Često možemo čuti kako ljudi govore da su ovde veliki novac pošteno zaradili samo naši vrhunski sportisti, a da su svi ostali iskoristili tranziciju da bi se obogatili. Nećemo generalizovati stvari, to svakako nije istina u potpunosti, ali najlakše je sumnjičiti bogate ljude za sve neuspehe. Zar nisu na taj način neki političari došli na vlast u Srbiji? A što se sportista tiče, oni zaista jesu sve zaradili samo svojim trudom i radom
Da li je pristojno zavirivati u tuđe džepove? Ovde bi rekli da nije, ali u svetu je to prilično raširena pojava, pre svega zato što nema šta da se krije. U Srbiji postoji “Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu”. Po tom Zakonu bismo, u načelu, veoma lako mogli da utvrdimo ko su ljudi koji se ponašaju i žive daleko bolje od realnih primanja koja imaju prikazana. Ipak, ovde je česta pojava da se deca dovode u obdanište u džipovima od 50 i više hiljada evra, a da usput dobijaju povlašćen boravak u istom tom obdaništu zato što roditelji imaju male prihode. O razlici u visini primanja i načinu života političke i nekih drugih “elita” u Srbiji nije potrebno pričati. Zakon postoji, ali se prilično selektivno primenjuje.
U poslednjih dvadesetak godina sport je postao globalni marketinški fenomen, a samim tim su i igrači u pojedinim sportovima počeli da potpisuju dotad nezamislive ugovore, što sa svojim klubovima, što sa reklamnim agencijama. “Bogat ko Džaja” – tako se nekada kod nas govorilo za nekoga ko je imao višak novca. Dragan Džajić je, kao i svi tadašnji sportisti, morao da sačeka do svoje dvadeset osme godine kako bi napustio zemlju i igrao fudbal za neki strani klub. Iako ga je tražila cela Evropa, potpisao je ugovor sa Bastijom sa Korzike. Stariji ljudi vam danas mogu ispričati da je to bio nezapamćen ugovor za ondašnje vreme. Ipak, iako nikada nije objavljena tačna vrednost tog ugovora, sada se zna da se radilo o manje od pola miliona dolara za dve godine.
U staroj Jugoslaviji većina sportista bili su amateri (ili sa vrlo malim primanjima), dok su samo pojedini fudbaleri i košarkaši mogli da od novca koji su zaradili u karijeri žive i nakon nje. Obično se završavalo sa nekim kafićem ili kafanom koja bi im omogućavala da pod stare dane ne ostanu bez primanja. Prve velike transfere ostvarili su igrači najboljih fudbalskih klubova u Jugoslaviji krajem devedesetih godina prošlog veka, a posebno igrači Crvene zvezde posle osvajanja Kupa šampiona 1991. godine.
Tadašnji transferi su za najbolje igrače iznosili oko 10 miliona dolara. Dražen Petrović i Vlade Divac su bili prvi košarkaši koji su, nakon nekoliko godina, potpisali višemilionske ugovore u NBA ligi. Danas, ako je neko iole talentovan mladi sportista, armija menadžera i ljudi sumnjivih zanimanja i poslova se okači o njega i njegovu porodicu dok je još mlađi junior. Tokom karijere, većina naših talentovanih fudbalera i košarkaša zaradi nekoliko miliona dolara/evra koji im omogućavaju da pristojno prežive ostatak života posle sportske karijere. To, naravno, važi ako im u međuvremenu oni isti menadžeri i ljudi sumnjivog morala ne oderu kožu s leđa, ili ako se sami ne upletu u neisplative poslovne poduhvate. U poslednjih petnaestak godina, i teniseri su se umešali u dotad neprikosnovene ugovore košarkaša i fudbalera.
Novak Djokovic…i N. Đoković
NAJBOGATIJI SPORTISTI SRBIJE
Napretkom globalnog interesovanja za sport, i naši najbolji sportisti su u poslednjih dvadesetak godina ugrabili deo finansijske preraspodele. Danas imamo priličan broj milionera među sportistima u Srbiji. Izdvojićemo samo dvojicu najplaćenijih koji imaju srpsko državljanstvo – Novaka Đokovića i Nikolu Jokića.
Novak Đoković je tokom karijere samo od turnirskih nagrada zaradio 167 miliona dolara. Na ovu sumu treba dodati najmanje još dva puta toliko od sponzora i reklamnih ugovora. Ukupna procena prihoda koji će Novak ostvariti tokom karijere iznosi oko pola milijarde dolara. Treba uzeti u obzir da su ovo prihodi pre oporezivanja i da neki od poreza sa turnira iznose i više od 40 odsto.
Novak je svakako najpoznatija osoba u svetu poreklom iz Srbije. Kako je izgledao njegov teniski razvoj bez ikakve pomoći države poznata je priča. Ipak, Novak je u svakom svom nastupu isticao da je ponosan na svoje poreklo. Nebrojeno puta je lični novac iskoristio da pomogne onima koji nisu u mogućnosti da sami dovoljno steknu. Na primer, Đoković je 2014. godine poklonio 500.000 dolara za otklanjanje posledica razornih poplava, tokom pandemije kovida poklonio je milion dolara za medicinsku opremu, i to u trenutku kada se do nje teško dolazilo. Preko Fondacije “Novak Đoković” pomogao je pri izgradnji velikog broja vrtića u Srbiji i edukaciju dece u ranom razvoju. Nikada nije poželeo da se o njegovim akcijama previše zna, uvek je neko drugi i to bez njegovog znanja objavio vest o poklonima u Srbiji. To govori mnogo o ličnoj promociji nekih drugih, a ne Novaka. Blistava karijera je medijski umrljana tokom pandemije njegovom odlukom da se ne vakciniše. Uvek je isticao da je to samo njegov izbor i da ne želi na bilo koji način da učestvuje u odluci bilo koga da se ne vakciniše, ali prevelika popularnost mu je donela nezvaničnu titulu ikone antivakserskog pokreta.
Nikola Jokić je kao dvostruki MVP regularnog dela sezone najjače košarkaške lige na svetu potpisao najveći ugovor u istoriji NBA lige. Bez premija, za petogodišnju vernost Denver Nagetsima dobio je supermax ugovor na 264 miliona dolara. Ugovor stupa na snagu po isteku ovogodišnjeg prvenstva kao nastavak prethodnog ugovora za koji je, takođe za pet godina, dobio 148 miliona dolara. Do svoje 33. godine, Nikola Jokić će ukupno zaraditi najmanje 450 miliona dolara. I ove zarade se, takođe, prikazuju pre oporezivanja. U Americi porez iznosi između 41 i 53 odsto, zavisno od Federalnog poreza i poreza saveznih država.
Kakav je Nikola bio pre svih tih miliona, takav je i danas. Nezainteresovan za glamur, društvene mreže i medije, ostao je na zemlji. Poseban karakter mu je svakako mana pri potpisivanju reklamnih kampanja u Americi i Srbiji, takav stav je apsolutno nepoznat u NBA ligi. Svako se trudi da svojim košarkaškim znanjem i atraktivnošću samo omogući sebi potpisivanje astronomskih reklamnih ugovora, koji su u većini slučajeva vredniji od ugovora sa klubovima.
Ako Nikolu Jokića posluži zdravlje i nakon 33. godine, sledi mu još jedan ugovor, ovog puta veteranski. Sa tim novim ugovorom postaće najplaćeniji sportista u istoriji ove zemlje. Novak Đoković je trenutno na zalasku karijere pa je malo verovatno da će do kraja aktivnog bavljenja tenisom imati mogućnost da zadrži prvo mesto među najplaćenijim sportistima u istoriji Srbije, koje trenutno drži.
Nacionalna sportska penzija
Ne treba zaboraviti i da je naša zemlja uvela nacionalne sportske penzije za zlatnu, srebrnu ili bronzanu medalju osvojenu na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima u olimpijskim i paraolimpijskim sportskim disciplinama, za svetski rekord u olimpijskim i paraolimpijskim sportskim disciplinama, kao i za učešće u finalu Dejvis kupa ili FED kupa Međunarodne teniske federacije.
Trenutno te penzije iznose od 84.227 dinara za bronzanu medalju na evropskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj sportskoj disciplini, pa do 252.681 dinar, koliko iznosi sportska penzija osvajača zlatne medalje na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama ili Šahovskoj olimpijadi. Ova primanja su omogućila da velika sportska imena u manje plaćenim sportovima uživaju makar neku zahvalnost za uspehe koje su postizali pod zastavom bivše Jugoslavije, zatim Srbije i Crne Gore, a naposletku i Srbije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šta u Beogradu radi fantomsko preduzeće za naplatu gradskog prevoza kad se prevoz ne naplaćuje? I na šta još grad baca pare? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Setite se – kada ste poslednji put videli da u obližnjem parku beogradsko JKP “Zelenilo” zaliva zelene površine kako bi, je l’, ostale zelene? Kada je poslednji put kompletno renovirana ulica kojom stalno prolazite, a koja je prepuna rupčaga, takvih da morate da vozite 20 na sat? Koliko nelegalnih zgrada je izgrađeno u vašem komšiluku, a koliko ih se nakačilo baš vama na struju, vodu i kanalizaciju? Koliko stabala je imala vaša ulica pre 15 godina, a koliko ih ima danas? Gde nalazite mesto za parkiranje? Možete li biciklom po gradu? A za to vreme, gradonačelnik Šapić se pojavi u javnosti jednom mesečno ili u nekoliko meseci – da se pohvali rezultatima, da najavi nove “projekte” koji su, deluje, smišljeni prethodne večeri, pa da se verbalno obračuna i uvredi novinare koji mu nisu po volji
Neuplaćivanje lokalnoj samoupravi dela poreza na zarade od 102 miliona dinara i nenamenskih transfernih sredstava od 46,5 miliona dinara došlo je nakon izjave Aleksandra Vučića da za ovaj grad “nema više para”. A da je režim pustio ovaj grad “niz vodu” jasno je i zbog sve češćeg targetiranja ovdašnjih političara u tabloidima
Da mi je neko pre samo mesec dana rekao da će policija danima sedeti u mojoj kući, na Filozofskom fakultetu, pomislila bih da je to nemoguće. Ali do sada smo naučili da je ovde sve moguće. Znamo da Vučić mnoge stvari kopira od Viktora Orbana. Zašto ne bi počeo da kopira i jednog drugog autoritarnog lidera, Redžepa Erdogana, i počeo da gasi društvene mreže
Ekonomskim merama i organizovanim spontanim okupljanjima Aleksandar Vučić pokušava da konsoliduje svoje biračko telo, dok istovremeno podmeće nogu studentima i opoziciji i obračunava se sa nezavisnim medijima. Između naprednjačke inscenirane idile i društvenog bunta, sve jače se oseća nagoveštaj izbora. Kampanja pre kampanje je uveliko počela. Kada bi i pod kojim uslovima građani ponovo mogli na birališta
A da šta smo drugo očekivali dame i gospodo, građanke i građani? Da će predsednik svih građana po povratku s onog bala vampira u Kini da shvati kako je budućnost ove zemlje u poštovanju zakona, demokratskim procedurama i republikanskoj podeli vlasti, obrazovanju i uzdizanju kulture?
Aleksandar Vučić odaje utisak duboko frustriranog čoveka koji uživa u patnji drugih. Njegov kez ujedno je i njegov stav prema Novom Sadu, njegovim žiteljima i, posebno, šesnaestero mrtvih u padu nadstrešnice
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Krčeći put do neformalnog fudbalskog trona u Beogradu, Terzić je poguran od Vučića i uz pomoć medija i partnerskih huliganskih grupa gazio po konkurenciji i svakom ko mu se isprečio na putu do prevlasti u domaćem fudbalu
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
