foto: fonet
Agencija za bezbednost saobraćaja
U poslednje dve i po decenije 1637 osoba poginulo je u Srbiji u saobraćajnim nezgodama uz učešće traktora, a njih 1.198 bili su vozači ili putnici u ovom vozilu. Crna statistika govori da je na svakih šest dana jedna osoba izgubila život u traktorskim nesrećama, odnosno da skoro 27.000 saobraćajnih nezgoda sa traktorima u posmatranom periodu ima udeo od 2,2 odsto u ukupnom broju svih registrovanih nezgoda, ali da broj poginulih osoba u saobraćajnim nezgodama uz učešće traktora iznosi osam odsto u odnosu na ukupan broj nastradalih.
A to što traktori često izazivaju saobraćajne nezgode na javnom putu jeste posledica tehničkih karakteristika traktora, koji često vuku prikolice ili priključna oruđa pa predstavljaju veliku prepreku na putu, a uz to idu nepoštovanje saobraćajnih propisa, česta neispravnost vozila, ali i česta vožnja pod dejstvom alkohola, objasnili su iz Agencije za bezbednost saobraćaja za novosadski portal “Agrosmart”. Naglasili su i da oni beleže samo saobraćajne nezgode na javnim putevima i da je nepoznanica koliki je ukupan broj poginulih i povređenih osoba na traktorima u polju i na nekategorisanim putevima.
Prema procenama Agencije, u Srbiji je oko 100.000 traktora bez zaštitne kabine ili rama – u centralnoj Srbiji oko 50 odsto, u Mačvi 45 odsto, a u Vojvodini 18 odsto – što ima za posledicu veći broj smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama. Zato su Agencija i Ministarstvo saobraćaja objavili javni poziv za subvencionisanu dodelu rama za upotrebljavani traktor.
Turistički rekordi
Od januara do novembra prošle godine zabeleženo je 11,4 miliona turističkih noćenja u Srbiji, što je veliki rast u odnosu na isti period 2021. i naročito 2020. godine, a rezultati su bolji i u odnosu na 2019. godinu, poslednju pred pandemijsku krizu.
Za 11 meseci 2022. bilo je 1,9 miliona domaćih i 1,6 miliona stranih turista, dok je pre tri godine domaćih i stranih turista bilo podjednako – po 1,7 miliona, ali je prošle godini bilo preko dva miliona više noćenja. Rast broja domaćih gostiju i broja njihovih noćenja pripisuje se turističkim vaučerima koje je država delila penzionerima, zaposlenima sa nižim primanjima i nezaposlenima.
Povećan je u prošloj godini i broj noćenja u prestonici, procena je da će brojka preći tri miliona, a više od 80 odsto su napravili strani turisti.
Beograd je postao izbor strancima za kratke gradske odmore od tri do četiri dana, što se uklapa u svetske trendove, a to je potaklo otvaranje novih hotela, apartmanskih smeštaja i hostela, odnosno rast smeštajnih kapaciteta, što obezbeđuje uslove za nove turističke rekorde.
Glavni grad je najposećenija turistička destinacija u Srbiji, a za njim Sokobanja, koja je zabeležila najveći broj noćenja domaćih turista.
Optužnica protiv carinskog agenta
Nakon što je letos razotkriven i uhapšen, carinskog agenta Aleksandra J. (49), koji je radio i za kompaniju Si end Ej (C&A), uskoro očekuje suđenje, a po optužnici koju je protekle nedelje podiglo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Na teret mu se stavlja da je oštetio budžet Srbije i sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 750 miliona dinara.
On se sumnjiči da je sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, kao zaposleni u privrednom društvu “Quehenberger Logistik SRB doo Šimanovci”, od 2019. do 2021. godine izvršio krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i pranja novca. U pojednostavljenom postupku deklarisanja robe, u programu za kućno carinjenje, iskoristivši logo “Si end Ej MODA RS doo Beograd”, okrivljeni je za robu iz Kine, dopremljenu preko Luke u Rijeci i graničnih prelaza sa Hrvatskom, sastavljao lažne carinske deklaracije na svom privatnom laptopu.
Istraga je počela nakon što je Uprava za sprečavanje pranja novca dobila podatke o nesrazmeri u prijavljenim prihodima i imovini koju poseduje okrivljeni: veliki novac je ulagao u kupovinu nekretnina i vrednijih pokretnih stvari, putovanja na egzotične destinacije i luksuzan život u inostranstvu, što je sve ukazivalo da troši daleko više od onoga što legalno zarađuje.
Tužilaštvo od Višeg suda u Beogradu zahteva da se od okrivljenog, koji se i dalje nalazi u pritvoru, privremeno oduzme stan u izgradnji u kuli B u Beogradu na vodi sa garažnim mestom, kao i dva stana na Novom Beogradu i jedna garaža.
Rukometaši jedanaesti na svetu
Rukometna reprezentacija Srbije završila je nastup na Svetskom prvenstvu u drugom krugu tako da nije ispunila osnovni cilj, a to je plasman u četvrtfinale, što bi obezbedilo plasman u kvalifikacije za učešće na Olimpijskim igrama 2024. godine u Parizu.
Ipak, s obzirom na pređašnje rezultate, ovaj put državni tim, koji od kraja 2020. godine vodi španski stručnjak Toni Đerona, nije razočarao: u prvom delu grupne faze savladani su Alžir (36:27) i Katar (34:24) i pretrpljen minimalni poraz od Nemačke (33:34), dok je u drugom delu reprezentacija Srbije na startu, u odlučujućoj utakmici za plasman u četvrfinale poražena od Norveške (31:28), da bi potom pobedila Argentinu (28:22) i Holandiju (32:30).
Na kraju su naši rukometaši zauzeli 11. mesto, što je najbolji plasman na velikim takmičenjima u poslednjoj deceniji, ali sada im preostaje da se nadaju da će preko Evropskog prvenstva narednog januara uspeti da izbore vizu za Olimpijadu.
Naravno, neophodno je da prvo prođu kvalifikacije za EP, gde su im rivali ponovo Norvežani, pa da izbore visok plasman na prvenstvu u Nemačkoj i zauzmu jedno od dva preostala mesta za olimpijske kvalifikacije, koje su na programu u martu 2024. godine.
Izvesno je da je sa Đeronom na čelu reprezentacija dobila na kvalitetu, što su potvrdile igre protiv favorizovanih timova Nemačke i Norveške i pohvale njihovih selektora i igrača, i zato, bez obzira na veoma težak put, postoji šansa da stigne do Pariza.
Na dan istorijskog protesta 15. marta, tačno u 19:11, nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. “Vreme” je utvrdilo brojne detalje o jezovitom zvuku koji je u sekundi razdvojio građane u prepunoj ulici, kao i onome što se dešavalo pre i posle
Ne može medijska blokada baš sve da blokira. Gnev je rastao, stvar je pukla, a studenti su hrabrošću probudili hrabrost i kod drugih. Naprednjacima se sveti i činjenica da su ukinuli politiku i javnu debatu, ubili opoziciju i vodili isključivo monolog, samopouzdani verovali da će njihova do zore goreti. A pretis-lonac se sve više zagrevao
“Predsednik Republike je govorio da ima mnogo milionera u njegovoj stranci. Onda ne znam šta bi značilo da je ovo pobuna bogatih. Ne mogu studente da tretiram kao tajkune i bogataše, to bi bilo smešno”, kaže Ružić za “Vreme”. “Samosvesni ljudi osećaju šta u društvu nije dobro. A sada situacija stvarno nije fenomenalna ili možda ja samo nemam ružičaste naočare”
Šta je vlada narodnog poverenja? Čemu bi ona vodila? Zašto je režim toliko osporava odnosno čega se toliko plaši? Šta govore primeri iz komšiluka
Sporadične akcije opozicije sve manje interesuju javnost. Narod kreće u samoorganizovanje u nedostatku vere da sadašnje političke stranke mogu bilo šta suštinski da promene. S druge strane, režim je uzdrman, ali dok tužilac i policija ne krenu da hapse sami zbog korupcije, a ne po nalogu, mora se tražiti političko rešenje za ono što se dešava u Srbiji
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Neka se na kraju ispostavi da je rupu na prozoru dr Dragana Milića napravio detlić. Jedino što je u ovom trenutku relevantno je da postoji jasna sumnja da je na njega pucano, da je Vučić opozicionog prvaka u Nišu nazvao čistim zlom i da odsustvo njegove rekacije nije normalno
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno je počeo formiranje nekakvog pokreta sa nekim profesorima. Super, njih niko ne zna pa ne može da ih gađa jajima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
