Neće me ućutkati

Poslednjih dana sam predmet po intenzitetu do sada nezabeležene kampanje blaćenja i klevete, koju režim vodi protiv mene preko paradržavnih TV stanica i tabloida. Nisam iznenađen, očekivao sam tako nešto. Narodna stranka je nedavno i najavila da ćemo preko leta biti meta režima, na najprizemniji mogući način.

Motiv ove negativne kampanje je jasan: žele da me ućutkaju. Proteklih meseci bio sam najglasniji kritičar ove vlasti. Javnosti sam otkrio brojne korupcionaške afere, zatim mehanizme „stečajne mafije“, kao i brutalne zloupotrebe Poreske uprave. Prvi sam objasnio razloge, ali i dugoročne posledice stavljanja Srbije na zvaničnu listu zemalja osumnjičenih da se preko njih pere novac – i potencijalno finansira terorizam.

Zahvaljujući ugledu koji uživam u svetu, vodeći svetski listovi su mi omogućili da globalnu javnost upoznam sa istinskom prirodom ovog režima, kao i sa pogubnim efektima „stabilokratije“ po građane Srbije i celog regiona.

Narodna stranka, koju smo osnovali pre samo 7 meseci, danas je, prema svim istraživanjima, najsnažnija stranka opozicije; ona se ne samo beskompromisno suprotstavlja ovom režimu, već i ima jasan plan razvoja zemlje.

I verovatno ono što ih najviše boli: kao neko ko je u stanju da sagleda aktuelne međunarodne trendove i ko je bio ministar spoljnih poslova pod teškim okolnostima, argumentovano sam kritikovao „kosovsku“ i spoljnu politiku režima. Ukazivao sam na servilnost i nestručnost trenutne vlasti na međunarodnoj pozornici. Našoj javnosti sam predočavao besmislenost i nemoralnost predaje državnih atributa i interesa u dijalogu sa Prištinom, pogotovo imajući u vidu da u tom procesu apsolutno ništa nije obezbeđeno što bi išlo u korist Srbije i njenih građana.

Poručujem vladajućoj kliki: niti me mogu ućutkati, niti mogu naškoditi mojoj godinama građenoj međunarodnoj reputaciji. Za razliku od njih, ja se ne krijem iza dimne zavese jeftine propagande i lažnog kulta ličnosti, kreiranog od strane poltronskih medija. Iza mene stoje dela i rezultati koji su opipljivi i lako proverljivi kroz međunarodne izvore.

ZNA SE ŠTA JA RADIMA, A ŠTA ONI

Na direktnom izboru svih država članica Ujedinjenih nacija, 2012. godine, izabran sam za najmlađeg predsednika Generalne skupštine u istoriji. Tokom mog mandata, usvojena je, između ostalog, konvencija o regulisanju međunarodne trgovine konvencionalnim naoružanjem, uspostavljen mehanizam saradnje između UN i G20, i verovatno najznačajnije, postignut dogovor o principima nove globalne strategije održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Tim principima danas se rukovode sve agencije i tela UN, ali i velike svetske korporacije koje žele da budu društveno odgovorne i da sarađuju sa međunarodnim organizacijama. Nova razvojna strategija održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koja je nazvana „Agenda 2030“, zasnovana je na javno-privatnom partnerstvu i jedan od mojih zadataka kao predsednika Generalne skupštine bio je da tražim podršku od velikih internacionalnih kompanija za tranziciju ka odgovornom poslovanju, čistim izvorima energije i investiranju u borbu protiv klimatskih promena. Paradržavni tabloidi danas iskrivljeno pišu o nekim od tih sastanaka ne shvatajući da se ja njima ponosim, da je svaka moja aktivnost bila transparentna i da sam imao punu međunarodnu podršku za te napore.

Srpsko predsedavanje Generalnom skupštinom UN svi ključni globalni akteri ocenili su kao nesumnjiv uspeh. Čak je i aktuelni srpski predsednik, uoči izbora 2014. godine, u nameri da se okoristi mojim ugledom, izjavio da sam dao „veliki doprinos ugledu i položaju Srbije u svetu“.

Po okončanju mog mandata u Njujorku, mnoge ugledne ličnosti iz najviših međunarodnih krugova iskazale su interesovanje da zajednički osnujemo novi globalni institut koji bi se bavio pitanjima od međunarodnog značaja. Tako je nastao CIRSD. Prišli su nam brojni aktuelni i bivši državnici, ugledni svetski stručnjaci, ali i čelnici velikih kompanija koji su želeli da budu viđeni i prepoznati kao pioniri i advokati održivog razvoja.

Dvojica od tih brojnih pojedinaca su prošle godine, naravno potpuno nezavisno od CIRSD-a i bez mog bilo kakvog znanja, imaju probleme sa američkim vlastima, što ovaj režim maliciozno pokušava da dovede u vezu sa mnom. Da su američki organi, nakon istrage koja je trajala godinama, procenili suprotno, sigurno bi već kontaktirali sa mnom – pogotovo imajući u vidu da često putujem u SAD, i to nikada u tajnosti, za razliku od aktuelnog predsednika Srbije. Zbog toga ću podneti tužbu protiv njega, pošto je sebi dozvolio da me javno nazove čelnikom bande međunarodnih lopova, bez ijednog jedinog dokaza. Pravno ću ga goniti ako zatreba sve do Strazbura.

CIRSD smo mogli da osnujemo u bilo kojoj prestonici sveta. Na moje insistiranje osnovan je u Beogradu, kako bi i naša zemlja imala koristi od njegovih globalnih aktivnosti.

Donacije CIRSD-u su uplaćivane u Srbiji i naša država je ubirala porez na njih. Za razliku od čelnika ovog režima, koji posluju u ofšor zonama i iznose novac iz zemlje, ja sam ga unosio. Svaka uplata je prijavljena našim državnim organima i detaljno proverena, tako da je potpuno neistinita tvrdnja vlasti da je poreklo novca nepoznato ili da je bilo šta ikada bilo sporno u njegovom trošenju.

CIRSD je opravdao reputaciju i očekivanja u visokoj međunarodnoj orbiti i vrlo brzo postao jedan od najuglednijih instituta u ovom delu Evrope. Postali smo partner Međunarodne mreže za održivi razvoj Ujedinjenih nacija (UNSDSN), a vodeći svetski stručnjak i savetnik Generalnog sekretara UN Džefri Saks postao je član našeg savetodavnog odbora.

Jedini smo iz ovog dela sveta potpisali memorandum o strateškoj saradnji sa kineskim Državnim institutom za razvoj, koji je kineska vlada zadužila da planira i sprovodi „Novi put svile“, najveći globalni investicioni program.

Izabrani smo da budemo ekskluzivni akademski partner francuske vlade u Srbiji u promociji globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena.

Izdajemo časopis „Horizonti“, koji se distribuira globalno i za koji su pisali, između ostalih, ruski ministar spoljnih poslova, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda i predsednik Evropske komisije.

Organizovali smo međunarodne konferencije na temu održivog razvoja, globalne bezbednosti i Novog puta svile, od Njujorka i Vašingtona, preko Pariza i Londona, do Pekinga. Doveli smo najznačajnija imena iz sveta međunarodne diplomatije i politike u Beograd, sa namerom da svet približimo Srbiji i Srbiju svetu.

CIRSD je stekao toliki ugled da sam, kao njegov predsednik, izuzetno uspešno učestvovao u trci za Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija 2016. godine. To je prvi put da je jedan Srbin bio kandidat za najvišu funkciju u međunarodnom poretku. Nakon više krugova glasanja u Savetu bezbednosti, kao najozbiljniji kandidati izdvojili smo se ja i gospodin Antonio Gutereš, bivši premijer Portugala.

Tokom ovog procesa, svi kandidati su bili temeljno provereni od strane najmoćnijih država sveta. Mnogi ugledni svetski listovi su mojoj kandidaturi pružili otvorenu podršku, tvrdeći da imamo najbolji program za reformu i modernizaciju UN.

Da sam imao podršku svoje vlade, postoji realna šansa da bih i pobedio, od čega bi naša zemlja imala izuzetne koristi. Ovde nije prilika da objašnjavam kako me je sopstvena država sabotirala, iz najobičnije sujete aktuelnog predsednika. On nije mogao da prevaziđe lične komplekse i podnese da jedan njegov sunarodnik bude na nekoj prominentnoj međunarodnoj funkciji.

Posle ove trke, imao sam još veće mogućnosti da nastavim karijeru gde god sam poželeo – kao neko ko je diplomirao na Kembridžu i Harvardu, i postao poznat i dobro povezan u čitavom svetu. Ipak, doneo sam odluku da svoje znanje i kontakte pokušam da direktno stavim u službu svoje zemlje i uključim se u politiku. Nisam hteo da pristanem na to da najgori vode Srbiju, da je tretiraju kao plen i odlučuju o sudbinama ljudi iako nemaju elementarne kvalifikacije, uvid u međunarodnu realnost i trendove, niti bilo kakve moralne principe.

NEĆE IM USPETI DA ZAMENE TEZE

Tada je započela brutalna kampanja protiv mene u paradržavnim medijima: od toga da sam ubica gardista, preko optužbi da sam islamski ekstremista, do toga da je moja supruga optužena da direktno rukovodi najvećim narko-kartelom na Balkanu. Poslednji ispad aktuelnog predsednika samo je jedna u moru bizarnih optužbi za koje ne postoji nijedan dokaz.

Uprkos svemu, neće me ućutkati. I neće uspeti da zamene teze.

I dalje ću se truditi da predstavljam sve suprotno od ovoga što danas imamo na vlasti. Svakom mom dinaru može da se dokaže legalno poreklo. Neću nikad kao ministar vojni odbiti da objasnim poreklo novca za stan. Ili kao novi ministar finansija za školovanje dece. Neću nikad poslovati preko ofšor zona, ne zato što je to nezakonito, već zato što smatram da je takva praksa nemoralna, ako ste javni funkcioner svoje zemlje.

Svoju platu zarađujem na međunarodnom tržištu rada, a plaćam porez u Srbiji, što je nepojmljivo skorojevićima na vlasti. Svoje konsultantske ugovore prijavio sam poreskim organima, a dok sam bio u zakonskoj obavezi, za njih sam uredno tražio i eksplicitnu saglasnost od Agencije za borbu protiv korupcije – koju sam i dobio.

Nisam stekao imetak u sumnjivim privatizacijama u Srbiji. Nikada nisam bio u sukobu interesa, nikad mi nisu „ukrali“ ličnu kartu ili „falsifikovali“ potpis. Nikad svog kuma neću postavljati za direktora javnog preduzeća ili mu nameštati tendere.

Zato će Narodna stranka, čim bude u poziciji, po hitnoj proceduri doneti zakon o poreklu imovine, koji će važiti za sve javne funkcionere od 90-tih do danas, i predložiti da se počne od mene.

Uspostavićemo instituciju nezavisnog tužioca za visoku korupciju, koji će raditi po rumunskom modelu. Više nikad premijer ili predsednik neće biti nedodirljivi i van domašaja pravosudnih organa.

Departizovaćemo javnu upravu, garantovati nezavisnost pravosuđa, osloboditi medije i zaštititi privatni sektor od reketa ljudi na vlasti.

Moja poslednja poruka je da neću dozvoliti aktuelnom predsedniku izdaju nacionalnih interesa. Ne samo da je počeo da javno govori o članstvu Kosova u UN kao legitimnoj varijanti, već je tokom tajne diplomatije sa Tačijem u Parizu i Njujorku nudio i jug centralne Srbije u sklopu „razmene teritorija“.

Ukoliko mu se dozvoli da preda Kosovo i Metohiju, na tome neće stati. Praviće nove nepristojne ponude sa određenim međunarodnim činiocima kako bi nacionalnim interesima nastavio da kupuje imunitet i podršku za ostanak na vlasti.

Sledeći njegov „kompromis“ bio bi u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, tako što bi se angažovao kao „mirotvorac“ na oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj, garantovanih Dejtonskim sporazumom.

Model bi bio isti: odricanje od nacionalnih interesa u zamenu za okretanje glave određenih međunarodnih krugova od kršenja vladavine prava i progona političkih neistomišljenika u zemlji.

Nisam ni prvi ni poslednji koji ovde prolazi kroz medijsku hajku i politički progon. Ali aktuelni predsednik je prvi srpski zvaničnik u istoriji koji je spreman da legitimiše kosovsku nezavisnost. Ako je cena borbe protiv toga hiljade naslovnica u paradržavnim tabloidima, uznemiravanje porodice i privođenja – spreman sam da je platim.