Najskuplji predmet bez rezultata

Građansko vaspitanje kao izborni predmet uporno se predaje u osnovnim i srednjim školama od školske 2001/2002. godine, bez obzira na sadašnju realnost u Srbiji i zaokret ka antigrađanskom društvu, što je apsurd za sebe. Na početku, to je bio uvod u reformu školskog sistema, a danas su to časovi koje u starijim razredima u osnovnim školama drže nastavnici kojima su potrebni dodatni časovi do pune plate. Uglavnom – nastavnice srpskog ili engleskog jezika, a ponekad i nastavnice fizike. U pojedinim školama taj predmet ima kakvog-takvog smisla, čas građanskog vaspitanja protekne u razgovoru o ravnopravnosti, dečijim pravima, vršnjačkom nasilju, a drugde učenici samo sede u učionici ili se šetaju po školskom dvorištu dok nastavnica pregleda pismene zadatke iz osnovnog predmeta.

Posle tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar”, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović predložila je novu nastavnu aktivnost pod nazivom Vrline i moral. Iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u avgustu 2023. godine saopšteno je da je slobodna nastavna aktivnost Vrline i moral pripremljena za samo četiri meca i da počinje 1. septembra školske 2023/24. godine.

Ivana Orolicki, direktorka beogradske OŠ “Svetozar Marković”, kaže za “Vreme” da su plan za nastavnu aktivnost Vrline i moral dobili kada su već uveliko već formirane grupe za izborne programe tekuće 2023/24. godine.

“Ima dosta poklapanja u tom programu sa predmetom građansko vaspitanje pa i sa verskom nastavom, akcenat je na razvoju ličnosti i povezivanju stavova i ponašanja. Predviđeno je da ovaj predmet realizuju stručni saradnici, psiholozi i pedagozi koji to teško mogu da usklade sa svim obavezama koje već imaju u školi”, konstatuje Ivana Orolicki.

Kad je reč o građanskom vaspitanju, sagovornica kaže da realizacija nastave zavisi od kompetencija i posvećenosti predavača – učitelja odnosno nastavnika: “Iskustva su različita i kreću se od toga da se ovi časovi samo formalno ili retko drže, do primera dobre prakse. Nastavu izvode nastavnici kojima se dopunjava norma časova i trebalo bi da prođu odgovarajuću obuku, ali se dešava i da nastavnici bez obuke dobiju ove časove”.

Da li je građansko vaspitanje najskuplji predmet bez rezultata, kako je ocenio jedan bivši direktor osnovne škole i kakvi su efekti i rezultati tog predmeta koji je u školskom kurikulumu već dvadeset i više godina?

foto: pexels

IZBEGAVANJE OSETLJIVIH, ŠKAKLJIVIH I KLIZAVIH TEMA

Prema rečima Eleonore Vlahović, savetnice u Zavodu za unapređivanje obrazovanja, sprovedeno je više istraživanja o efektima i rezultatima građanskog vaspitanja sa različitim fokusima u realizaciji Instituta za pedagoška istraživanja, Građanske inicijative, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja uz podršku UNICEF-a i OEBS-a.

“Nastavnici nedovoljno poznaju neke sadržaje iz programa građanskog vaspitanja (GV) po kome rade ili imaju izvestan otpor prema njima sa tendencijom da to prikazuju kao nešto što učenici ne vole”, kaže za “Vreme” savetnica Vlahović. “Iz brojnih odgovora koji su dobijeni nema dileme da izvestan broj nastavnika ima teškoće u punom razumevanju Konvencije o pravima deteta, prepoznavanju primera diskriminacije, predrasuda ili poznavanju školskih dokumenata koji se koriste u realizaciji nekih sadržaja GV. Rad na temi Građanski aktivizam, dosledno iz razreda u razred, tokom cele osnovne škole, procenjuje se kao težak. U obrazloženjima nastavnici navode da ni sami nisu dovoljno vešti u planiranju, da nemaju dovoljno tehničkih mogućnosti, da teško postižu dogovor sa učenicima u pogledu rokova i podele uloga ili se rasplinjuju u radu. Kod nekih nastavnika pojavljuju se odgovori koji izražavaju neke njihove stavove i nisu u skladu sa onim što građansko vaspitanje zastupa. Na primer, mišljenje nastavnika da učenike ne treba opterećivati sadržajima koji se tiču Narodne skupštine i političkih partija. Posebno iznenađuje što je taj sadržaj smešten u program za sedmi razred jer korespondira sa onim što se uči u okviru istorije o parlamentarizmu”, kaže Eleonora Vlahović.

Sagovornica “Vremena” posebno izdvaja problem nastavničkog defetizma:

“Neki sadržaji izdvajaju se kao osetljivi, škakljivi i klizavi, kako to nastavnici navode, i može se prepoznati da postoji nelagoda da na tome rade. Primer takvog sadržaja je Osobe različite seksualne orijentacije, Opšte dobro, Mobing ili Koncept zemlje blagostanja. Ista nelagoda kod nastavnika postoji ako treba raditi na sadržajima koji se tiču loših društvenih pojava kao što je npr. korupcija. Nastavnici navode da je teško raditi na korupciji jer učenici smatraju da se tu ništa ne može promeniti. To je primer odgovora, a ima ih više, koji iskazuju neku vrstu defetizma, ali bih rekla – više nastavnika a ne učenika. Nastavnik sa stavom da se štetne pojave u društvu ne mogu promeniti ili da je snaga građanstva slaba neće pozitivno uticati na razvijanje građanskog aktivizma učenika. Nastavnici ne pokazuju veštinu i spremnost da u većoj meri koriste učeničko vanškolsko znanje i iskustvo, odnosno da pronalaze vezu onoga što učenici znaju i umeju sa različitim sadržajima iz programa GV. Ukoliko prepoznaju tu vezu, onda je ona najočiglednija, ne idu u dublje povezivanje.”

Eleonora Vlahović kaže da nastavnici u drugom ciklusu i u gimnaziji vrlo slabo povezuju sadržaje građanskog vaspitanja sa aktivnostima učeničkog parlamenta iako je ta veza jaka i prirodna, a iz odgovora se vidi da zaziru i od pravljenja veza sa dnevnopolitičkom situacijom u zemlji i svetu. Savetnica nije navela da li su tim istraživanjem obuhvaćeni učenici, šta misle o predmetu, da li smatraju da je dobar i zanimljiv, da li bi nešto menjali i šta bi voleli da znaju i nauče.

...

OPET TA DEČJA PRAVA

Jovana M. (12) završava peti razred u novobeogradskoj školi i pohađa časove građanskog vaspitanja od prvog razreda. Časove građanskog u mlađim razredima držala im je učiteljica i to joj se tada dopadalo, ilustrovali su i analizirali zadatu temu zatvorenih očiju dok slušaju priču koja se izvlačila iz kutije o ravnopravnosti među ljudima ili o nenasilju. U petom razredu ništa ne rade, nastavnica engleskog i građanskog rekla im je da budu tihi na času, ali da mogu da se šetaju po razredu i gledaju u telefon dok ona radi neki svoj posao. Na pitanje kako bi ona volela da izgleda nastava građanskog vaspitanja, Jovana odgovara da bi volela da nastavnici budu posvećeniji deci, da se bave dečjim temama, da na tim časovima razgovaraju o njihovim mogućnostima i talentima, kako da pomažu jedni drugima u učenju i da budu bolji u svemu, a ne da nastavnici budu samo kao “neki policajci ili čuvari na času”.

J. P. (14), učenica sedmog razreda druge novobeogradske škole kaže da im građansko vaspitanje drži nastavnica fizike, pričaju o međuvršnjačkom nasilju, dečijim pravima, ali ponekad vreme provode i u školskom dvorištu. Prema njenim rečima, nastavnica priča “iz glave”, podeli im papire sa nekom sutuacijom i potom debatuju o tome kako rešiti problem, kad je na primer, reč o međuvršačkom nasilju. Nastavnica fizike/građanskog ih motiviše da govore o sebi, o svojim osobinama i u čemu bi mogli da budu još bolji. Nije joj dosadno na tim časovima, ali kaže da je stalno reč o dečjim pravima, dok se veoma malo priča o feminizmu. Jednom se povela rasprava o tome šta je čiji posao, da li je vojska za žene, a dečaci su se složili da žena treba da ostane kod kuće i da kuva. Ona se ne slaže s time i smatra da bi trebalo više da se priča o pravima žena. Na tim časovima, prema njenim rečima, ne priča se o nasilju u porodici i nad ženama, fokus je na međuvršnjačkom nasilju i na dijalogu.

GRAĐANSKA ILI VERSKA ISPOVEDAONICA

Roditelji su mahom zbunjeni kad im deca kažu da ništa ne rade na tim časovima, pa se pitaju čemu oni služe ako đaci tako zaludno provode vreme. Pojedini roditelji zaziru i od mogućnosti zloupotrebe dečjeg poverenja od strane učitelja i nastavnika.

“Naša ćerka je izrazila želju da ide na građansko vaspitanje, a kasnije se prebacila na veronauku gde su bile njene drugarice. Drugi razlog za prebacivanje na veronauku bio je razgovor sa mojom rođakom, učiteljicom koja je predavala građansko vaspitanje – skrenula mi je pažnju da neke njene koleginice te časove zloupotrebljavaju kako bi saznale šta se dešava u domovima – kako žive, koliko zarađuju, da li tata viče na mamu – i da ta saznanja dalje prenose. To me je definitivno opredelilo da ćerku prebacim na veronauku”, kaže Milena R. (42).

To je priča koja oduvek prati vaspitače, učitelje, nastavnike i profesore, ali je građansko vaspitanje posebno “sumnjivo” kao ispovedaonica za kućne prilike. “Manipulacija decom, zloupotreba njihovog poverenja i zadiranje u porodičnu intimu moguća je i na časovima veronauke (Npr. ‘Da li tvoj tata ponekad počini greh i istuče tvoju mamu?’)”, kaže Irina S. (49). Naša sagovornica svojevremeno je ispisala svog maloletnog sina sa veronauke iz drugih razloga, ali smatra da većina nastavnika časno radi svoj posao i da ne prelazi crvenu liniju zloupotrebe i indoktrinacije. Pa čak ni veroučitelji.

BEZ EMPATIJE i SOLIDARNOSTI

Treća strana, nastavnici građanskog vaspitanja sa kojima smo razgovarali, žale se na odsustvo empatije kod dece, na njihovu nezainteresovanost, na navijačko oblačenje sa kapuljačom i potkapuljačom, na roditelje…

Neki put bude zainteresovane dece, nastavnici im pošalju linkove za teme za razgovor na času bilo da je reč o holokaustu, pravima i položaju dece u ratu i miru, ali već od šestog razreda interesovanje dece znatno opada. Nastavnici nisu u obavezi da koriste Priručnike za građansko vaspitanje, mogu da osmisle časove “iz glave”, ali imaju opšte odrednice o čemu treba da pričaju sa decom. Prema iskustvu nastavnice građanskog iz Beograda, čas propada ako nema čvrstu strukturu, a predmet je loše strukturisan od samog početka.

“U višim razredima prave se prezentacije po grupama”, kaže za “Vreme” jedna od nastavnica Građanskog vaspitanja. “Međutim, ispostavilo se da je mnogo teško napraviti tim od tri učenika jer nemaju osećaj zajedništva i solidarnosti. Teško ih je naterati i da dođu na čas, jer se predmet ne ocenjuje brojčanom ocenom i ne ulazi u prosek.”

Roditelji su posebna priča, kaže ova nastavnica: “Radili smo temu o različitim razvojnim poremećajima, gledali smo video-materijale o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Posle tog časa, roditelji su se pobunili zbog toga što se deca sa smetnjama u razvoju stavljaju u prvi plan u odnosu na decu koja nemaju poremećaje!”

Savetnica Eleonora Vlahović kaže da je program za slobodnu nastavnu aktivnost Vrednosti i vrline kao životni kompas I i II (Vrline i moral), usvojen početkom školske 2023/24, bio kasno ponuđen učenicima pa je prebačen za sledeću školsku godinu. No, među aktuelnim programima slobodne nastave u prvoj turi usvojena je aktivnost koja se zove Životne veštine. Jedini problem je što će te lepe veštine i vrline i dalje verovatno sprovoditi “nevešti nastavnici” koji “nedovoljno dobro poznaju sadržaje” i “imaju poteškoča u razumevanju”, jer psiholozi i pedagozi imaju pune ruke posla.