I sam ministar obrazovanja Gašo Knežević u emisiji "Utisak nedelje" Studija B se obrukao: ni on nije prepoznao stilske figure, a ko zna kako bi prošao na ostalim pitanjima i interpunkcijskim sačekušama
Groznice pred upis svršenih osnovaca u srednje škole skoro da više nema. Raspored đaka po srednjim školama je objavljen i još su ostale samo upisne formalnosti, to jest, još malo sekiracije oko neraspoređenih. Ovaj upis po novom, uvezenom modelu ostaće zapamćen kao prvi konkretan (polu)korak dugo najavljivane reforme školstva. Sada, za razliku od prethodnih godina, polaganjem ispita u matičnim školama, umnogome je ublažen stalni pratilac školovanja, stres dece i roditelja, i eliminisana je korupcija u školi: prekoredno upisivanje po direktorskom diskrecionom pravu. S druge strane, izbor pitanja i vrednovanje rezultata, iako više godina unazad argumentovano kritikovan, ostao je isti, te se reforma našla u iskoraku. Šta je urađeno, urađeno je, život ide dalje.
NOVA TEHNOLOGIJA, STARA PRAKSA: Ove godine prvi put su, budući nepodmitljivi, u ceo upisni proces umešani umreženi kompjuteri. Definitivna raspodela obaviće se mehanički nepristrasno prema rezultatima i željama učenika i njihovih roditelja. Da bi se izbegla jurnjava od škole do škole u drugom upisnom roku, pomirile roditeljske ambicije i dečije mogućnosti i da bi se na vreme razmislilo o različitim varijantama, predviđeno je da se u upisni formular navode čak 15 različitih škola, smerova i obrazovnih profila.
Svi podaci, što je za pohvalu, dostupni su na prezentaciji Ministarstva obrazovanja koja je, posle neznatnog početnog zagušenja, bila dostupna i ažužirana. Softver, specijalno napravljen za ovu namenu, položio je ispit. Ipak, koliko god je ova inovacija kopča sa XXI vekom, sadržaj i način vrednovanja testa, onog iz srpskog jezika, eho je nekih davnih vremena. Pitanja su, po rečima mnogih nastavnika, bila zbunjujuća, prezahtevna, bodovana u blokovima potpitanja tako da su u broju neosvojenih poena izjednačeni neznanje, delimično poznavanje gradiva, ali i omaška i previd.
Na nepodobnost ovakvog načina vrednovanja rezultata ukazivalo se i ranije, o tome se naširoko polemisalo da će se ova koncepcijska greška otkloniti, ali sve je završeno samo smanjivanjem broja budibogsnama pitanja, kao i ignorisanjem celih oblasti, akcentovanja, na primer. Ipak, genijalno i zaista važno pitanje iz istorije jezika: „Koje godine je postignut Novosadski dogovor, koja kapitalna dela su objavljena potom, kada i u koliko tomova“, ostalo je u konkurenciji. Jednostavno, da su sva takva pitanja isključena s testova, bilo bi ih toliko malo da bi sve teško moglo da se nazove proverom znanja.
Insistiranjem na formi i suvim faktima, način na koji se izučava srpski jezik u našim školama više liči na Autobiografiju Branislava Nušića nego na sistem kompatibilan onom opšteprihvaćenom u Evropi, koji, pak, insistira na suštini: pismenosti, kritičnosti i slobodi zaključivanja. Iz takvog programa ishodio je test koji insistira na odgovorima koje je propisao priređivač. Čistunski pravopis, za autore očigledno jednoznačan, provlači se kroz ceo test pod parolom: „ako nisi pismen, onda nisi za srednju školu“. Tako se dešava da se i tačan odgovor, ako ima kojim slučajem neku slovnu ili interpunkcijsku grešku, smatra potpuno netačnim.
DOKTORI I BUBALICE: Autori zbirke pitanja i ispitnih kombinacija, na koricama je odštampano, listom su doktori, s izuzetkom jednog magistra, koji je pak profesor u filološkoj gimnaziji, onoj za nadarenu decu. Dakle, sve autoriteti s kriterijumima podosta drugačijim od onih primerenih osnovcima. Dirljiva je i ambiciozna njihova ideja šta sve deca treba da znaju ako žele da upišu srednju školu. Pitanje je samo da li je to realno i potrebno: da li su đaci, učeći po programima po kojima su pitanja formulisana, protraćili vreme bubajući nešto što će ubrzo zaboraviti pa ih je samo trebalo naterati da sve nabubaju opet, za kaznu.
Da se nabubano brzo zaboravi, pokazalo je i mini testiranje, sprovedeno specijalno za ovu priliku: 20 ispitanika sa visokom stručnom spremom različitih generacija nije odgovorilo na više od polovine pitanja. Omaške koje su činili identične su dečijim, nekolicina je test vratila uz konstataciju da za srednju školu nije. Mnogi su pominjali svoje profesore koji ih nisu davili „gotovanjima, nortovanjima i dotovanjima“, već su ih učili kako da iskažu misao pisanom rečju i da analiziraju napisano. Neki su samouvereno pristupili testiranju i bili rezignirani načinom vrednovanja. Ni za koga od njih ne bi se moglo reći da je nepismen, a mnogi od pisane reči žive. Obruka se i sam ministar obrazovanja Gašo Knežević u emisiji „Utisak nedelje“ Studija B: ni on nije prepoznao stilske figure, a ko zna kako bi prošao na ostalim pitanjima i interpunkcijskim sačekušama.
BROJANJE GREŠAKA: „Ovaj test nije provera znanja, već lov na greške“, kategorična je Vesna Fila, filolog po struci. „Vidi se da sastavljači zbirke i testa imaju neznatno ili nikakvo iskustvo u praksi.“ Slično misle mnogi nastavnici: autori ne poznaju dečju psihologiju, pitanja su preteška i puna zamki. „Uvek ću vam naći ono što ne znate“, objasnila je Vesna Fila, „ali to nema veze s pedagogijom i obrazovanjem“.
„Pre nekoliko godina bilo je predviđeno da se može računati i pola poena za delimično tačan odgovor“, kaže Nevena Vraneš-Krompić, načelnica Odeljenja za stručno-pedagoški i upravni nadzor u sektoru za srednje obrazovanje ministarstva obrazovanja i sporta Srbije. „Analizirajući rezultate, ustanovili smo da se po različitim kriterijumima određivalo koliko je dovoljno za pola boda, što je dovodilo do mnogih nepreciznosti pa se ove godine od toga odustalo.“
Nejasno je, ipak, zašto se odgovori nisu mogli ocenjivati razlomcima, recimo, jedna devetina poena za svako od devet potpitanja, pa bi se tako dobila vrlo precizna gradacija, naročito što je takvo bodovanje u testu iz matematike postojalo. Drugovi doktori izgleda kubure s razlomcima pa im je bilo lakše bodovanje ukrupniti nego usitniti. „Isti autori godinama rade taj posao i malo su konzervativni“, objašnjava Nevena Vraneš, „a zbog kašnjenja u donošenju zakona o srednjem obrazovanju, nije bilo dovoljno vremena da se i to promeni, što ne znači da se neće promeniti.“ Neko maliciozan zaključio bi da su deca dobro prošla: mogao je test da bude apsolutno digitalan: ili kompletno urađen ili ništa. To bi bilo, čini se, najlakše. Ipak, čudi kako je bilo vremena da se prave programi za novopolitičke predmete, veronauku i građansko vaspitanje, a za srpski jezik nije. Na kraju, prave li se testovi spram dece ili se deca uče isključivo da test reše onako kako je autor zamislio.
Grupa roditelja je, zbog toga, uputila peticiju da se ponovo vrednuju osvojeni bodovi na već urađenim testovima. Pitanja su takva kakva jesu, shvataju da su ovoga puta neizmenljiva, ali zato traže da se poeni prebroje drugačije: za svako potpitanje obaška, ali od toga, sada je već očigledno, nema ništa. Ni odgovora nisu dobili.
ORGANIZACIJA I IMPROVIZACIJA: „Ideja za ovakvo organizovanje upisa je za svaku pohvalu. Deca su zaista mnogo slobodnije pristupala testu jer su bila u poznatom okruženju i uz svoje nastavnike“, kaže direktorka Fila. „Odlično su u ministarstvu to smislili, samo su se dugo dvoumili šta zapravo hoće da urade.“ Prvo je, kako kaže, u opticaju bila ideja o maloj maturi koja bi sadržavala testove iz više predmeta. Kad su uvideli da to baš i nije moguće u zadatom roku, predomislili su se i opredelili za jedinstveni test iz dva glavna predmeta. „Samo su nas usmeno obaveštavali. Ja sada nemam dokument kojim bih to mogla da dokažem.“ Na kraju je ostalo isto kao pre, bar kad je testiranje u pitanju. Sve je zbog toga kasnilo, a ceo teret operativne pripreme pao je na osoblje osnovnih škola. Pohvalno je što su iskazali, nastavlja, zavidno poznavanje psihologije prosvetnih radnika. Znali su, naime, da će nastavnici sve učiniti za svoje đake i da će svaki problem rešiti. „Laka srca su nam prepustili da se snalazimo iako uputstva za moguće situacije nisu bila dovoljno precizna. Tako, recimo, nije definisano šta uraditi ako dete mora u toalet, a može se očekivati da se ono nađe u takvoj situaciji. Mi smo, da ne bismo bili zatečeni, organizovali dvostruka dežurstva i problema nije bilo. Jedna devojčica, sticajem okolnosti, nije imala đačku knjižicu. Dok je ona ispit polagala, mi smo se potrudili da knjižica stigne.“
Bilo je, međutim, i suprotnih primera. Dvojica direktora, jedan iz Inđije, drugi iz Beograda, nisu dozvolili da dva učenika njihovih škola polažu ispit, jer su zaboravila da ponesu đačku knjižicu. Kao da to nisu učenici njihovih škola i kao da niko nije mogao da potvrdi njihov identitet. Na sreću, ministarstvo im je odobrilo naknadno polaganje.
SUOČAVANJE S GREŠKAMA: Vrhunac neshvatanja smisla polaganja bilo kojeg ispita, pa i ovog, predstavlja odbijanje pojedinih komisija za žalbe da daju na uvid test onome ko ga je radio, dakle, detetu; mogu da ga pogledaju isključivo roditelji. Svoj postupak su pravdale pravilima. „Gluposti“, kategorična je Nevena Vraneš. „Nije bilo predviđeno da dete može samostalno da iskaže žalbu jer je maloletno, ali nigde nije pisalo da to ne može uraditi zajedno s roditeljem, odnosno starateljem. Naprotiv, smatramo da je dobro da se onaj koji je test rešavao suoči s greškama koje je načinio. Tako će, post festum, naučiti šta je ispravno.“
Naknadna analiza prikupljenih statističkih podataka pokazaće sve prednosti, nedostatke i propuste i ukazati na nova rešenja. Dobra volja i želja da se reforme sprovedu ne mogu se negirati. Najvažnije je, međutim, sve uraditi na vreme jer, upis, kao i žetva, dospeva svake godine u ovo doba i šta budemo posejali na jesen, idućeg leta ćemo žeti. „Na reformi se vredno radi, radiće se preko celog leta i već na jesen će rešenja biti primenjena. Naravno, ne može se očekivati da će biti promenjeno sve. Reforma školstva je proces koji traje“, obećava Nevena Vraneš. „Za iduću godinu planira se uvođenje male mature za sve osnovce, u skladu s novim programima.“
Brzina sprovođenja reforme školskog sistema ne zavisi samo od agilnosti zaposlenih u ministarstvu. Neka ostane zabeleženo, predlozi Zakona o osnovnim i srednjim školama bili su gotovi još prošle godine u novembru, a u parlament su došli na red tek u aprilu ove godine i usvojeni su, u vremenskoj stisci, po hitnom postupku. Zbog kašnjenja s usvajanjem Zakona nije se moglo uticati na školske programe te se s pripremama upisa kasnilo. Da li je i iz toga neki nauk izvučen?
Ovogodišnja generacija malomaturanata, sudeći po statistikama, mnogo bolje je od prethodne uradila zadatke iz matematike, čak izvrsno, ali je zato test iz maternjeg jezika uradila lošije, mada je više praznih testova iz ovog predmeta nego iz srpskog. „To je samo zato jer su deca prošle godine rešavala zadatke iz kompletne zbirke tako da je bilo lakše da se odgovor pozove iz memorije“, izjavila je za „Vreme“ Vesna Fila, direktorka osnovne škole „Vladislav Ribnikar“. Po objašnjenju Nevene Vraneš, pitanja su grupisana u deset kombinacija zbog uverenja da je đacima lakše da se koncentrišu na odabrana pitanja nego da gube vreme tražeći zadate redne brojeve. Za matematiku, budući da je prirodna nauka, očigledno logična, te nema razloga da se uči napamet, novina se pokazala olakšavajućom, dok je za bubački predmet kakav je ovaj drugi, to bila otežavajuća okolnost.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
