i dala ostavku na članstvo u tom telu, a Lokalni front iz Kraljeva je već godinama sinonim za građansku hrabrost, solidarnost i spremnost da se delima, a ne samo rečima bori za pravdu.
Crta od 2018. godine, na Međunarodni dan demokratije 15. septembar, dodeljuje priznanja za građanski aktivizam pojedincima i grupama koji se ističu odvažnošću u borbi za opšte dobro.
“Potrebna je velika hrabrost da bi se preživelo pod teškom senkom nasilja, a kamoli da bi se podigao glas i zahtevao život dostojan građanke i građanina u demokratiji”, naglasila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.
Propala tužba suvlasnice “Galensa” i “Promista”
Odbrana Fruške gore na sudu
Dragana Arsić, Crtin “Hrabri glas” iz Novog Sada, dobila je protekle nedelje još jednu satisfakciju za svoju odbranu Fruške gore: Apelacioni sud u Novom Sadu odbacio je žalbu Sanje Petrić, suvlasnice moćnih kompanija “Galens” i “Promist”, u kojoj je tražila da joj tužena isplati 800.000 dinara za povredu ugleda i pretrpljeni strah, zbog protesta protiv ograđivanja dela Nacionalnog parka “Fruška gora”.
U presudi se potvrđuje da je prvostepeni sud pravilno ocenio da tužilja nije dokazala da su radnjama tužene povređene vrednosti koje štiti pravni poredak.
“Sud nalazi da je događaj od 9. oktobra 2021. godine (protest) simbolična akcija usmerena na skretanje pažnje javnosti na delovanje institucija i ukazivanje na to da su vlasnici privatnih parcela koje se nalaze u granicama Nacionalnog parka u obavezi da omoguće prolaz ljudima, kako u naučnoistraživačke tako i u rekreativne svrhe”, piše u presudi Apelacionog suda.
Bračni par Nebojša i Sanja Petrić, suvlasnici “Galensa” i vlasnici “Promista”, kupili su deo Fruške gore koji obuhvata i najlepši vidikovac u okolini Novog Sada, poznati Kesten, i odlučili da ga ograde, a nakon protesta podneli su pet tužbi protiv ekoloških aktivista i u svakoj od njih je tužena Dragana Arsić. Krajem prošle godine Sanja Petrić je povukla krivičnu tužbu u kojoj je tražila godinu dana zatvora za Draganu Arsić jer joj je “ugrozila poslovni ugled i kreditnu sposobnost”.
“Presuda dokazuje da smo imali pravo da protestujemo i ukažemo pre svega na odgovornost institucija, kao i da nikog nismo ugrozili tog dana. Vidimo da postoje pravo, pravda i sudija sa integritetom”, poručila je Dragana Arsić u izjavi za “Danas”.
Popravljeni natpisi na ulazu u Suboticu
Policija još uvek traga za vandalima
foto: tanjug…
Iako su prošle tri sedmice od uništavanja svetlećih natpisa sa imenom grada Subotice na mađarskom jeziku, subotička policija još uvek nije otkrila počinioce ovog nedela, ali su prošle nedelje natpisi “Szabadka” u bojama mađarske zastave ponovo zasvetleli na dva ulaza u grad, pored natpisa “Subotica” na ćirilici i latinici i u bojama srpske zastave.
Osude uništavanja natpisa na mađarskom stizale su sa svih strana – od čelnih ljudi grada, lidera Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora i drugih subotičkih stranaka počev od vladajuće Srpske napredne stranke, do ministra Tomislava Momirovića, koji je došao u Suboticu i naglasio kako je u pitanju “vandalski čin usmeren protiv bezbednosti i interesa Srbije”.
“Gradonačelnik Stevan Bakić je rekao odmah posle tog događaja da će se za dan, dva pronaći počinioci, dotrčao je i ministar iz Beograda da se sve to osudi… Ne mogu da verujem da je Policijska uprava u Subotici toliko nesposobna da ne može da nađe počinioce, pored svih kamera, pored sve ove tehnike. Za nas je to poražavajuće, jer ipak je to delo koje je uzburkalo javnost Subotice, koje ima i određene društvene i političke implikacije, i bio bi red da se počinioci privedu pravdi”, istakao je Jene Maglai, predsednik Pokreta za građansku Suboticu (PGS) i nekadašnji gradonačelnik.
On je izrazio sumnju da iza ovog dela stoji vlast, jer “imamo iskustvo u poslednjih deset godina da samo kada vlast nešto organizuje, onda ne može da se pronađe počinilac, ili ako se pronađe, kao kod Jovanjice, onda se odugovlači”.
Kikindski Dani ludaje
Rekord u senci Vučevićevih “porodičnih vrednosti”
foto: rts printscreen…
Kikindska svetkovina u slavu tikve održana je proteklog vikenda 38. put i ostaće upamćena po novom rekordu u težini – branilac titule Tibor Kokai iz mađarskog grada Tapiosentamartona doneo je ove godine ludaju/bundevu od 865,5 kilograma, čime je nadmašena njegova prošlogodišnja “pobednica” koja je težila 716,5 kila. I drugo mesto je pripalo porodici Kokai, pošto je Tiborova supruga Melinda prijavila ludaju tešku 604 kilograma.
A u takmičenju za najdužu tikvu najuspešniji je bio Dušan Jankov iz Čuruga, koji je uzgojio plod dugačak 309 centimetara.
Uz gradske čelnike priliku da se promoviše pred okupljenima na Danima ludaje iskoristio je ove godine Miloš Vučević, ministar odbrane i odnedavno predsednik Srpske napredne stranke, predstavljen publici i kao izaslanik predsednika Republike Aleksandra Vučića. Nakon što je u Vučićevo ime sa bine pozdravio okupljene, pohvalio organizatore i takmičare i obećao nove puteve i investicije, Vučević je naglasio da su Dani ludaje i porodični praznik.
“Mi verujemo u porodicu. Mi smo ponosni na naše majke i očeve, braću i sestre, na naše bake i deke. Mi se ne stidimo naših porodica, kao što neki žele da nas nauče. Mi znamo i ko je mama i ko je tata, znamo i ko je sin i ko je ćerka. Mi u te stvari verujemo i stojimo i držimo se zajedno. I nikome ništa ne namećemo, samo nemojte ni nama ništa da namećete”, poručio je potpredsednik Vlade premijerke Ane Brnabić.
Javna nabavka niškog Medicinskog fakulteta
Greškom naručili 200 flaša viskija
Nakon što su “Južne vesti” otkrile da je niški Medicinski fakultet naručio 200 flaša viskija, dekanka Dobrila Stanković Đorđević je izjavila da je u pitanju greška osobe zadužene za trebovanje i da je već upućen dopis Službi za javne nabavke kako bi se ispravila narudžbina.
U spornoj nabavci Medicinski fakultet je naručio 100 flaša balantajnsa i po 50 flaša čivasa i džonija vokera, a dekanka je u izjavi “Južnim vestima” objasnila da se radi o daleko manjim količinama i da će u prepravljenoj nabavci naručiti količinu istu kao prethodnih godina.
Ona nije precizirala koja je to uobičajena količina viskija za potrebe fakulteta, a na pitanje zašto im je alkoholno piće potrebno odgovorila je – za proslavu Dana fakulteta, za slavu i proslavu Nove godine.
“Alkoholna pića se ne piju van organizovanih koktela povodom navedenih proslava”, naglasila je Dobrila Stanković Đorđević, a “Južne vesti” otkrivaju da su u spornoj javnoj nabavci, vrednoj 1,5 miliona dinara, pored viskija naručeni razni sokovi, kafa i mleko.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
U režimskoj orgiji mržnje i poziva na linč ne treba mnogo pa da neko stisne gas do daske i umalo usmrti dvadesetogodišnju studentkinju na trotoaru. Nju je – kao i sve ostale u blokadama – vlast proglasila za neprijatelja države i naroda
Ti si, šljamu nedovršeni, danas krenuo da ubiješ u Vučićevo ime. Šta on tebi može da bude? Ništa, glava iz televizora, još jedna sa ekrana. Danas je na TV-u, sutra ga bog zaboravi. A ti? Kako ćeš ti sam sa sobom? Hoće li ikad do tebe dopreti težina onoga što si uradio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!