Naprednjački san

Dragan Stevanović, još uvek aktuelni državni sekretar u Ministarstvu privrede, prototip je uspešnog esenesovca, jedan od onih sa gotovo fotokopiranom biografijom uspešnog izdanka Vučićeve Srbije. Prošao je klasičan put od lokalnog promućurnog mangupa u skrajnutoj Surdulici, preko gorljivog radikala koji zajedno sa vojvodom Šešeljem pali zastavu EU, zatim prosvetljenog naprednjaka, do moćnog državnog službenika koji, između ostalog, prodaje PKB, i najuticajnijeg političara sa juga Srbije koji je uspeo da sruši bastion SPS a, pa čak i da u penziju otera jednog Dragana „Simpo“ Tomića. „Vlast, b’e“ – što bi rekli njegovi zemljaci.

Moglo bi se reći da je Stevanović ispunio, poput svog predsednika, sve svoje dečačke snove. Sem jednog. Nikada, naime, do sada nije uspeo da dobije izbore u svojoj rodnoj Surdulici, a Novica Tončev, lokalni šef socijalista, postaje njegova noćna mora. Zlobnici pričaju da se još uvek budi, sav okupan u znoju, posle flešbeka iz rane mladosti. Pred očima mu je slika kako, radeći kao konobar u lokalnom kafiću „Pegaz“, donosi kraći espreso „gazda Noketu“.

ZVANIČNA BIOGRAFIJA

U zvaničnoj biografiji Dragana Stevanovića se navodi da je rođen je u Surdulici 1973. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Travniku u Bosni i Hercegovini, a Višu školu za poslovne sekretare i menadžment u Sremskim Karlovcima, gde stiče zvanje ekonomista – operativni menadžer. Osnovne akademske studije završava na Fakultetu za poslovno-industrijski menadžment Union univerziteta u Beogradu.

U periodu od 2000. do 2008. godine bavio se privatnim poslom proizvodnje i trgovine. Od 2004. godine obavlja funkciju predsednika SO Surdulica, a 2008. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, gde je bio član Odbora za privatizaciju i Odbora za međunacionalne odnose.

Od 2012. godine postaje državni sekretar u Vladi Srbije.

Ipak, nije baš sve išlo glatko u Stevanovićevoj karijeri, naročito do 2008. kada je, kao ljuti radikal, postao predsednik Skupštine Opštine Surdulica. Taj period od 2000. do 2008, bar danas, u Surdulici je prekriven velom tajni. Kad su nedavno lokalni novinari počeli da se raspituju čime se zapravo tih osam godina bavio Stevanović i da li je zaista konobarisao u lokalnom kafiću, bilo je malo raspoloženih za razgovor. Jedan od retkih koji je bio spreman da govori na ovu temu bio je izvesni Zoran Petrović Piksi. „Naravno da poznajem Bosketa. Davno je to bilo kada smo radili u istom kafiću. On je bio dobar drug. To je sve što mogu da vam kažem“, rekao je novinaru Petrović.

Konobar ili ne, Stevanović je 2008. godine izabran za predsednika Skupštine opštine Surdulica, i tu počinje njegov vrtoglavi uspon. Ipak, mladom i ambicioznom Surduličaninu to je samo otvorilo politički apetit. Njegov pogled bio je uprt ka Beogradu, ali bio je svestan da postoje neke nepremostive prepreke. Pre svega, škola.

Stevanović, koji je prema zvaničnim podacima osnovno i srednje obrazovanje stekao u Bosni (otud i nadimak Boske – Bosanac), brzo je shvatio da sa zvanjem mašinskog tehničara ne može da dogura dalje od Surdulice. Upisao je Višu školu za menadžment i poslovne sekretare u Sremskim Karlovcima. Ozbiljna obrazovana ustanova, reklo bi se na prvi pogled, čak 17 ispita.

Ipak, Boske se prihvatio posla, to jest knjige, i prema zvaničnim dokumentima, sve ispite položio ukupno za deset dana, doduše raspoređenih u dve godine, 2006. i 2007. Najaktivniji je bio 12. juna 2006. godine kada je polagao tri ispita, koji su počinjali u 11h, 14.45h i 17.30h. Naredne školske godine Stevanović je, takođe u jednom danu, 13. juna, opet položio tri ispita – u 9h, 11h i 18h. Uz to, Stevanović je za diplomski rad imao temu „Finansijska analiza poslovanja preduzeća DD GTS komerc u 2006. godini“. Ništa čudno, reklo bi se, da nije reč o firmi njegovog tasta Dragiše Stankovića. Kako god bilo, Stevanović je uknjižio diplomu i postao ekonomista.

No, to ga nije zadovoljilo. Uvidevši da mu škola dobro ide, upisuje i završava Fakultet za poslovno-industrijski menadžment Union univerziteta u Beogradu.

Uspeh se, međutim, ne prašta, naročito u malim sredinama. Podmladak surduličkih socijalista, čitaj Novica Tončev, raspisuje ubrzo po Stevanovićevom diplomiranju neobičnu nagradnu igru. Povodom 4. aprila, Dana studenata, oni su ponudili prvu nagradu od 3000 evra svakom učesniku koji organizatoru dostavi fotografiju druga ili drugarice koji su studirali sa Draganom Stevanovićem, a drugu nagradu od 2000 evra za fotografiju sa „brucošijade“ ili apsolventske žurke na kojoj je učestvovao i Boske. Treću nagradu od 1000 evra organizatori su ponudili za originalni snimak Bosketove diplome. Epilog ovog konkursa je poznat: organizatori nisu dodelili nagrade jer na konkurs nije stigao nijedan rad.

Boske se nije mnogo obazirao niti odgovarao na ovakve podmetačine. „Postoje živa bića kojima je prirodno stanište i prijatni životni ambijent blato i valjanje po njemu. Na moju sreću, ne delimo iste vrednosti pa u tom smislu nemam nameru da odgovaram na uvrede Novice Tončeva i ostajem pri tom stavu“, rekao je Stevanović za „Blic“.

RUŠENJE SOCIJALISTA

Zanemarujući ove pomalo trivijalne teme, može se reći da je Stevanovićeva životno-partijska misija rušenje socijalista u Pčinjskom okrugu. Uspeo je ono što nije pošlo za rukom ni dosovcima, ni svim kasnijim vladama. U Beogradu su se smenjivale vlasti, ali u Vranju su socijalisti uspevali da odole svim iskušenjima i raznim manevrima da se održe u sedlu.

Za razliku od svojih prethodnika, Stevanović je shvatio u čemu je problem, locirajući Dragomira „Simpo“ Tomića kao glavnu osovinu opstanka socijalista u prethodne dve decenije. I bio je pravu. Onog trenutka kada je eliminisao višegodišnjeg gospodara juga Srbije, socijalisti su se raspali kao kula od karata i naprednjacima su bila otvorena vrata da preuzmu svu vlast.

Stevanović se nije libio da otvoreno kaže kako je „zahvaljujući lošem rukovođenju i unutrašnjim slabostima Simpo danas tu gde jeste, uz sve razumevanje za eksterne problema tipa sankcije, bombardovanje, prethodne vlade…“ „Dragan Tomić nije u fokusu i smatram da neki novi i mlađi treba da preuzmu odgovornost. Uvažavamo njegovu dosadašnju ulogu, nećemo se ustručavati da pitamo i konsultujemo se, ako je potrebno, ali su promene neophodne“, bez ustezanja je Stevanović izgovorio nešto što je do tada bila nezamisliva jeres.

Mic po mic, Dragan Tomić je sklonjen ne samo sa funkcije predsednika HK Simpo, već i iz političkog života, a socijalisti su postali prirepak naprednjačkoj vlasti.

Ako nešto Vranjanci znaju, onda je to da procene gde je vlast. Tomić je otišao u istoriju, a Dragan Stevanović Boske, prvi naprednjak juga Srbije, dobio je specijalnu plaketu „31. januar“, koja se dodeljuje u Vranju za Dan grada. Tog dana ustoličen je i zvanično novi gazda juga Srbije.

Doduše, Stevanoviću i dalje kao kost u grlu stoji Tončev i Surdulica. Sudeći prema najnovijoj ofanzivi iz naprednjačkog tabora, u koju se uključio i predsednik Vučić, Boske je na dobrom putu da i ovaj problem reši.

A onda će moći slobodno da sedne u „Pegaz“ i naruči kafu.

O Novici Tončevu

Dragan Stevanović veoma retko govori o Novici Tončevu. U jednom intervjuu lokalnim medijima pokušao je da objasni suštinu njihovog sukoba.

„Ja sam bio lokalni funkcioner i državni funkcioner, a nijednom, ali nijednom, sem po prijavama Novice Tončeva da sam povredio ravnopravnost kada sam rekao da ću da zaposlim članove SNS, u Tužilaštvo nisam otišao. Za razliku od mene, Tončev i njegovo lokalno rukovodstvo su po prijavama, sa kojima ja lično nemam veze, proveli više vremena u sudu dajući izjave, nego što sam ja, ne znam, proveo na odmoru. Nikada ja nisam hteo i to sam pokazao, da naš politički sukob prenesem na lični. Uvek sam imao previše argumenata da ga politički napadnem i osporavam, on mene ne. I zato me je lično psovao, vređao, koristio je različite medije i na različite načine pokušavao da mi uruši integritet i da me napljuje. Znate, nije to prijatno, naročito u maloj sredini gde živite, senzacija uvek prođe, a porodica vam tu živi… Vi nikada niste čuli da ja njega lično uvredim, da kažem da je ovakav ili onakav ili bilo šta drugo“, kazao je tom prilikom Stevanović.

Objašnjavajući zašto ipak dolazi do sukoba, on je dodao: „Ja njega lično nikada nisam osporavao, jednostavno nemam nameru da to radim, to nije moj manir. Politički se duboko, duboko ne slažemo, zato što koncept hleba i igara treba raditi drugačije, a on smatra da je sve podređeno ili mora da bude podređeno njemu. Ja na to da pristanem ne mogu, on nije čovek s kojim možete da se dogovorite i nikada to što dogovorite s njim nije pouzdano, nikada niste sigurni sa njim. Ja sa takvim čovekom politički aranžman da pravim ne mogu. Možda bismo se lično nekad i pomirili, ali politički nikad“, eksplicitan je Stevanović.

foto: fonet / nenad đorđević