karikatura: đorđe balmazović
Vojislav Šešelj nam prilazi okružen nabildovanim telohraniteljima. Kaže nam da će kupiti "Vreme" jer treba upoznati neprijatelja
Od marta 1991. moj prijatelj Čeda i ja smo zajedno prodavali „Vreme“ kod Delijske česme u Knez Mihailovoj. Prodavali smo subotom, jer je tada „Vreme“ izlazilo subotom. Delijska česma se pokazala kao odlično mesto za upoznavanje ljudi. Navešću nekoliko scena koje mi prve padaju na pamet.
1. Vojislav Šešelj nam prilazi okružen nabildovanim telohraniteljima. Kaže nam da će kupiti „Vreme“ jer treba upoznati neprijatelja. Desnu ruku zavlači u unutrašnji džep sakoa da izvuče novčanik, ali umesto novčanika izvlači pištolj uperen ka nama. Kaže kako je pogrešio džep, vraća pištolj i iz drugog džepa vadi novčanik. Njemu je to smešno. Nama nije. Pomislili smo – kreten!
2. Jednom me je jedan prijatelj pitao šta inače radim. Rekao sam mu:
– Prodajem „Vreme“.
– Prodaješ vreme? (tu sam shvatio da on ne zna da postoji nedeljnik koji se tako zove)
– Da, prodajem „Vreme“.
– Kako to misliš, prodaješ vreme?
– Pa tako, stanem na ulicu i vičem: „Najnovije ‘Vreme’, najnovije ‘Vreme’!“
– I ljudi kupuju?
– Da, kupuju.
– Za koliko?
– Za 100 dinara.
Dobro se sećam njegovog izraza lica dok je razmišljao kako uspevam da ljudima prodam sate ili minute za 100 dinara.
3. U Knez Mihailovoj, preko puta galerije KCB-a, radio je prodavac Muja, koji nije bio deo naše kolporterske mreže. On je prodavao sve moguće novine koje su tada izlazile, pa i „Vreme“. Bio je plav, oniži, četvrtast, uvek u vijetnamki, pomalo je frfljao kad priča i nije odavao utisak previše pametnog tipa.
Jedne subote, završivši kod Delijske česme, Čeda i ja smo prolazili pored Muje i čuli ga kako viče, tačno se sećam svake njegove reči, i njegovog dokumenat:
„Kupite najnovije ‘Vreme’! U najnovijem ‘Vremenu’: KAKO JE VATIKAN OSTAO KRATKIH RUKAVA! Najnovije ‘Vreme’ – istorijski dokumenat za svaku porodicu!“
U tom broju, a ni u prethodnom ili potonjem, nije bilo ni reči o Vatikanu, pogotovo ne s takvim naslovom. Muja se drao i izmišljao naslove i teme koji nisu postojali. Bilo mu je važno samo da bude što bombastičnije. Danas bi vikao: SENZACIONALNO!
Čeda i ja smo se smejali Mujinom lupetanju. Tada nismo znali ono što znamo danas – da je Muja bio čovek daleko ispred svog vremena. Nije mu bilo važno da li u tom broju piše to o čemu viče, ni to što obmanjuje i vara ljude. On „Vreme“ nije ni otvarao. Činjenice mu nisu bile bitne. Jedino mu je bilo važno da se proda. Zvuči poznato? Muja je bio čovek budućnosti, čovek za 21. vek.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
