Ne zovi me »lutko«

Vest da je eminentni kardiolog seksualno uznemiravao medicinsku sestru u Kliničkom centru Srbije, te da je ovoj prekipelo i da ga je prijavila, danima je bila u žiži javnosti.

Zvaničnu verziju događaja nismo čuli ni tri nedelje nakon incidenta. Sudeći po pisanju „Blica“, doktor (i akademik) P.S. pozvao je 26. januara u svoj kabinet medicinsku sestru A.M. kako bi joj dao neki zadatak, odjednom je skočio na nju, saterao je u ćošak, svom težinom se naslonio na ženu i počeo da je liže po vratu. A.M. se neko vreme otimala, ali je na kraju nekako uspela da pobegne – otrčala je u lekarsku sobu i jedan od kolega je prvo smirio, a posle odveo kod generalnog direktora, prof. dr Miljka Ristića, kome je sve ispričala. Od (anonimnih) izvora ovog lista saznali smo dalje da dotični kardiolog već godinu dana seksualno uznemirava A.M. i da ona u svom mobilnom telefonu čuva sve inkriminišuće poruke koje joj je ovaj slao. Saznali smo i da je doktor, navodno i inače poznat po takvom ponašanju, da često koristi vulgarne reči koje imaju seksualnu konotaciju (i to isključivo prema koleginicama i medicinskim sestrama), da se tako izražava i na javnim sastancima i kolegijumima, i da medicinska sestra A.M. nije jedina njegova žrtva, već da je doktor P.S. seksualno uznemiravao i jednu lekarku, koja pak nije imala hrabrosti da ga prijavi.

„NEDOLIČNO PONAŠANJE„: Po savetu direktora, A.M. je na bolovanju, a akademik, koji negira sve optužbe, smenjen je sa mesta direktora Klinike za kardiologiju – zbog mobinga.

Samo tri dana pre ovog, u Kliničkom centru Srbije dogodio se još jedan slučaj zlostavljanja. Ovoga puta, međutim, na relaciji medicinska sestra – pacijent. Verovatno nezadovoljan činjenicom što mu je odložena operacija, pacijent sa neurohirurgije fizički je s leđa napao medicinsku sestru koja je u tom trenutku pomagala drugom pacijentu u sobi. Kako „Vreme“ saznaje iz Sindikata medicinskih sestara KCS, medicinska sestra je prijavila slučaj, ima podršku i trenutno je na plaćenom odsustvu.

Otprilike u isto vreme dogodila su se dva napada na medicinske sestre u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“.

Nijedan od ovih incidenata nije zavredeo naročitu pažnju javnosti, ali je zato slučaj seksualnog uznemiravanja u KCS-u otvorio diskusiju na temu privlačnosti medicinskih sestara, te da li je seksualno uznemiravanje i kada doktor sestri kaže „lutko“.

„Po nekoj definiciji, da – mobing je i kad doktor medicinsku sestru nazove ‘lutko’“, kaže za „Vreme“ Dragan Šašić, direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Isto bi važilo i za ostale vidove „tepanja“ i komplimentiranja. Ma šta mislili, sestre to ne vole.

Šašić, međutim, navodi da su slučajevi prijavljivanja seksualnog uznemiravanja izuzetno retki. „Što se mobinga tiče, najređe se prijavljuje fizičko, a najčešće verbalno nasilje. To su psovanja i negodovanja na šalterima gde je sestra nemoćna, jer ona ne organizuje poslove na nivou ustanove. Ona je tu gde su je postavili, najčešće sama, i ‘treba da predstavlja ustanovu ili službu’. E, na njoj se najčešće lome koplja kako pacijenata tako i organizatora posla“, kaže Šašić.

Prema njegovim rečima, mobing se često dešava na relaciji glavna sestra – medicinska sestra. „Problem je u nejasnim kriterijumima za izbor glavnih sestara ili tih kriterijuma uopšte nema. Glavnu sestru bira načelnik (ili direktor) i tu obično ima žalbi. Tako se dešava da neko sa srednjom školom bude šef nekome ko ima završen fakultet ili magisterij pa je onda za očekivati da će doći do sukoba. Ima sukoba i na relaciji starija sestra – mlađa sestra. Činjenica je da su mlađe generacije agilnije i da traže svoja prava, teško gutaju nepravdu, pa i to može biti polazna tačka za mobing“, ističe Šašić. „Dalje“, objašnjava, „medicinske sestre i tehničari su preuzeli deo poslova koje rade lekari, a negu bolesnika koja je naš ključni deo posla smo stavili sa strane. Kad dođete na nečije polje rada i radite sa nečijom dozvolom, to takođe otvara prostor za mobing. Da se svako drži isključivo svog dela posla, to bi bila drugačija priča.“

GOLICANJE I ŠAMARANJE: Upravo je zalaženje u delokrug rada, izgleda, bio razlog da pre godinu dana lekar u Domu zdravlja u Bogatiću ošamari medicinsku sestru. Žena je „zaradila“ šamar u kabinetu za ultrazvuk, i to pred pacijentom, još jednom doktorkom i pravnicom. Incident se, kako su prenele „Novosti“, dogodio tako što je doktor R.V. zahtevao da mu se, preko reda, ustupi termin za jedan pregled. Pacijent je legao, sestra je prišla i stavila gel, a doktor je gurnuo. Na njeno pitanje „Doktore, zašto me gurate?“, ustao je i iznenada je udario šakom preko lica.

Ovaj slučaj izazvao je lavinu žalbi ostalih zaposlenih u istoj ustanovi. Doktor sa 38-godišnjim iskustvom požalio se da je žrtva mobinga, jer je posle toliko godina rada prebačen u hitnu pomoć, a pravnica je izjavila da je na poslu izložena svojevrsnoj torturi, od premeštanja sa jednog na drugo radno mesto, do oduzimanja kancelarije, skidanja sa platnog spiska na tri meseca, slanja na godišnji odmor bez rešenja. Direktorka Doma zdravlja u Bogatiću, međutim, rekla je da nikada do tada nije dobila pritužbu za mobing, a što se doktora R.V. tiče, on se branio izjavom da je šamar bio, zapravo, refleksna reakcija jer ga je medicinska sestra zagolicala i da bi sigurno isto reagovao da ga je na tom mestu i rođena majka dodirnula.

Osim fizičkog nasilja, seksualnog uznemiravanja i eksplicitnih uvreda, mobing ima i druga lica (vidi okvir). Praksa kaže: najteže je prepoznati ga, definisati i dokazati.

„Smatram da medicinske sestre i zdravstveni tehničari umeju da prepoznaju mobing, ali nisam siguran da koriste svoje pravo da se od mobinga zaštite. Ljudi češće progutaju nepravdu, a to otvara mogućnost za još ozbiljniji mobing“, kaže Šašić i dodaje da je zdravstvene radnike neophodno što više obrazovati o mobingu.

Glavno pitanje je šta činiti ako ste zdravstveni radnik i ako se osećate žrtvom mobinga?

Prvi korak je, objašnjava sagovornik „Vremena“, da se zvanično podnese zahtev Komori medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Komora zatim šalje na teren pomoćnika tužioca. Tužilac odlazi na lice mesta, uzima izjave od svih i nakon toga referiše republičkom tužiocu koji na kolegijumu odlučuje da li se postupak protiv jedne od strana pokreće ili ne, odnosno da li postoji pravni osnov za pokretanje spora. „U slučaju da se postupak pokrene, ide se prvo na komisiju za medijaciju, ne bi li se utvrdilo da li može da dođe do vansudskog poravnanja. Ako ne može, ide se na sudove prvog stepena, gde stranke imaju pravo na advokate. U slučaju žalbe bilo koje strane na presudu Suda časti komore, pokreće se postupak pred sudom drugog stepena, i tada nema sučeljavanja, već se na osnovu činjenica sa prvog suđenja i žalbe donosi odluka. U slučaju da se zdravstveni radnik proglasi krivim, kazne mogu biti od opomene do gubljenja licence na određeno vreme i taj podatak ostaje trajno u registru i ko god da ga traži od poslodavaca dužni smo da mu damo taj podatak“, objašnjava Šašić.

Do sada se nije dogodilo da je neka medicinska sestra, po ovom osnovu, ostala bez licence.

NERVOZNI SUPRUG: Hronologija, međutim, beleži i radikalnije demonstracije nezadovoljstava i traženje pravde. Tako je u septembru 2011. godine medicinska sestra sa Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici štrajkovala glađu i pretila da će se zapaliti benzinom ispred zgrade vlade Vojvodine, ukoliko je neko ne zaštiti od mobinga za koji je optužila direktorku ove ustanove. Medicinska sestra se, konkretno, žalila na to da je direktorka ponižava na poslu zbog različite stranačke pripadnosti i da odbija da je primi na razgovor gde bi joj objasnila zbog čega je premeštena da umesto posla medicinske sestre, iznosi smeće iz Instituta. Za istom metodom – štrajkom glađu – u decembru 2010. godine posegnula je i njena koleginica iz Doma za stare u Futogu. I ona je svoj problem – premeštaj na drugo radno mesto – definisala kao mobing.

Zanimljivo, tamo gde se sukobi najviše očekuju, na relaciji medicinska sestra – pacijent, Komora dobija najmanje prijava.

„Retko kad imamo probleme sa pacijentima“, kaže direktor Komore. „Imamo problem sa rodbinom i pratiocima. Bolestan čovek ima svoje probleme i nije mu do svađe, ali su zato pratioci ti koji su najčešće u oštrom sukobu sa zdravstvenim osobljem.“

Tako je, na primer, jedan suprug, iznerviran što njegova žena ne može preko reda kod ginekologa, u julu 2007. godine digao doktorku uvis i gurnuo je na ormar. Doktorka je, osim stresa i traume, zadobila podlive po rukama i nagnječenje šaka, podlaktica i leđa.

Na udaru nisu samo medicinske sestre već, kako saznajemo iz Komore, i zdravstveni tehničari. U septembru prošle godine alkoholisani muškarac je prvo verbalno napao doktorku ekipe Hitne pomoći, a zatim fizički nasrnuo na medicinskog tehničara koji je završio sa posekotinom na laktu.

U septembru 2011. pacijent je, samo četiri dana nakon operacije srca u Urgentnom centru u Beogradu, držačem za infuziju udario medicinsku sestru na Odeljenju intenzivne nege kardiohirurgije, i polomio joj nos.

Od nasilnika nisu zaštićene ni patronažne sestre. Dešavalo se da sestra ode u porodicu alkoholičara koji je išamara, zbog toga što nije htela da popije koju čašicu, ali i da „medicinarka“ nastrada zato što je pacijentkinja mislila da je ona ljubavnica njenog muža.

Uprkos svim ovim slučajevima i potencijalnim rizicima, zdravstveni radnici su daleko od statusa službenog lica, koji bi doneo efikasnije i brže osude za fizičke napade kojima su izloženi. Nemaju ni instituciju obavezne posete i razgovora sa psihologom. Medicinske sestre i zdravstveni tehničari oslanjaju se, uglavnom, na pomoć starijih koleginica, ili na nagovor odlaze kod psihologa.

Teze o tome da svojim izgledom i stavom same izazivaju nevolju, u najmanju ruku su neprimerene, baš kao i komentari da su romanse između lekara i medicinskih sestara skoro pa „pravilo“.

Što se tiče slučaja na Klinici za kardiologiju KCS-a, postupak je 5. februara završio pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Odande je stiglo obećanje da će se raditi po hitnom postupku i da bi do 5. marta trebalo da se zna „da li je između poznatog stručnjaka i medicinske sestre u Kliničkom centru Srbije bilo nedoličnog ponašanja“.

VIŠE PROBLEMA SA RODBINOM NEGO SA PACIJENTIMA: Zdravstveni radnici foto: a. anđić