Da li su Karići, na osnovu Ugovora o osnivanju Mobtela uopšte smeli da prodaju jedan njegov deo? Da li su (navodno) prodali registrovano preduzeće? Da li su o svojim poslovnim aktivnostima u Mobtelu i do sada obaveštavali JP PTT Srbija kao suvlasnika? Da li su poštovali Sporazum o uslovima za korišćenje licence za mobilnu telefoniju? Ko je zapravo Gleb Fetisov? I kakve veze sa svim tim imaju kosovsko-metohijska gastronomija, krovovi, oblaci, limuzine i izvesna Jelena
Iste večeri – u petak 4. marta 2005 – kada je BK grupa saopštila da je prodala BK trejd ruskoj Alfa grupi i kada su se u Vladi sastali predstavnici Alfa grupe i predstavnici srpske vlade, put međunarodne arbitraže u Cirihu krenula je jedna tužba. Javno preduzeće PTT Srbija, kao suvlasnik Mobtela, tužilo je svog partnera u toj kompaniji, tražeći raskid svih ugovora o osnivanju Mobtela i zahtevajući od BK grupe nadoknadu kompletne štete nanete kompaniji koja se procenjuje na 700 miliona dolara.
Da je to kojim slučajem bilo poznato javnosti, lako se moglo desiti da umesto pitanja o tome da li je BK Traid zaista prodat i, ako jeste, kome je prodat, neko postavi i mnogo bitnija pitanja. Recimo, da li je u Mobtelu na taj način moguće prodati bilo šta, da li preduzeće koje je navodno prodato zaista postoji i da li su se Karići, prilikom sklapanja raznoraznih ugovora u ime Mobtela, uopšte obazirali na validne osnivačke ugovore i sporazume.
MISTERIJA UGOVORA: Među gomilom teza i hipoteza o slučaju BK Traid – Alfa grupa, zablistale su mnoge, pa je tu konkurencija za najnesuvisliju zaista žestoka. S druge strane, malo je bilo izjava koje su se ticale prava da se proda deo vlasništva u Mobtelu – u tom smislu istakli su se jedino ministar finansija Mlađan Dinkić i direktor sektora za strategiju, razvoj i marketing PTT-a Srbija Željko Ivanji. No, možda bi im se i moglo oprostiti: za razliku od ostalih koji su ovih dana iznosili svoje stavove na zadatu temu, oni su se na problem osnivanja Mobtela bar osvrnuli. Krenimo od ministra finansija. Kako su prenele „Večernje novosti“ od 7. marta, Dinkić je rekao da se „mora videti da li se ugovorom o osnivanju Mobtela predviđa određena zaštita obe strane, odnosno da li je predviđeno da se PTT Srbija pita za svaku eventualnu transakciju koja bi mogla da ugrozi njene interese u Mobtelu“. Na tu ministrovu dilemu odgovorio je Željko Ivanji, izjavljujući da u „ugovoru o osnivanju ne postoji bilo kakva klauzula kojom se PTT štiti od promene suvlasnika u Mobtelu“ i da „svaka kompanija može sama da raspolaže svojim vlasništvom“. U čemu je ovde problem? Kad je Dinkić u pitanju, u tome što ministru finansija za godinu dana mandata na pamet nije palo da se malo pozabavi osnivačkim ugovorom jedne od najvećih domaćih kompanija (delom u državnom vlasništvu). Kad je u pitanju predstavnik PTT-a, problem je u tome što čovek ili nije upoznat sa sadržajem ugovora, ili ga novinari nisu dobro shvatili.
Naime, Ugovor o osnivanju mešovitog preduzeća za uvođenje sistema mobilne telefonije u Republici Srbiji, koji su 15. aprila 1994. potpisali Bogoljub Karić (u ime kompanije Sistem „Braća Karić – BK TRADE“ sa sedištem u Moskvi) i Milorad Jakšić (u ime Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija), ima bar dve tačke koje se tiču promene suvlasnika. Stav 2 tačke 2.11 Ugovora, koja nosi naziv „Prenos vlasničkog udela KBK“ (gde je KBK oznaka za Sistem „Braća Karić – BK TRADE“), doslovno glasi: „Po proteku roka od tri godine od osnivanja Preduzeća, odnosno po izgradnji sistema mobilne radiotelefonije predviđenog Poslovnim planom Preduzeća za prve tri godine, KBK može, po pismenom obaveštenju predatom PTT-u i uz saglasnost PTT-a, u skladu sa jugoslovenskim propisima i Statutom Preduzeća, preneti bilo koji deo svog udela u vlasništvu Preduzeća ili isti u celini, jednom ili nekolicini pravosledbenika, bilo stranih ili domaćih, radi pospešivanja i širenja svrhe ovog ugovora.“ Dakle, da utvrdimo, prenos vlasništva je moguć „po pismenom obaveštenju predatom PTT-u i uz saglasnost PTT-a“.
Pored toga, u stavu 2 člana 8 ovog ugovora, navodi se: „U slučaju da bilo koja strana primi ponudu za otkup njenog udela od strane trećeg lica, druga strana će imati pravo preče kupovine sa rokom od 60 dana, radi kupovine tog udela pod istim uslovima koji su ponuđeni od strane trećeg lica, s tim da ponuda ne može da bude iznad tržišne vrednosti.“ U prevodu, ukoliko se već prodaje deo Mobtela, prva ponuda mora da bude upućena upravo PTT-u.
Imajući sve ovo u vidu, reklo bi se da su Karići grubo odigrali i grubo prekršili osnivački ugovor. No, time bismo zaista potcenili njihovo umeće. Naime, gruba igra bi bila samo ukoliko bi BK Traid prodao svoj vlasnički deo trećem licu, što se nije dogodilo: u ovom slučaju, prodat je sam BK Traid, što je mogućnost koja se u ugovoru o osnivanju decidno ne pominje i na koju će se u nekim eventualnim budućim osporavanjima verovatno pozivati i (donedavni?) vlasnici tog preduzeća. No, sve to ipak bi trebalo da bude tema dublje analize nadležnih organa. U ovom trenutku, bitno je da klauzule koje bi zaštitile PTT u Ugovoru postoje i da se, ukoliko je već tačna informacija o prodaji, neko od predstavnika PTT-a ili Vlade mogao osvrnuti i na njih. Ali, komplikacijama tu ipak nije kraj.
MISTERIJA IMENA: Ponavljamo se, ali ovde su detalji jako važni: Ugovor o osnivanju Mobtela koji je u PTT-u zaveden pod brojem 10022 potpisali su predstavnik preduzeća PTT saobraćaja Srbija i predstavnik Sistema „Braća Karić – BK TRADE“ sa sedištem u Moskvi, ulica Lobačevskog 66A. Prvi problem ovde je to što se u informaciji o prodaji, kao ime firme koja je prodata, navodi BK Trade: iako zvuči slično, to nikako nije identično nazivu potpisnika Ugovora o osnivanju, pa se postavlja pitanje koja je firma zapravo prodata. S druge strane, misteriju ne rešava čak ni ispravka imena koja bi mogla da stigne sledećih dana. Naime, ukoliko nije prodat BK Trade, već Sistem „Braća Karić – BK TRADE“, dolazimo do zaključka da je prodata firma koja nije registrovana ni u Moskvi ni u Beogradu. Na pečatu kojim je overen Ugovor stoji sledeći naziv firme: A/O „BK -TREИД“ „BK-TRADE“ Inc. i pod tim nazivom ona postoji u registru nadležnog organa u Moskvi kao akcionarsko društvo. Naziv koji se pominje na početku Ugovora, međutim, ni u ruskim ni u srpskim registrima nisu uspeli da pronađu čak ni članovi međuresorske radne grupe Vlade Srbije za ocenjivanje vlasničkih odnosa u Mobtelu. Bivši član ove grupe Tihomir Živanović u razgovoru za „Vreme“ zbog toga ocenjuje da je sastankom u Vladi i pričom o prodaji BK Tradea „Karić zapravo pokušao da uvuče Vladu u to da prizna BK Trade kao legitimnog partnera“.
Dodatnu zavrzlamu pravi i to što je na poslednjoj, dvadesetoj strani Ugovora, potpisnik Bogoljub Karić naveden kao P.O. generalnog direktora „Braća Karić – BK TRADE“. Kad se sve sabere i oduzme, ispada da se u ovoj storiji pojavljuju ukupno četiri različita naziva firme. Bez obzira na to što se jedan naziv pojavljuje na početku Ugovora, jedan na kraju, jedan na pečatu, a jedan u obaveštenju o prodaji, bilo je za očekivati da će ako niko drugi ono bar Karići pokušati da objasne šta su navodno prodali. Tim pre što od ta četiri naziva samo jedan (onaj koji je na pečatu) postoji u nekakvom registru.
MISTERIJA KUPCA: Čudesa kupoprodaje BK Tradea ipak se ne završavaju samo misterijama sastanka u Vladi, odredbi ugovora i (ne)registrovanih imena. Opšta tajnovitost prati i drugu stranu, odnosno navodnog kupca u vidu ruske Alfa grupe. U tom smislu, mnogo je već puta navedeno da je potpredsednik Alfa telekoma (kompanije koja se u Alfa grupi bavi telekomunikacijama) Kiril Babajev demantovao informaciju o kupovini i da sama Alfa grupa o navodnoj kupovini nije ništa zvanično saopštila. Isto toliko puta, međutim, navedeno je i kako je Gleb Fetisov, jedan od vlasnika Alfa grupe i predsednik Alfa telekoma, za BK TV izjavio da zbog čuvanja poslovne tajne neće komentarisati ugovor „kojim je Alfa grupa kupila BK Trade“. Istom prilikom, Fetisov je zahvalio premijeru Vojislavu Koštunici i ministrima Predragu Bubalu i Velimiru Iliću što su primili predstavnike Alfa grupe. Da bi zabuna bila kompletna, uključen je još jedan akter: izvesni Igor Cukanov, za koga ministar Bubalo kaže da je u Vladi predstavljen kao direktor za investicije Alfa grupe, za koga Kiril Babajev tvrdi da nema nikakve veze s njegovom kompanijom i koga Gleb Fetisov istovremeno pominje kao „predstavnika Alfa grupe“. Dotični Igor Cukanov zapravo je predsednik Saveta direktora Centar invest grupe, a o tome u kojoj je funkciji bio u Beogradu tek bi trebalo ponešto da se sazna. Za sada, zvanično se zna da je Centar invest grupa osnovana 1992. i da ruskim i stranim partnerima pruža usluge iz oblasti investicija i upravljanja. Iako neki ruski izvori tvrde da su Cukanov i ostali akteri ove priče bliski s nekadašnjim ambasadorom SRJ u Moskvi Borislavom Miloševićem (brat Slobodana Miloševića) i da bi neku vezu/smisao/nameru trebalo tražiti baš u tom pravcu, ta teorija ostaje u domenu onih koje se u ovom trenutku ne mogu dokazati.
Među mnogobrojnim imenima koja se ovde pojavljuju, teško je odrediti koje je zapravo najzanimljivije. Ipak, zadržimo se ovoga puta na čoveku koji je zabunu učinio kompletnom: predsedniku Alfa telekoma Glebu Fetisovu. Zašto je čovek zanimljiv? S jedne strane zato što je, prema navodima nekih medija, upravo prošle sedmice boravio u Beogradu, a s druge zato što se u moskovskim medijima on pominje samo nešto manje nego što se Bogoljub Karić pominje u ovdašnjim. Nezvanično povezivan s nekoliko bitnijih ruskih afera, zvanično Fetisov zauzima 42. mesto na listi najbogatijih Rusa (sa 850 miliona dolara lične imovine). Isto tako zvanično, Fetisov je do avgusta 2004. figurirao kao član ruskog parlamenta i potpredsednik Federalnog Komiteta za finansijska tržišta i kretanje novca – tada se, međutim, ispostavilo da je Fetisov zapravo suvlasnik Alfa telekoma „što sledi iz zvaničnog izveštaja Vimpelkoma predatog američkoj komisiji za bezbednost i razmenu“. Informativna agencija FC Novosti je 25. avgusta 2004. još navela kako je Alfa telekom ofšor kompanija Alfa grupe i kako je „Fetisov dugo važio za čoveka povezanog s Alfom, jer je, pre nego što je postao poslanik, bio na čelu Alfa eko kompanije“. Ništa to ne bi bilo strašno da isti taj Alfa telekom baš negde sredinom prošle godine nije pribavio pravo na 25 odsto vlasništva drugog najvećeg ruskog operatera Vimpelkoma i da, kako je izvestila agencija Prime Tass, Fetisov „tokom svog mandata u ruskom parlamentu“ nije „pokušavao i uspevao da aktivno utiče na državnu telekomunikacionu politiku“. U prevodu na srpski, reklo bi se sukob interesa čist ko suza.
Ko zapravo stoji iza Alfa grupe, čijim se tu rečima može verovati, ko je tu s kim blizak i ko tu šta zapravo hoće, pitanja su na koja odgovora verovatno neće biti bar u skorije vreme. Ono što je za sada izvesno jeste to da je Bogoljub Karić na ruskom tržištu zapravo našao najboljeg mogućeg partnera. Onog ko posluje baš kao što posluju srpski biznismeni, o čijoj biografiji postoje samo nezvanične informacije i koji će, kao takav, sigurno uspešno zaplivati zamućenim vodama ovdašnje mobilne telekomunikacije. Uostalom, u najvažnije kabinete ove države već je uplovio posrednim putem. Kako su tom prilikom zaboravljena pitanja tamo nekog pečata, tamo nekog imena firme, tamo nekog spora pred Arbitražnim sudom u Cirihu, pitanje je dana kada će Fetisov zabaciti i sidro. Izuzev ako se ministri ne dosete da diplomatski protokol ponekad podrazumeva i detaljno informisanje o onome o čemu će se na nekom sastanku razgovarati.
Prema nalazima poreske kontrole koja se bavila poslovanjem Mobtela, ovo preduzeće je tokom 2003. i 2004. imalo poprilične troškove koji „nisu u direktnoj funkciji poslovanja“. Ništa strašno, da to što „nije u direktnoj funkciji poslovanja“ nije na posredan način po džepu udarilo i onog koji se obično naziva „poreskim obveznikom“. Mobtel je kompanija koja je delom u vlasništvu jednog javnog preduzeća i kao takva se delom finansira i iz onoga čime to javno preduzeće, odnosno državni budžet, raspolaže. Građani Srbije su posrednim putem, dakle, finansirali mnogo toga.
Na primer, snimanje serije „Jelena“: na osnovu ugovora Mobtela i BK Telekoma, Mobtel se obavezao da na ime sponzorstva uplati iznos od 210.000.000 dinara (252.000.000 s porezom na promet), od čega je do sada uplaćeno 211.000.000. Prevedeno u razumljivije iznose, to je više od 2,5 miliona evra.
Građani su posrednim putem takođe platili i za snimanje CD-a Krovovi i oblaci, koji su snimile Danica i Danijela Karić. Na osnovu ugovora sa BK Telekomom, Mobtel je za 300.000 CD-ova platio ukupno 172.800.000 dinara – više od dva miliona evra. Tako „kupljene“ CD-ove Mobtel je delio „u svrhu propagande, kao poklon“. Inače, čisto da se zna, BK Telekom je svojim tako uspešnim interpretatorkama (Danici i Danijeli) isplatio neto honorare u iznosu od po 32.460.000 dinara, s tim što je bilo ugovoreno 50 miliona dinara svakoj. Poređenja radi, ista firma je Zdravku Čoliću na ime honorara za CD isplatila skoro pet puta manje – 6.670.000
Tokom 2003. i 2004. Mobtel je na ime zakupa vozila od firmi Family Tourist i Astra simit platio neverovatnih 209.355.965 dinara (više od 2,5 miliona evra). Cifra bi bila strašna čak i da se za te pare ne može kupiti stvarno mnogo službenih automobila, da Family Tourist i Astra simit nisu u vlasništvu familije Karić i da su isti ti automobili zapravo vlasništvo samih Karića: svoje automobile oni su ustupali svojim firmama, a ove ih opet iznajmljivale Mobtelu.
Posrednim putem, Mobtel je finansirao i kulinarske tajne jedne od snajki iz porodice Karić – firma Astra simit nabavila je četiri hiljade primeraka kuvara Kosovsko–metohijska trpeza autorke Marjane Karić i po tom osnovu plaćeno je 48.360.000 dinara (videti okvir „Kuvar od pola miliona evra“). Od ukupnog tiraža, 127 primeraka knjige poklonjeno je kao reprezentacija, 2875 nalazi se u zalihama, a 998 je prodato Mobtelu. Iako se u dokumentima poreske kontrole ne navodi koliko je kupovina tog (jednoj kompaniji za mobilnu telefoniju tako neophodnog) izdanja koštala Mobtel, ali najprostija računica ukazuje na cifru od oko 12 miliona dinara, odnosno 150.000 evra.
Ima toga još…
Storija o Alfa grupi i kupoprodaji „vlasničkog dela Mobtela“ po mnogim se stvarima zgodno nadovezuje na sporazum Mobtela i kosovskog Mobikosa o kojem je „Vreme“ pisalo u broju 739. Naime, i u jednom i u drugom slučaju jasno je da drugi suvlasnik Mobtela nije obavešten o tome šta mu se u kompaniji zapravo događa, i u jednom i u drugom slučaju jasno je da su neka (potpisana) pravila elegantno ili manje elegantno prekršena. Što se tiče navodne prodaje BK trejdda elegancija je nesporna, dok je u slučaju potpisivanja ugovora s „kontroverznim kosovskim biznismenom“ Ekremom Lukom situacija malo drugačija. Naime, u dokumenta koji je „Vreme“ objavilo, vidi se da se Mobtel obavezao da Lukinom Mobikosu „ustupa pravo eksploatacije kapaciteta i infrastrukture GSM mreže na teritoriji Kosova i pravo pružanja usluga GSM mreže javnih mobilnih telekomunikacija Mobtela na toj teritoriji“.
U odgovoru na pitanja koja je „Vreme“ tom prilikom postavilo, pres služba Mobtela nije navela ko je tačno obavešten o sklapanju ugovora – formulacija da su „svi ugovori dostavljeni UNMIK-u, KFOR-u, Vladi Srbije, MUP-u, UPBOK-u“ možda odgovara istini, ali to istovremeno ne znači da je pre potpisivanja ugovora o tome bilo ko obavešten. Kako više izvora „Vremena“ tvrdi da u PTT-u o ovom sporazumu niko nije ništa znao (ili bar to nije znao zvanično), čini se da je, pored Ugovora o osnivanju, ovim prekršen još jedan bitan dokument. Sporazum o uslovima za korišćenje licence (NMT-GSM), koji su 29. jula 1998. potpisali Sreten Karić (u ime Mobtela) i ministar Dragan Todorović (u ime Ministarstva saobraćaja i veza Republike Srbije), u tački 3.2 doslovno propisuje: „Imalac licence može samo uz pismenu saglasnost davaoca licence izvršiti: prenos prava ili transfer licence, delimično ili u potpunosti, trećem licu. Izjava davaoca licence, da će interesi nacionalne bezbednosti Srbije biti najbolje obezbeđeni ako se odbije transfer, konačna je“. Prema za sada poznatim činjenicama, „imalac licence“, odnosno nadležni organi Republike Srbije ne samo da nisu dali „pismenu saglasnost“ već o tome nisu ni obavešteni. Bar ne na vreme, odnosno pre „ustupanja prava eksploatacije…“.
Uostalom, čak i ukoliko bismo poverovali u mogućnost da je Vlada na vreme obaveštena i da je dala pismenu saglasnost, to bi značilo da su nadležni u PTT-u, kao javnom preduzeću, bar posredno bili informisani o sporazumu sa Mobikosom. A to se nije dogodilo. Ovoga puta o tome svedoči i jedan dokument – dopis PTT-a od 3. marta 2005, kojim generalni direktor tog preduzeća od predsednika Upravnog odbora Mobtela i generalnog direktora Mobtela traži da mu pošalje svu dokumentaciju u vezi s tim slučajem. U pismu se, između ostalog, navodi: „Iz sredstava javnog informisanja (nedeljnik ‘Vreme’, broj 739 od 3. marta 2005) JP PTT saobraćaja Srbija informisano je da je Preduzeće Mobilne telekomunikacije ‘Srbija’ BK-PTT d.o.o. dana 8.12.2003. zaključilo Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, broj 12088/03 sa NI A.S. Kosovo Mobicos…“ Suvlasnik Mobtela, koji je po Ugovoru o osnivanju, a posredno i po Sporazumu o uslovima za korišćenje licence, morao da bude unapred obavešten, o svemu je, dakle, saznao „iz sredstava javnog informisanja“. Kako će na čitavu ovu zavrzlamu reagovati „imalac licence“ za sada nije poznato, ali je običaj da onaj koji nešto ima, vodi računa o tome ko mu i na koji način tom imovinom barata.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
