Kolaps Elektroprivrede
Tužilaštvo ne vidi odgovornost Grčića
Tužilaštvo za organizovani kriminal odbacilo je krivičnu prijavu Ministarstva rudarstva i energetike protiv donedavnog v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića i zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je ovaj istaknuti kadar Srpske napredne stranke ugrozio energetsku i državnu bezbednost Srbije, odnosno da je na bilo koji način odgovoran za katastrofu koja se krajem prošle godine dogodila u termoelektranama “Nikola Tesla” i “Kolubara” i na površinskim kopovima EPS-a.
U krivičnoj prijavi koju je u decembru prošle godine podnela potpredsednica Vlade Srbije i resorna ministarka Zorana Mihajlović (SNS), Grčić se tereti da je zloupotrebio službeni položaj, kršio zakon i druge propise, nesavesno postupao u vršenju službe i iznosio lažne podatke o kapacitetima EPS-a.
“Netačnim izveštavanjem, nadležni u Srbiji dovedeni su u zabludu i na taj način je direktno ugrožena energetska bezbednost države, što je imalo za posledicu iznuđenu kupovinu, uvoz električne energije i energenata po izuzetno visokim cenama”, navodi se, između ostalog, u krivičnoj prijavi protiv Grčića.
Ali, Tužilaštvo je našlo načina da dugogodišnjeg v.d. generalnog direktora, odnedavno pomoćnika predsednika opštine Obrenovac, izuzme od odgovornosti i pozvalo se na postupke koji se vode pred tužilaštvima u Obrenovcu, Lazarevcu i Beogradu protiv trojice Grčiću podređenih kadrova u EPS-u i nekoliko rukovodilaca Rudarskog basena “Kolubara”.
“Ne postoje podaci niti dokazi koji bi prijavljenog Grčića eventualno učinili njihovim saučesnikom”, saopštilo je Tužilaštvo”, poručivši tako da su za kolaps energetskog sistema možda odgovorni niži rukovodioci u EPS-u, o tom potom, ali nikako i generalni direktor, a odgovornost resornog ministarstva i onoga ko je Grčića postavio i godinama štitio – da ne spominjemo.
Pravo na vodu – navodno pravo
Milioni bez čiste vode
Rezultati istraživanja “Navodno pravo – Pravo na vodu u Republici Srbiji” Organizacije za političku ekologiju “Polekol” pokazuju da oko milion stanovnika Srbije povremeno ili stalno nema pristup čistoj pijaćoj vodi, i da su u prošloj godini registrovane 23 lokalne samouprave koje su imale restrikcije vode.
Istraživači inicijative “Pravo na vodu” analizirali su upravljanje vodom i vodnim dobrima u Srbiji, domaći i međunarodni pravni okvir koji regulišu pravo na vodu kao i dostupnost ispravne vode iz perspektive javnog zdravlja, i zaključili da u Srbiji, i pored brojnih i vidljivih problema, i dalje nema integralnog i strateškog pristupa razvoju vodnih resursa i njihovoj eksploataciji, niti je pravo na vodu, kao osnovno ljudsko pravo, eksplicitno prepoznato u našim zakonima i državnim strateškim dokumentima.
U publikaciji koja je predstavljena prošle nedelje konstatuje se da Srbija ima deset puta manje vode po glavi stanovništva u odnosu na države u regionu, te da se oko 80 odsto stanovništva snabdeva vodom iz vodovoda, 50 odsto ima kanalizaciju, dok je tek sedam odsto pijaće vode dobrog ili odličnog kvaliteta.
Istraživači i stručnjaci sa kojima su razgovarali otkrivaju da su vode u našoj zemlji ugrožene zagađenjem, preteranom eksploatacijom, privatizacijom i klimatskim promenama, a posebno je loša situacija u Vojvodini, pre svega u Banatu. Uz to, rad i saradnja između nadležnih ministarstava, instituta i lokalnih samouprava je očajna i ne postoji nikakva zajednička strategija ili plan.
U zaključcima istraživanja organizacija “Pravo na vodu” ponudila je 11 predloga kako bi se popravilo stanje voda, koje će predati nadležnim institucijama i tražiti njihovu hitnu implementaciju kroz zakonodavni i institucionalni okvir.
Ima li ko to da pročita?
Crnogorski odgovor
Polugodišnja zabrana za Pink
Savet Agencije za elektronske medije Crne Gore (AEM) zabranio je prošle nedelje emitovanje programskog sadržaja “Novo jutro” Televizije Pink na šest meseci, zbog, kako je ocenjeno, spekulativnog i senzacionalističkog izveštavanja o tragediji na Cetinju, kada je smrtno stradalo 11 ljudi i šestoro ranjeno.
Naime, u subotu prepodne, 27. avgusta, voditeljka Jovana Jeremić dovela je u studio Bracu Zdravkovića (na slici gore), koji se poslednjih godina u tabloidnim medijima predstavlja kao privatni detektiv, najavivši da će emisiji otkriti “prave razloge masakra”. Zdravković se u skladu sa svojim spornim kvalifikacijama bavio raznim spekulacijama i navodnim iskazima komšija i očevidaca, iznosio neproverene pojedinosti iz života nastradalih i ubice, te opravdavao krvnu osvetu, a ni voditeljka nije zaostajala u iznošenju proizvoljnih ocena, gazeći nemilice medijske zakone i novinarski kodeks.
Zato je Savet AEM-a doneo odluku o polugodišnjoj zabrani reemitovanja jutarnjeg programa u okviru programa Pinka, Pink plusa i Pink M, jer je “na senzacionalistički i provokativan način bezrazložno ugrozio dostojanstvo i privatnost žrtava i članova njihovih porodica i time prekršio član 7 stav 1 Konvencije o prekograničnoj televiziji u delu koji se odnosi na obavezu poštovanja ljudskog dostojanstva”.
A tim povodom se oglasio i naš Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i po ko zna koji put uzeo u zaštitu Pink, izrazivši “najoštriji protest zbog načina i procedure po kojoj je doneta odluka”, jer, kako se navodi, “Savet AEM nije poštovao procedure propisane zakonima Crne Gore, ali ni procedure propisane Konvencijom na koju se poziva”, odnosno, nije obavestio regulatora koji je nadležan za navedenog emitera, tj. REM.
Mišljenje je izuzela članica Saveta REM-a Judita Popović, koja je istakla da je “zabrana prikazivanja sadržaja koji zagađuje medijski prostor jedini mogući odgovor u konkretnom slučaju”.
Selidba novina
“Dnevnik” izašao iz “Dnevnikove zgrade”
Redakcija novosadskog dnevnog lista “Dnevnik” iselila se nakon skoro šest decenija iz zgrade na Bulevaru oslobođenja na novu lokaciju u Ulici Mihajla Pupina 6, pošto je zgradu kupila kompanija “Galens” i krenula u rekonstrukciju i dogradnju.
“Dnevnik” je 1953. godine nastao iz “Slobodne Vojvodine”, koja je osnovana 1942. godine, u ilegali tokom Drugog svetskog rata, i izrastao u jedno od najvećih novinsko-izdavačkih i štamparskih kuća u tadašnjoj Jugoslaviji sa desetinama periodičnih izdanja pored osnovnog dnevnog lista.
Desetospratnica i štamparija kraj Futoške pijace izgrađeni su krajem šezdesetih godina prošlog veka i dali novi zamajac kompaniji, koja je širila izdavačku delatnost i uvećavala tiraže izdanja. A onda je krajem osamdesetih došla “antibirokratska revolucija”, a uz smenu “vojvođanskog autonomaškog rukovodstva” i “Dnevnik” je postao jedna od žrtava promena. Dnevni list se pretvorio u puko propagandno sredstvo Miloševićevog režima, a početkom devedesetih u jedan od najgorih ratnohuškačkih medija, a uz pad tiraža svih izdanja kompanija je zapala u finansijske probleme.
Nakon promena 2000. godine i “Dnevnik” je oslobođen: vratila se stara urednička ekipa, koja je privukla mlade i talentovane novinare, a kada je 2003. godine u suvlasništvo ušao nemački “VAC” mislilo se da su dnevni list i kuća u celini spaseni od propasti.
No, prvo sa izlaskom Nemaca iz vlasništva, a naročito od dolaska naprednjaka na vlast, “Dnevnik” se vratio u devedesete: razjurena je većina dobrih novinara, uređivačka politika je potpuno podređena zahtevima vlasti, tiraž je drastično pao, a štamparija i mnoga izdanja su ugašeni. A onda je 2018. godine firma prodata za 600 evra Novosadskoj TV, iza koje se, naravno, kriju naprednjaci, a firmu “Dnevnik AD”, u čijem je vlasništvu bila zgrada, kupio je “Galans”, omiljena građevinska firma novosadske vlasti. Štamparija je odavno srušena i na njenom mestu će biti izgrađena dvanaestospratnica, a i “Dnevnikova” desetospratnica će dobiti još dva nivoa.
Redakcija se nada da će se vratiti u zgradu koja je decenijama bila simbol Novog Sada, što je, s obzirom na lokaciju, a i želje i obaveze “Galensa” malo verovatno, a malo je verovatno i da će list ikada više imati delić značaja i uticaja kao sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. ¶
