Nedelja

Urbanizam

Metastaze Beograda na vodi

Neki od beogradskih fakulteta imaju toliko prijavljenih za prijemne ispite da će se oni polagati na beogradskom Sajmu. Možda će, dok se budu znojili i mozgali, studenti izdaleka čuti građevinske mašine.

Naime, na prostoru Sajma – koji po volji vlasti treba da bude “izmešten” na Surčin i tako napravi mesta za širenje Beograda na vodi – rušenje je već počelo tako što je nedavno sravnjen objekat Slikarnice i postavljena građevinska ograda. Iako još nije donet prostorni plan za uređenje tog dela grada.

Iz kompanije Beograd na vodi su demantovali da je rušenje počelo izgovarajući se time da su navodno samo uklonjeni “nelegalni objekti” i to na osnovu rešenja inspekcije i u sklopu radova na uređenju obale reke Save.

Za početak rušenja, dakle, postoje razna imena. Odavno se zna da bi bagere trebalo da preživi samo čuvena Hala 1 koja bi služila operi, baletu i koncertima. Jer, iako je kratko vreme 2009. ceo Sajam bio pod zaštitom, danas zaštitu uživa samo Hala 1.

Kako doznaje “Vreme”, zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture rešeni su da se ceo Sajam proglasi zaštićenim dobrom i dali su se u akciju. Kažu, tražiće to od svojih pretpostavljenih ili pokušati da sami pribave dokument koji nedostaje. Jer, neophodno je da Gradski zavod za zaštitu spomenika objavi da je Beogradski sajam pod prethodnom zaštitom – što znači da je u postupku ispitivanja za stalnu zaštitu tokom kojeg ne bi smela da se pipne ni jedna cigla.

No, konačnu odluku donosila bi ionako Vlada Srbije. A ona već zna da neboderima i “investicijama” ništa ne sme da se nađe na putu.

Kosovo

Pritvor zbog “skrnavljenja” UČK

Srbija će “tvrdo i snažno” odgovoriti na hapšenje pomoćnika direktora kancelarije za KiM Igora Popovića. Popoviću je u Prištini određen pritvor od trideset dana jer je u jednom govoru pripadnike takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) nazvao “teroristima”.

“Tvrdu i snažnu” reakciju obećao je predsednik Aleksandar Vučić gostujući na Pinku u nedelju (20. jula). Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, od reakcije ništa nema ako se ne računaju verbalne doskočice i junačenje. “Ovaj teror mora da stane”, rekao je Vučić ocenjujući da je kosovski premijer Aljbin Kurti “izgubio razum”.

Doduše, i Vučić i direktor kancelarije za KiM Petar Popović tvrde da je sa slučajem upoznata međunarodna zajednica, ali da se za sada ništa konkretno ne dešava.

Petković je hapšenje nazvao “političkom odlukom” po “Kurtijevom nalogu”, dodavši da je Popović “hrabro stao u odbranu srpskih žrtava” i samo rekao ono što “svaki čestiti Srbin i misli i zna”.

No, vlasti Aljbina Kurtija – iako potekle dobrim delom iz borbe protiv kosovskih gospodara rata koji su iz maskirnih uniformi uskočili u odela – takođe drže UČK na pijedestalu nedodirljivosti.

Iz Prištine su škrti sa informacijama, ali su iz kosovske policije za KoSSev naveli da je Popović uhapšen na prelazu Brnjak zbog sumnje da je “podsticao mržnju”. Ministar policije Dželjalj Svečlja rekao je da Kosovo “neće tolerisati uvrede i skrnavljenje istorije, a kamoli oslobodilačkog rata koji je predvodila UČK”.

Popović je u petak bio u Velikoj Hoči, na obeležavanju dana sećanja na stradale i kidnapovane Srbe sa teritorije opštine Orahovac. “Naša braća postradala su zato što teroristi OVK nisu želeli Srbe na ovim prostorima”, rekao je tamo, dodavši da “boli i to što teroristi i organizatori, izvršioci zločina nisu pronađeni i kažnjeni sve ove godine”.

Kulturne ustanove

SNS kadrovi za knjige i operu

foto: zoran žestić / tanjug

Zvanično je potvrđeno saznanje “Vremena” da je dugogodišnja direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov postala vršiteljka dužnosti direktorke Narodne biblioteke Srbije.

Vlada je imenovala Jasminu Ninkov samo dan pošto se doznalo da je dosadašnji prvi čovek Vladimir Pištalo otišao sa čela biblioteke, a to sve par dana pošto je istoričar Čedomir Antić postavljen na čelo Upravnog odbora ove ustanove. Zvanično, Pištalo je “razrešen na lični zahtev”. Poznati pisac se ne javlja na pozive novinara “Vremena”, a ni drugih medija. Kako kažu naši izvori, Pištalu je “rečeno” da podnese ostavku i on je to i učinio.

Deluje, na osnovu skorašnjih poteza SNS-a, da se vlasti žuri da što pre očisti ustanove, a naročito kulturne, od neposlušnih ili čak i manje poslušnih čelnih ljudi, i da ih zamene svojim izvršiteljima.

I Pištalo je, naime, bio među potpisnicima podrške Aleksandru Vučiću, ali Jasmina Ninkov je članica SNS. Nakon što je prethodno bila u Demokratskoj stranci. “Kada je primila dužnost direktora, Jasmina Ninkov je, između ostalog, zaposlenima saopštila da je postavljena uz podršku Demokratske stranke. Još uvek je pri stavu da je radno mesto direktora biblioteke političko mesto”, tvrdili su iz kolektiva Biblioteke Beograda. Oni su svojevremeno tražili smenu jasmine Ninkov.

Ovih dana je i Opera Narodnog pozorišta dobila novu umetničku direktorku – još provereniju. To je solistkinja Ljubica Vraneš, poslanica Srpske napredna stranke. Ona je postavljena umesto kolege Dragoljuba Bajića, takođe člana SNS, koji je avanzovao za v. d. upravnika Narodnog pozorišta nakon što je ostavku iz ličnih razloga podneo Svetislav Bule Goncić.

foto: tanjug / ministarstvo spoljnih poslova

Radna snaga

Stari Srbi, mladi Ganci

Retko kad vesti u Srbiju stižu preko novinske agencije Gane, ali evo izuzetka. Ta agencija je javila da je srpski šef diplomatije Marko Đurić prilikom posete Akri najavio sporazum dveju zemalja o mobilnosti radne snage.

Pošto Srbi ne gore od želje da se odsele u ovu afričku državu, javnost je shvatila da nas čeka masovni uvoz radne snage iz Gane. Srbija ove godine planira da izda sto hiljada radnih dozvola za strance. Time bi učvrstila svoje mesto na poluperiferiji kapitalizma. Društvo stari i iseljava se ka Zapadu, a dolaze oni u čijim zemljama je siromaštvo još mnogo žešće.

Stručnjaci ukazuju da je prosečna starost stanovništva u Srbiji skoro 45, a u Gani pak 21 godinu. Brojni sektori u Srbiji, pre svega gradnja, vape za stranom radnom snagom mada ima mnogo i dostavljača, ugostitelja, šofera, IT stručnjaka.

Ekonomista Saša Đogović za portal nova.rs kaže da bi domaću radnu snagu – to jest, ovo što je od nje ostalo – trebalo prekvalifikovati. “Nije sporno da se uveze radna snaga, jer to rade i druge zemlje, ne samo mi. Međutim, bilo bi dobro da uvozimo visoko stručnu radnu snagu, ljude koji bi mogli da doprinesu našoj ekonomiji”, dodaje on.

Krajem prošle godine zvanični podaci su pokazali da u Srbiji ima oko sto hiljada stranih radnika. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najveći broj njih došao je iz Rusije, zatim Kine, Indije, Turske i Nepala.

Upis i ispiti

Univerzitet se vraća u “normalu”

Ovog četvrtka počinju prijemni ispiti na univerzitetima u Srbiji. Sve kasnije nego inače, zbog višemesečnih protesta i blokada fakulteta. One su okončane tiho i izokola, tako što su svi fakulteti, suočeni sa izostankom plata i sredstava, počeli nadoknadu nastave i ispita.

Sudeći po prvim izveštajima sa Beogradskog univerziteta, interesovanja su podeljena kao i ranijih godina – već drugog od tri dana prijava, više kandidata nego mesta imali su Arhitektonski, Elektrotehnički, Građevinski, Mašinski, Biološki, Saobraćajni, Medicinski, Stomatološki i Fakultet organizacionih nauka.

Najveće muke imaće opet Geografski, Rudarsko-geološki, Fakultet za fizičku hemiju, Šumarski i Tehnički fakultet u Boru.

Prorektor za nastavu Dejan Filipović rekao je da će “cela ova situacija” možda uticati na upis. “Činjenica da su kasno objavljene kvote, da su iz Ministarstva govorili kako će upis biti u septembru, verovatno je opredelila jedan deo budućih studenata da ode na privatne fakultete ili u inostranstvo. Ipak, očekujemo dobar upis”, rekao je on za N1.

Istovremeno, zahuktala su se onlajn-predavanja i ispiti za postojeće studente. “Vreme” je pokušalo da sazna koliki broj njih se vratio nastavi, a koliki još istrajava u bojkotu pa je možda spreman i da zamrzne ili padne godinu zbog toga. Prema odgovorima sedam beogradskih fakulteta koje smo dobili, izgleda da se malo ko odlučio da zamrzne godinu i mahom su se vratili ispitima i, ređe, predavanjima.

Na Stomatološkom kažu da je poslednje obrađene sedmice 72 odsto studenata bilo na predavanjima, a da za “januarski” rok u avgustu ima 3.951 prijavljen ispit – oko 700 više nego u prošlom januarskom roku.

Na FON-u je 3.600 studenata prijavilo ukupno 14.000 ispita, na Šumarskom kažu da na ispite “intenzivnije izlaze” studenti viših godina i apsolventi, na Geografskom da predavanja iz nekih predmeta sluša veoma mali broj studenata, a iz nekih drugih zadovoljavajući (oko 50 odsto).