Prošlonedeljna vest da će pravopisne greške na maloj maturi biti tolerisane, u onim pitanjima testa maternjeg jezika koja se ne odnose na pravopis, ispostavila se ne baš sasvim tačnom. Ipak, žestoke polemike u javnosti koje je prvobitno izazvala pokazuju da je jedan deo stručne javnosti spreman da se prema jeziku i njegovim pravilima odnosi ležerno, ali i da domaći obrazovni sistem nema precizno definisana pravila ocenjivanja učenika, odnosno njihovog znanja.
Ono što bi se moglo nazvati aferom „Pravopis“ odjeknulo je u sredu 13. juna, kada je dnevni list „Blic“ objavio izjavu Olivere Krupež, predstavnice Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti Moravičkog okruga, koja je rekla da je na obuci nastavnika koji treba da pregledaju maturske testove strogo sugerisano da ne sankcionišu pravopisne greške u odgovorima na pitanja iz književnosti: „Na pitanje koji je glavni lik Gorskog vijenca, odgovor je vladika Danilo. Iako se titula i zvanje pišu malim slovom, a ime velikim, odgovor će se, prema stavu Ministarstva prosvete, priznati i ako učenik napiše ‘Vladika Danilo’ ili ‘vladika danilo’.“ Ubrzo je Aktiv profesora srpskog jezika i književnosti Moravičkog okruga saopštio da se „oštro protivi sramnoj odluci koja poništava trud profesora da tokom školovanja motivišu učenike da se pravilno usmeno i pisano izražavaju“. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović sa saradnicima je održao konferenciju za novinare na kojoj nije dao jasne odgovore na novinarska pitanja o načinu pregledanja testova, čime je samo podgrejao već prilično uzavrelu atmosferu u javnosti. Polemike koje su se odvijale gotovo svuda u javnom prostoru, od društvenih mreža i štampe do televizijskih priloga, u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne) još uvek traju, iako je testiranje osmaka obavljeno dan ranije, u ponedeljak. Nije ih zaustavilo ni to što je Obradović u petak 15. juna demantovao da će pravopisne greške biti ignorisane, jer je i tada dao nejasan odgovor na pitanje šta će se događati. „Takvo uputstvo uopšte ne postoji. Pravilnik je jasan: biće 20 zadataka iz srpskog i 20 iz matematike, ukoliko bude bilo pitanja povezanih sa pravopisom, biće potpuno jasna“, rekao je Obradović za Radio-televiziju Srbije i dodao da će najveći broj pitanja biti takvog karaktera da će se odgovori na maloj maturi zaokruživati, podvlačiti ili povezivati, a da su spekulacije o pravopisu potekle na osnovu izjave troje profesora, ali to ne piše u uputstvu. Profesori maternjeg jezika sa kojima je „Vreme“ razgovaralo uglavnom kažu da je ranijih godina, kod pregledanja testova, praksa bila da se, zbog nepravilno napisanih odgovora na pitanja iz književnosti, đacima oduzima pola boda.
Paralelno sa žestokim protivnicima mogućnosti da se na maloj maturi priznaju nepravilno napisani odgovori, pojavila su se i suprotna mišljenja. Docent Aleksandar Baucal, stručnjak za ispitivanja obrazovnih postignuća učenika, rekao je za „Blic“ da se kod ispitivanja znanja ocenjuje odgovor samo na postavljeno pitanje: „Ako pitanje ispituje jednu vrstu znanja, recimo književnost, ne može se ocenjivati druga vrsta – pravopis. To je moguće samo ako se navede da se vodi računa i o pravopisu i da će se i to ocenjivati.“ Profesor beogradskog Filološkog fakulteta Veljko Brborić rekao je da ne treba isterivati „pravopisnu pravdu“ na osnovcima, ako je pravopis zapostavljen u svim drugim oblastima života. On je podsetio da su parlamentarne liste na nedavnim izborima u Srbiji bile „nešto najnepismenije što je Srbija videla, a da to nikome nije smetalo“.
Ukupan utisak nakon izbijanja afere, sada kada je testiranje već završeno, a Ministarstvo prosvete i nauke dalo kakav-takav odgovor o ocenjivanju, jeste da je čitava stvar donekle „prenaduvana“ i da se ovogodišnje ocenjivanje neće mnogo razlikovati u odnosu na ranije godine. No, ostaje pitanje koliko je osnovna škola efikasna u opismenjavanju i kako se odnosimo prema jeziku i pravopisu, kao njegovom neodvojivom delu.
Zvanični podaci sa poslednjeg PISA testiranja, onog koje proverava sposobnost svršenih osnovaca da praktično primene stečeno znanje, kažu da je u Srbiji oko 35 odsto petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno, što znači da sriču dok čitaju i ne razumeju pročitano. Još od popisa stanovništva iz 2002. godine barata se podatkom od oko 350.000 nepismenih odraslih ljudi u Srbiji, dok procene broja funkcionalno nepismenih idu i do 50 odsto. Na prošlogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu održan je Forum o pravopisu i pismenosti, na kom su stručnjaci ocenili da je situacija vrlo ozbiljna, jer pravopisom loše vladaju i oni koji treba da se bave opismenjavanjem. Tada je asistent na Pedagoškom fakultetu u Somboru Dragoljub Perić izneo detalje iz istraživanja koje je na ovom fakultetu sprovedeno među studentima četvrte godine. Pokazalo se da studenti ne znaju da se „da li“ i „ne znam“ piše odvojeno, koriste pleonazme poput „mala kućica“, unificiraju oblik „bi“ za sva lica, ne znaju upotrebu glagola „trebati“.
Još su gora iskustva profesora srpskog jezika, koji tvrde da srednjoškolci često mešaju ćirilicu i latinicu, a još češće nisu u stanju da koriste latinicu, osim na časovima stranih jezika gde je to neophodno. Poslednjih godina, javlja se i problem nesposobnosti za korišćenje pisanih slova i pisanje slova Đ i Dž kao DJ i DZ. Prvi problem stručnjaci objašnjavaju sve masovnijom upotrebom računara, odnosno štampanih slova, dok su za probleme u pisanju slova sa dijakritikama uglavnom krive društvene mreže. I zaista, prosečan korisnik Fejsbuka u Srbiji dobro je upoznat sa masovnom pojavom devojaka koje sebe nazivaju „machkitzama“ i „tigritzama“, koje „wole swe shto wole mladi“ i ne razlikuju „je l’“ i „jer“. Iskustvo na društvenim mrežama govori i da sve veći broj njihovih korisnika koristi isključivo velika ili isključivo mala slova, najčešće zbog toga što ne znaju kada je pravilno koristiti koja od njih.
Međutim, da li društvene mreže zaista negativno utiču na pismenost korisnika? U knjizi The Gr8 Db8 (The Great Debate, odnosno Velika debata, napisano u SMS i čet slengu), profesora Dejvida Kristala, koju je 2008. izdao Oxford University Press, teza da društvene mreže, SMS-ovi i čet kanali nanose ogromnu štetu pismenosti, proglašena je najobičnijim mitom. Profesor Kristal insistira na ideji da ovakve „instant“ forme pisane komunikacije mnogo više unapređuju pismenost nego što joj škode. „Rašireno je uverenje da je reč o fenomenu XXI veka, koji se odlikuje skraćenicama i nakaradnom upotrebom jezika i da su mu sklone mlađe generacije koje nije briga za standarde“, kaže Kristal u knjizi. „Zato vlada opšta zabrinutost da će ova pojava dovesti do opšteg pada pismenosti, a neki misle da ona uništava jezik u celini. Zapravo, postoji široko rasprostranjeno narodno verovanje da je, recimo, slanje SMS-ova, šta god u njima pisalo – loše. Neki kritičari su toliko besni da one koji koriste poruke proglašavaju za ‘vandale’ koji ‘siluju i orobljavaju’ jezik.“ Kristal, inače autor Kembridžove Jezičke enciklopedije, dalje u knjizi dokazuje da je upotreba skraćenica, od kojih su mnoge danas opšteprihvaćen standard na društvenim mrežama, zapravo, odavno prisutna u istoriji britanske književnosti. Neke od njih mogu se pronaći i u klasicima književnosti, kod autora poput Čarlsa Dikensa, Marka Tvena, Voltera Skota, Emili Bronte, Tomasa Hardija ili D. H. Lorensa. „Skraćenice, poput ‘cu l8r’, (‘see you later“, odnosno ‘vidimo se kasnije’, prim. nov.) nisu ništa novo, one su deo evropske jezičke tradicije i postoje u svim književnim jezicima na svetu“, zaključuje Kristal. Glavni zaključak Kristalove knjige jeste da je reč o posebnom slengu, koji je legitimna jezička pojava, te da sa razvojem novih tehnologija napreduje i razvija se novi sleng, čime se jezik obogaćuje. Kao i u drugim slučajevima, ovde je za pravilno korišćenje neophodno dobro poznavati jezik i njegova pravila, kako bi se sa njima moglo poigravati i kreirati novi sleng.
Kristalov rad odnosi se na engleski jezik, pa bi se ovde mogla staviti načelna primedba da sve to ne mora da se odnosi i na srpski. Međutim, iako akademskih radova dostupnih širokoj javnosti na ovu temu još uvek nema, postoje metode koje su pojedini nastavnici razvili za korišćenje na času. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja razvio je projekat „Kreativna škola“, namenjen nastavnicima u srednjim i osnovnim školama u Srbiji, kako bi oni među njima koji su zainteresovani za inovacije u nastavi mogli da razmenjuju ideje i projekte. Jedan od radova koji se mogu naći na sajtu „Kreativne škole“, delo je troje nastavnika Osnovne škole „Đorđe Simeonović“ iz Podgorca. U radu pod nazivom „Internet sleng i njegov odnos prema književnim jezicima“, nastavnici pokazuju kako na interesantan način upoznati učenike osmog razreda sa internet slengom, tako da mogu da uoče razlike između slenga i književnog jezika, da nauče osnovna pravila građenja slenga i da, kroz praktičan rad, nauče da ga koriste u svakodnevnom četovanju sa prijateljima. Rad sadrži prezentaciju časa srpskog i engleskog jezika. U delu koji se odnosi na srpski jezik, učenicima je dat primer čet-razgovora u kom se mogu naći skraćenice, poput „nznm“ (ne znam), „msm“ (mislim), ali im se jasno stavlja do znanja da, iako razumeju ovaj razgovor, ovakav način nije primeren verbalnoj komunikaciji, razgovoru sa roditeljima i u drugim formama pisane komunikacije (koje nisu čet). Osim toga, ukazuje im se i na to da su neke pojave, koje su legitimne u internet slengu, direktno preuzete iz sintakse engleskog jezika i da nisu u duhu srpskog.
Sve u svemu, zaključak bi bio sličan kao kod profesora Kristala: nema pravilne upotrebe slenga bez dobrog poznavanja pravila vlastitog jezika. Glavni teret opismenjavanja treba i mora da ponese osnovna škola i tu Ministarstvo prosvete i obrazovni sistem ne bi smeli da prave ustupke. U suprotnom bi morali da promene ime, jer je podilaženje nepismenosti suprotno pojmu prosvete i obrazovanja.
