foto: strahinja aćimović / tanjug
Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada da će dva domaća kluba učestvovati u najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će to za posledicu imati smanjivanje tenzija između samih klubova i njihovih navijača. Crno-beli i crveno-beli na parketu i na klupama imaju previše kvaliteta da bi bilo šta drugo bila tema kada se o njihovim duelima priča
Finalna serija regionalne košarkaške lige, nakon bespoštedne borbe igrača i taktičkog nadmudrivanja njihovih trenera, odlučena je tek u neizvesnoj završnici odlučujuće pete utakmice. Tako je mogao da glasi rezime najuzbudljivije sezone u novijoj istoriji srpske košarke, da fokus sa koševa Kalinića i Pantera, ili zakucavanja Holinsa i Lesora, nisu odvukli upaljači, staklene flaše, saopštenja i brojni prekidi utakmica.
Poslednji put su košarkaške utakmice beogradskih rivala nosile ovoliku količinu tenzije 2015. godine, za vreme polufinalne plej-of serije ABA lige. Kao glavni krivci za tadašnji sukob crno i crveno-belih u javnosti su označeni Duško Vujošević sa jedne, odnosno Nebojša Čović sa druge strane.
Putem konferencija za štampu i nastupa na televizijama su jedan drugome slali poruke, posvećivali podrugljive stihove, da bi se na kraju čak našli i u nekoj vrsti duela u čuvenoj TV emisiji “Utisak nedelje”.
Kao trener KK Partizan i predsednik JSD, Vujošević je tih godina javno izražavao nezadovoljstvo tretmanom koji njegov klub uživa od strane nove vlasti. Tek pet godina nakon što su ga kolege proglasile najboljim trenerom Evrope, za šta je dobio prestižnu Nagradu “Aleksandar Gomeljski”, nova uprava KK Partizan odlučila je da Duletu više nije mesto u Partizanu. Od septembra 2015. godine Vujoševića nema u srpskoj košarci, ali se problemi, tenzije i prepucavanja nisu zaustavili, naprotiv.
POVRATAK ŽOCA
Krajem juna 2021. godine, Srbijom je odjeknula vest da se Željko Obradović, najuspešniji evropski trener sa devet trofeja najboljeg na kontinentu, vraća u svoj Partizan. U uvodnoj konferenciji za medije, predsednik Partizana Ostoja Mijailović izjavio je kako “povratak Željka Obradovića u Partizan mnogo znači zemlji Srbiji” i da “od današnjeg dana ništa neće biti isto u srpskog košarci”. Neutralni ljubitelji košarke ponadali su se da će nova sezona doneti i prijatniju atmosferu u domaći sport i medijske nastupe.
“Ja mogu da obećam da ću uraditi sve da se spuste tenzije, jer mislim da to ni za koga nije dobro. Mi treba da pravimo dobru atmosferu, koju će svi ljubitelji košarke da prepoznaju. Voleo bi i da evropska liga prepozna da ovde ima klubova koji su i te kako zadužili košarku i da će više klubova iz regiona biti stalni učesnik Evrolige”, bile su Željkove reči na pomenutoj konferenciji. Napomenuo je i kako je u prijateljskim odnosima sa kolegom iz suprotnog tabora Dejanom Radonjićem, ali i korektnim sa Nebojšom Čovićem.
Sezona Partizana otvorena je mini turnejom po Dalmaciji, a Obradović je dočekan aplauzima u Zadru i Splitu, ali i u ostatku bivše države. Tradicionalno napeti dueli protiv podgoričke Budućnosti prošli su u miroljubivim tonovima i ljubaznoj atmosferi. Prve tenzije su viđene na utakmici Crvene zvezde i Partizana u novembru, ali i uoči duela Partizan-FMP, kada je košarkaš crno-belih Dalas Mur izjavio kako je čuo da je FMP “mini Crvena zvezda”. U finalu Kupa Radivoja Koraća, navijači crveno-belih istakli su parolu “Željko Obradović državni projekat”.
Fokus navijača sa regionalnih prešao je na evropske duele, u kojima su oba kluba razočarala svoje navijače. Crveno-beli nisu uspeli, čak ni nakon izbacivanja ruskih klubova, da nađu svoje mesto među osam najboljih timova u Evroligi, dok se Partizan izblamirao porazom od turske Burse pred 20.000 ljudi u Štark Areni. Bilo je jasno da je trofej ABA lige jedini način da se zadovolje apetiti navijača i sezona podvede pod uspešnu. Osvajanje ABA lige, osim novog trofeja u vitrinama, podrazumeva i sigurno učešće u narednom izdanju Evrolige, što sa sobom nosi i bolju pregovaračku poziciju pri dovođenju kvalitetnih stranaca i talentovanih domaćih igrača. Ništa manje bitno nije ni interesovanje među sopstvenim navijačima u vidu kupovine sezonskih i dnevnih karata, čime se u određenoj meri pune i budžeti klubova.
POČETNE TENZIJE
Trenutna forma ekipa pred početak finalne serije obećavala nam je kvalitetnu košarku, ali je postojala bojazan da će važnost tih utakmica povući sa sobom i nekontrolisano ponašanje navijača, gestikulacije igrača i izjave funkcionera. Jako bitnu stvar u plej-ofu ABA lige predstavlja domaći teren, koji se obezbeđuje najboljim skorom u regularnom delu sezone. U prethodnih 66 utakmica plej-ofa ABA lige, domaći tim je pobedio u 59, što dovoljno govori o važnosti igranja pred svojim navijačima.
Crveno-beli su opravdali ulogu favorita u prvoj utakmici i prilično rutinski savladali Partizan rezultatom 90:76. Novi duel je usledio već za dva dana, i u većem delu utakmice je delovalo da se ponavlja priča iz prethodnog okršaja. Domaći su kontrolisali igru i rezultat sve do poslednje deonice, kada crno-beli prave preokret i dolaze jako blizu važne pobede, ali su zbog promašenih slobodnih bacanja i problematičnih sudijskih odluka u samoj završnici ostali praznih šaka. Atmosfera je u drugoj utakmici bila mnogo više naelektrisana nego u prvoj – igrači i trener Partizana bili su tema i meta uvredljivih pesama, razni predmeti su bacani u teren, a posebnu opasnost su predstavljale staklene flaše, koje su poletele ka stručnom štabu Partizana nakon poslednjeg zvuka sirene. Nakon reakcije iz tabora Partizana kod zapisničkog stola, dolazi i do okršaja sa pojedincima iz KK CZ, a potom i sa delom navijača.
Moglo se već tada naslutiti da nas čekaju novi incidenti, ali se čekala i reakcija rukovodstva ABA lige u vidu kazni. Crvena zvezda kažnjena je sa 62.000 evra zbog propusta u organizaciji prve dve utakmice, kao i pražnjenjem dela dvorane u narednoj utakmici kada bude bila domaćin. Partizan je u međuvremenu, izuzetno nezadovoljan suđenjem u drugoj utakmici, zatražio zvaničnu ekspertizu suđenja, kojom je ustanovljeno da su u poslednjoj četvrtini sudije napravile četiri greške na račun Partizana i nijednu na račun Crvene zvezde. Interesantno je i da su tri od pomenute četiri sudijske greške napravljene u poslednjem minutu utakmice, a među njima i prestup centra Lesora pri izvođenju slobodnog bacanja.
Treća utakmica odigrana je u gotovo nemogućim uslovima – u Hali “Aleksandar Nikolić” temperatura je bila nepodnošljiva, a vlaga tolika da su se igrači više klizali nego trčali po parketu; revoltirani navijači Partizana gađali su igrače Crvene zvezde upaljačima, novčićima, pa čak i mobilnim telefonom, zbog čega je utakmica i prekinuta na nešto manje od minut do kraja. Sudije su se vratile na parket tek nakon što je ispražnjen deo tribina, i utakmica je nekako privedena kraju pobedom Partizana 70:67.
Nakon ove utakmice, uloge su se obrnule: sada su crveno-beli tražili sudijsku ekspertizu i kazne za Partizan, za nešto manje od 48 sati između trećeg i četvrtog duela uspeli su da izbace čak četiri saopštenja, a viđena su i brojna gostovanja po jutarnjim programima televizija. Partizan je kažnjen sa 50.000 evra i pražnjenjem polovine kapaciteta dvorane, ekspertiza je sada pokazala da su sudije više grešile na štetu Zvezde, a crno-beli su apelovali da navijači u narednoj utakmici navijaju sportski i da ne bacaju ništa na parket. Tako je i bilo – utakmica je prošla bez prekida, uz lepršavu igru Partizana i ubedljivu pobedu 112:84.
SRAMOTNI KRAJ
Šampiona ABA lige i sigurnog predstavnika u Evroligi odlučila je majstorica. Poslednja utakmica ove sezone u regionalnoj ligi umesto uobičajena dva, trajala je gotovo četiri sata. Početak drugog poluvremena kasnio je preko 20 minuta, a sredinom treće četvrtine, nakon četvrtog faula najboljeg igrača Crvene zvezde Kalinića, nezadovoljni navijači su obasuli parket raznim predmetima. Sudije su ponovo sklonište našle u svlačionicama, iz kojih su odbili da izađu sve dok se kompletna dvorana nije ispraznila. U nastavku utakmice, pred praznim tribinama i uz odlično suđenje, crveno-beli su uspeli da u neizvesnoj završnici potvrde iskustvo i kvalitet, odnesu pobedu, titulu i ulaznicu za Evroligu.
Neposredno nakon završetka iscrpljujuće ABA sezone, setili smo se da i dalje postoji nešto što se zove Košarkaška liga Srbije. Ovo devalvirano takmičenje, koje je nekada pobedniku obezbeđivalo mesto u Evroligi, već godinama ne nosi baš nikakav rezultatski značaj. Poseban je kuriozitet da se mesta u plej-ofu određuju na osnovu rezultata iz ABA lige, takmičenja koje je potpuno marginalizovalo KLS i protiv koga se KLS načelno bori.
Partizan je u toku sezone pokrenuo inicijativu da se završnica prvenstva organizuje po kup formatu, što bi skratilo sezonu i ostavilo vremena igračima da se odmore pred reprezentativne akcije. Liga nije prihvatila pomenuti predlog, pa su crno-beli, nakon većanja unutar kluba, odlučili da se povuku iz ovogodišnjeg plej-ofa domaćeg prvenstva. Kontroverzna odluka donela je i različite reakcije. Crno-beli su kao zvaničan razlog za ovakav potez istakli želju da se huliganizam iskoreni sa tribina, što je naišlo na aplauze i odobravanje stranih medija, čiji novinari tvrde kako se na ovaj način Partizan vraća u najuži krug kandidata za dobijanje “divlje karte” za učešće u Evroligi naredne sezone.
Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada da će dva domaća kluba učestvovati u najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će to za posledicu imati smanjivanje tenzija između samih klubova i njihovih navijača. Potreban je zajednički trud i napor da bi se to i ostvarilo, kao i više ljudi od integriteta u upravljačkim strukturama liga. Crno-beli i crveno-beli na parketu i klupama imaju previše kvaliteta da bi bilo šta drugo bila tema kada se o njihovim duelima priča.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
