Ne pričaj sa njim, nabodi ga

Pre nekoliko dana na svim televizijama, u svim novinama, videli smo snimke tuče monaha u manastiru Gračanica. Malo pre toga, glavna atrakcija na internetu bio je snimak napada da Velimira Ilića. Dan ranije, ministar za infrastrukturu ošamario je novinara. Samo u poslednjih nedelju dana odgledali smo u centralnim vestima najmanje tri tuče u kojima su učesnici oni od kojih bismo to najmanje očekivali. A gde su bila deca i šta su radila dok su se odrasli zgražavali i analizirali najnovije skandale sa političke i društvene scene?

Protiv maloletnog N. B. (16) iz Čačka, učenika Tehničke škole u tom gradu, podneta je prekršajna prijava zbog nošenja oružja u školi, saopštila je policija, dodavši da je školski policajac u Tehničkoj školi pronašao kod učenika N. B. bejzbol palicu i lovački nož. Maloletni učenik je po skraćenom postupku sproveden sudiji Prekršajnog suda u Čačku zbog izvršenog prekršaja po Zakonu o oružju i municiji, a protiv njegovih roditelja podneta je prekršajna prijava po Zakonu o javnom redu i miru.

Policija je uhapsila četiri maloletna lica, zbog učestvovanja u tuči u utorak uveče u Hilandarskoj ulici, preko puta Srednje trgovačke škole u Beogradu. Slobode su lišeni maloletni V. M. (1995) iz Beograda, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju, kao i maloletni I. M. (1993), B. R. (1992) i L. C. (1992) zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo učestvovanje u tuči. Svi su uz krivičnu prijavu privedeni dežurnom istražnom sudiji za maloletnike Višeg suda u Beogradu. Osumnjičeni su učestvovali u tuči u kojoj je pet maloletnih lica zadobilo povrede oštrim predmetima, od kojih je jedan zadobio teške telesne povrede.

„Profesori koji su izašli sa nastave našli su jedno dete, učenika, tu blizu kafane Šumatovac, koji je bio dosta povređen. On je ležao i primetili su puno krvi. Pozvali smo hitnu pomoć. Za ostalu četvoricu smo saznali tako što nas je policija obaveštavala o još jednom, pa još jednom… I tako, sve do deset uveče. Jedan od njih je stigao do Zelenog venca“, ispričala je direktorka Trgovačke škole Vesna Živanović-Babić.

Sudija za maloletnike Višeg suda saslušao je i odredio pritvor do 30 dana četvorici maloletnika koji su učestvovali u tuči ispred Srednje trgovačke škole. Kako je saopšteno iz Višeg suda, zahtevom za pokretanje pripremnog postupka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, jednom od maloletnika na teret je stavljen pokušaj teškog ubistva, dok se ostala trojica maloletnika sumnjiče za učestvovanje u tuči. Maloletniku koji se sumnjiči za pokušaj ubistva pritvor je određen zbog zaprećene kazne za to krivično delo kao i zbog okolnosti pod kojima je delo izvršeno, dok je ostaloj trojici pritvor određen zbog opasnosti da bi mogli da utiču na svedoke i oštećene.

Prosvetna inspekcija utvrdila je da uprava beogradske Trgovačke škole, u čijoj su neposrednoj blizini pretučena petorica učenika, ne snosi nikakvu odgovornost za taj događaj. Inspekcija je odmah reagovala i utvrdila da je škola postupala u skladu sa propisima, uključujući i propise o bezbednosti učenika, rekao je pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević. Pravilnici o bezbednosti učenika, koje imaju sve škole, predviđaju obavezu ustanove da obezbedi stalnu saradnju sa MUP-om, da bi deca bila zaštićena od agresivnih grupa i pojedinaca.

ZIMSKE ČAROLIJE: Da nije strašno, bilo bi zaista smešno, ali učenici srednjih škola sa kojima je „Vreme“ razgovaralo na temu školskih tuča i nasilja, kažu da ovoj pojavi na ruku idu i vremenske prilike. „Čim padne malo veći sneg, znamo da će biti neke frke. Problem je u grudvanju, posle škole se zezamo, nekome se ne svidi, pogodiš ga malo jače, ili on tebe, i eto. Krene prvo rasprava, pa koškanje i na kraju se pobiješ“, kaže V.N. (15), učenik Tehničke škole u Kragujevcu. Njegovu teoriju potvrđuje prošlonedeljna vesti z Inđije. Za samo dva dana u inđijskoj tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ zabeležene su dve tuče među učenicima. Najpre su se dvojica učenika potukla u holu, a sutradan druga dvojica na parkingu ispred škole dok su velike grupe učenika bile u ulozi navijača. „Krenulo je sa grudvanjem, a pošto jedan od aktera nije pogodio cilj, usledila je psovka, pominjanje majke, pa gađanje nekim čvršćim predmetom. Zatim je došlo do tuče, razbijeni su nosevi, odvezli su ih u Hitnu, srećom, težih povreda nije bilo“, ispričao je jedan od učenika ove škole. A da su tuče mnogo češće zimi, potvrdio je i Nikola Spasić, direktor Tehničke škole u Inđiji: „Tuče nisu stalna pojava. Češće su u zimskom periodu kad učenici retko izlaze, fizički su neaktivni i često tučama na pogrešan način usmeravaju energiju. Pokazalo se da tamo gde postoji veći radni angažman učenici nemaju vremena za nasilje. Najviše tuča ima među učenicima prvog razreda, valjda ih tada najviše trese pubertet, a najmanje među učenicima četvrtog.“

DRUGARSKO ŠIBANJE: Na temu porasta nasilja u školama urađeno je mnogo istraživanja, analiza i drugih pokušaja da se pruži odgovor na pitanje zašto se deca tuku i zašto su toliko agresivni. Ekipa „Vremena“ pokušala je da odgovore pronađe na licu mesta, među srednjoškolcima. M. P. (17) učenik je Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Beograda. Ponavljao je razred, pa ga, kako kaže „zna cela škola“, a, po sopstvenom priznanju, tuče se gotovo svakodnevno: „Bijemo se dosta, ali više pravimo gluposti. Stavimo muzičku čestitku iza table i ona svira ceo dan. Profesoru kažemo da je neko iz druge smene to uradio, onda se on iznervira, pa ne može da predaje. A što se tiče tuče, kažnjava se to ako neko hoće na silu da bude kul. Gluma se ne prihvata, ili ako neko laže kada pokušava da se uklopi. Ljudi se međusobno mrze, ‘ponaosob’, ne među smenama ili odeljenjima. U odeljenju vlada fazon svi za jednog.“ M. P. objašnjava da postoji i razlika u cilju i „kvalitetu“ školskih tuča: ako se pobiju drugovi iz odeljenja – drugarstvo se učvrsti, ako su iz različitih odeljenja – do kraja srednje se gledaju ispod oka. Prema njegovim rečima, gotovo svaki konflikt se završava tučom, ali događaju se i tuče iz zabave: „Među sobom pravimo šutke. Skupimo se i krenemo da se bijemo. Drugarski, udara ko koga stigne. Podelimo se u dve ekipe, pa se šibamo.“

M. P. kaže da su uzroci tuča najčešće sitnice: „Zadnji put na terenu za fizičko, prišao mi je dečko koga sam greškom pogodio loptom i pita me bezobrazno što sam ga pogodio. I ja ga pogledam, u fazonu, je l’ znaš ti ko sam ja?! Inače, poznajem celu školu, jer sam ponovio razred. A on je tu tek godinu dana, ne zna nikoga. Bilo da me prebije ili ja njega, opet će dobiti batine. Mršti mi se, unosi mi se u facu i ja ga šutnem u glavu. Uglavnom su razlozi tuče bezveze. Ili neka svađa zbog ribe, ili se zakače dvojica. Ili zezaš nekog novog, dođe mali, pa se ‘širi’. Ja ću njega da gurnem, pa da vidim šta će da kaže. On je nov, a iza mene je cela škola. Tako mu pokažeš da ne sme da se širi.“

Ovaj veteran u školskim tučama kaže da se sukobi češće događaju van škole. U blizini njegove škole nalazi se parkić sa tribinama. Otprilike na svaka tri meseca, stotinak učenika se tu okuplja: „Dvojica dođu, kao gladijatori, pošibaju se. Ako bude gusto, uleti nas pedesetak i niko ne može da padne u muriju, kako će da provale ko je od nas pedeset udario tog koji je malo žešće povređen.“ Sukobi sa protivnicima iz iste škole nisu naročito popularni, jer su „jaka leđa“ veoma važna: „Ako mi se neko izmršti u gradu, ja posle kažem ortaku iz njegove škole. On mu priđe dok su u školi i ispita ga šta si se mojim ortacima mrštio. Kad se biješ sa nekim iz svoje škole, tu su ortaci iz odeljenja, ali oni ne mogu mnogo da ti pomognu jer se svi znaju i neće da se mešaju. Ali zato se dovodi društvo iz kraja.“

Istraživanje Instituta za psihologiju rađeno za potrebe Ministarstva za sport i omladinu pokazalo je da veoma malo učenika (36 procenata) smatra da niko u njihovom odeljenju nije sklon nasilnom ponašanju. Trećina učenika misli da je jedan ili dvoje vršnjaka iz njihovog odeljenja sklono nasilju, 20 odsto misli da je troje do petoro takvih učenika, dok 13 odsto misli da ih je i više od šest. Nema nijednog odeljenja u uzorku u kome učenici nisu identifikovali nekog nasilnika. Prema procenama učenika približno 13 odsto njihovih vršnjaka se ponaša nasilno.

STID OD TORTURE: I dok iz ugla onih koji tuku i maltretiraju sve ovo izgleda tek kao laka razbibriga, istraživanja pokazuju da njihovi školski drugovi i žrtve uglavnom ćute o onome što svakodnevno doživljavaju. Oko 80 odsto učenika prisustvovalo je tučama, a više od polovine zastrašivanju, pokazalo je prvo veliko istraživanje o prisutnosti nasilja koje je sprovedeno među učenicima deset srednjih škola u Beogradu, Novom Sadu, Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci. Oko 77 odsto učenika ne bi smelo da prijavi nasilje zbog straha od osvete, dok više od 81 odsto njih očekuje zaštitu od škole. O nasilju u okolini izveštava 20, dok o nasilju od strane drugih učenika govori oko 50 odsto učenika. Ocena 48,7 odsto ispitanika je da agresivnost nekih učenika ugrožava i njihovu bezbednost, a 34 odsto govori o postojanju grupa učenika koji terorišu. Svega 75 učenika, od 1000 ispitanih smatra da je nasilnik bio kažnjen, a 160 da je maltretirana osoba posle bila zaštićena. Rezultati istraživanja pokazuju da je prisutno i fizičko i verbalno nasilje od strane nastavnika, kao i da za većinu učenika ne postoji osoba kojoj bi poverili da trpe neki vid nasilja.

foto: m. milenković

U okruženju koje čine pretežno pubertetlije i gde hormoni „divljaju“ logično je, nažalost, da učenice budu izložene seksualnom uznemiravanju od strane vršnjaka. Istraživanje koje je sproveo UNICEF u okviru projekta „Škola bez nasilja“ pokazalo je da je svaku desetu učenicu osnovne škole u Srbiji neko od dečaka dodirnuo na način zbog kog se osetila jako neprijatno. Devojčice u višim razredima dečaci dodiruju po grudima ili zadnjici, zbog čega one često i odmor provode u klupi kako bi to izbegle. Iako je ova pojava rasprostranjena, o njoj se u školama malo govori, pa ovakvi prestupnici uglavnom prolaze nekažnjeno, jer se i učenice stide da zatraže pomoć. Na pitanje da li ih je neko dodirivao na način koji im nije prijao, 5,9 odsto njih je reklo da im se to desilo jednom ili dvaput, a 4,1 odsto je priznalo da im se tako nešto ponavlja. Najčešće žrtve su učenice šestog, sedmog i osmog razreda koje dečaci u prolazu dodiruju po grudima ili zadnjici. Iako se zbog toga osećaju neprijatno i nesigurno, većina njih odluči da ćuti. Dragana Koruga, koordinatorka istraživanja, rekla je da veliki problem predstavlja to što se deca odmalena vaspitaju po stereotipima, roditelji kod dečaka forsiraju mačo obrazac, iz straha da ne postanu homoseksualci: „Razgovarala sam sa dečacima koji se i sami protive takvom odnosu prema drugaricama iz odeljenja, ali kažu da ako se ne ponašaju kao većina, onda nisu muškarci, a ako to rade, onda povređuju devojčice“, rekla je Koruga za „Blic“.

Ponašanje mladih, imajući u vidu sve ove podatke, reflektuje stanje u društvu, duh i mentalitet u kom živimo, stereotipe, predrasude, pritiske i očekivanja okoline sa kojima i odrasli teško izlaze na kraj. Razlika je u tome što je, u skladu sa njihovim životnim dobom, kod mladih sve to još intenzivnije, strastvenije i, samim tim, pogubnije. Možda je baš to rano životno doba nekakva uteha, jer još ima i nade i vremena za njih da postanu bolji. Ali, imaju li od koga da nauče kako, u zemlji gde i monasi, koji bi trebalo da budu oličenje smernosti i smirenosti – organizuju šutke?