foto: vladimir šporčić / tanjug
Milioni evra za košarkaške asove
Najavili smo prošle nedelje da će beogradski klubovi Crvena zvezda i Partizan dobrano promeniti sastav ekipe jer su brojni igrači već otišli, naročito iz Zvezde, ali teško je bilo pretpostaviti da će prelazni rok u prethodnoj nedelji biti tako furiozan i dovesti u Srbiju osmoricu vrhunskih igrača. Većina je pojačala Zvezdu, ali Partizan je priredio najveći transfer dovođenjem krilnog centra Nikole Mirotića, naturalizovanog Španca crnogorskog porekla, koji je poslednje četiri sezone proveo u ekipi Barselone.
No, krenimo od Crvene zvezde, pošto će, izgleda, promeniti kompletan tim. Posle Ivanovića, Markovića, Vildoze, Dobrića, Holanda, Bentila i Martina, klub je definitivno napustio i Kampaco vrativši se u madridski Real; Filip Petrušev se ipak nametnuo u Filadelfiji i u sledećoj sezoni NBA lige nosiće dres Siksersa, a neizvesno je da li će ugovor produžiti Ognjen Kuzmić. Nove ugovore za sada su potpisali Luka Mitrović i Stefan Lazarević, a pod ugovorom su Nemanja Nedović i Branko Lazić.
A nakon Dejana Davidovca (vratio se iz moskovskog CSKA, igra na poziciji krila i ima 28 godina) i Miloša Teodosića (Virtus Bolonja, plejmejker, 36), još jedan naš igrač je pojačao Zvezdu – Marko Simonović (24), koji je proveo dve godine u Vindi siti Bulsima, filijali Čikago Bulsa. A onda je usledila brzopotezna serija pojačanja, koja je skrenula pažnju cele košarkaške Evrope. Pod vođstvom trenera Duška Ivanovića u narednoj sezoni će igrati i Mađar Adam Hanga (Real Madrid, bek-krilo, 34), Amerikanac Šabaz Nejpir (Olimpija Milan, plejmejker, 32), Litvanac Rokas Giedraitis (Baskonija Vitorija, krilo, 30), naturalizovani Slovenac Majk Tobi (Barselona, centar, 28), Ukrajinac američkog porekla Džoel Bolomboj (Olimpijakos Pirej, krilni centar, 29) i Brazilac Jago Dos Santos Mateus (Ulm, plejmejker, 24).
Ali to nije sve, što bi rekla poznata reklama, jer pojedini mediji javljaju da prvi čovek Zvezde Nebojša Čović ima nameru da dovede iz Bolonje gruzijskog reprezentativca Tornikea Šengeliju (31), kao i da se pregovara sa Korijem Higinsom (34), koji izvesno napušta Barselonu.
U Partizan su pre Mirotića došli Ognjen Jaramaz (Bajern Minhen, bek, 27) i Poljak Mateuš Ponitka (Panatenaikos Atina, krilo, 29), a najavljuje se i dolazak Grka Nika Kalatesa (Fenerbahče Istanbul, plejmejker, 33). Ni kod crno-belih to nije sve, naročito pošto je nakon Lesora, Egzuma i Papapetrua, klub napustio i Izraelac Jan Madar (prešao u Fenerbahče), pa je sledeća moguća “transfer-bomba” povratak Čeha Jana Veselog, centra koji je izgradio košarkaško ime u Partizanu (2008–2011) i koji ima ugovor sa Barselonom.
Tako su dva naša kluba dospela na ravnu nogu sa bogatim evropskim klubovima, jer radi se o milionskim tranferima, i osnovno je pitanje – odakle im pare? Tačno je da je popularnost, a samim tim i zarada Evrolige u porastu, i sledstveno tome sve je širi spisak zainteresovanih sponzora za klubove, ali sva je prilika da je rekordnim budžetima košarkaških klubova Zvezde i Partizana ponajviše doprinela državna vlast (čitaj: Aleksandar Vučić), koja je i do sada, direktno i indirektno, bila darežljiva. Posebno kada je u pitanju klub za koga pomenuti navija, od prvog dana vladavine, a KK Partizan je u poslednjih nekoliko godina poguran kako bi se saniralo ogromno nezadovoljstvo navijača crno-belih, jer su im i fudbalski i košarkaški klub razvaljeni na mnogo načina dolaskom naprednjaka na vlast.
Zato i predlozi da se među rezultate građanskih protesta uvrste i novi finansijski stimulansi košarkaškim klubovima ne moraju da zvuče kao šala, kada se zna kako je do sada Vučićeva vlast uspešno praktikovala metodu “hleba i igara”.
Podele u Narodnoj stranci zasenile su donekle građanske proteste koje i ova stranka podržava i tehnički organizuje, a jedan od izniklih lidera protesta, Miroslav Aleksić, došao je pod udar većinskog dela Predsedništva stranke i smenjen je sa mesta predsednika Izvršnog odbora stranke. Ostao je, doduše, potpredsednik stranke i šef Poslaničkog kluba u Skupštini Srbije, ali je izvršnu stranačku funkciju izgubio jer slede stranački izbori na kojima će upravo Aleksić izaći na crtu prvom i jedinom dosadašnjem predsedniku Narodne stranke Vuku Jeremiću.
Izazivač je odluku Predsedništva nazvao “pravno-statutarnim pučem” i izneo uverenje da je smenjen jer ga “u kandidaturi podržava 80 odsto odbora”, i da sadašnji predsednik želi da kontroliše izborni proces, pošto Izvršni odbor raspušta odbore i uspostavlja kvote. S Jeremićeve strane stiže objašnjenje da je “u skladu sa demokratskim procedurama izabran Izvršni odbor tako da oba potencijalna kandidata za predsednika stranke imaju ravnopravan status”, odnosno, Aleksić je kao kandidat i kao predsednik organa koji sprovodi izbore bio u sukobu interesa.
Da nije reč samo o tehnikalijama, osim Aleksića i onih koji ga podržavaju, potvrđuje poslednjih dana i druga strana. Izgleda da će se kroz izbor predsednika i drugih organa stranke odlučivati i o budućem političkom pravcu Narodne stranke – da li će biti tvrda desnica, kontra integracijama u EU, ili stranka desnog centra, sa opredeljenjem za učlanjenje u EU. Bilo kako bilo, ovaj rascep izgleda mnogo dublji i mnogo opasniji nego što je bio slučaj kada je Zdravko Ponoš napuštao Jeremića i Narodnu stranku.
Usvajanjem statuta, programa i drugih strateških dokumenata, prošle nedelje je u Beogradu osnovana partija Zeleno-levi front, nastala iz Pokreta Ne davimo Beograd i njegovih partnerskih organizacija – Inicijative za Požegu, Kritične mase iz Kule, staropazovačkog Izbora za našu opštinu, Izborne inicijative iz Lajkovca, valjevskog Lokalnog fronta…
“Odlučili smo se da formalizujemo ono što je dugo godina bila brana samovolji vlasti, dakle, neformalni aktivistički pristup, u nešto što će biti nova politička zelena i leva snaga u Srbiji, za bolju, pravedniju, solidarniju i zeleniju Srbiju”, izjavio je narodni poslanik i jedan od lidera nove partije Radomir Lazović. A predsednik Pokreta Ne davimo Beograd i odbornik u beogradskoj Skupštini Dobrica Veselinović rekao je da će se truditi da “talas promena koji je najjači u Beogradu prenesu svuda po Srbiji”.
Više od 11.000 potpisa za osnivanje političke partije, koji su za manje od mesec dana prikupljeni u 33 grada i opštine, predati su Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i uskoro bi trebalo da stigne i zvanična potvrda registracije Zeleno-levog fronta. Stranački izbori biće održani na jesen, kada će biti birani predsednik i predsednica, koji će kopredsedavati strankom.
I nova merenja Eurostata (službe za statistiku Evropske unije), sprovedena krajem prošle godine, pokazuju da su radnici u Srbiji u vrhu liste najdužih radnih nedelja u Evropi, malo iza Turske i Crne Gore. Podaci govore da naš radnik prosečno radi 42,3 sati nedeljno, što je za 6,4 sata više od evropskog proseka. Jedini napredak je što je, po podacima s kraja 2021. godine, zaposleni u našoj zemlji radio 43,5 sati nedeljno, ali je Srbija i dalje u vrhu ove nepopularne tablice.
U Turskoj radnici rade nedeljno 42,9 sati, a u Crnoj Gori 42,8 sati, dok je među članicama Evropske unije “lider” Grčka sa 39,4 sati prosečnog radničkog rada tokom sedmice. U zemljama EU, radnici se još preko mere drže na poslu u Rumuniji (39,3 sati), Bugarskoj (39,1), Poljskoj (38,9) i Letoniji (38,3). S druge strane, najkraće se radi u Holandiji (31), Austriji (33), Danskoj (33,2) i Norveškoj (33,2 sata).
U većini razvijenih zemalja polako se uvodi skraćena radna nedelja ili skraćeno dnevno radno vreme, što za balkanske predele ne važi i neće, izgleda, još dugo.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
