"Mislim da smo mi mnogo više ispolitizovali celu priču nego što ona zaista jeste takva. Kada ste u biznisu i kada imate tržišno orijentisan proizvod, niko ne može da vam stane na put"
Preuzimanje slovenačke softverske kompanije Hermes SoftLab koje je obavila grupa ComTrade postalo je vest meseca u srpskim poslovnim krugovima, posebno jer je reč o prvoj velikoj akviziciji u Sloveniji. Takođe, oni koji nisu dovoljno pedantno pratili događaje na domaćoj IT sceni bili su prilično iznenađeni finansijskom snagom srpske kompanije. O tome kako je izgledao „proboj“ u Sloveniju razgovarali smo sa Veselinom Jevrosimovićem, predsednikom ComTrade Groupa.
„VREME„: „Fajnenšel tajms“ je ovu kupovinu okarakterisao kao simboličnu prekretnicu u privrednoj reintegraciji bivše Jugoslavije. Da li vam to godi i da li smatrate da je reč o toliko značajnom proboju?
VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Godi mi što jedan „Fajnenšel tajms“ piše o nama. Nažalost, mnogo bolje nas shvataju stranci nego naši ljudi, i to je uvek bio problem u ovoj zemlji. S druge strane, na to ne gledam kao na prekretnicu. To je poslovni interes. Nismo firma koja će iz patriotskih razloga da ide u Sloveniju ili bilo gde ako nema interesa za to. Prešli smo regionalne okvire, što je do sada bio naš najveći cilj. Sledeći je da za pet godina postanemo jedna od najvećih softverskih i IT kompanija u Evropi. U novinama ste već mogli da pročitate da su se Poljaci pobunili, pitaju se zašto ComTrade dolazi u Sloveniju.
Prilikom kupovine Hermesa najavili ste širenje u Poljsku, i odmah su se javili komentari tipa: odakle im još para kad su toliko potrošili na Hermes?
Potrošićemo još! Imamo para za akvizicije, i Hermes je tek jedna od prvih u nizu. Sledeća je Poljska. I oni su kupili neke naše firme, što mi ne bismo njihove?
U saopštenjima ComTrade Groupa pominje se da je firma više od godinu dana analizirala veliki broj IT kompanija na tržištima u regionu. Šta vam je još bilo zanimljivo?
Naš cilj je regionalizacija. Naša firma je zbog prirode svog posla i veličine najpre izašla iz lokalnih okvira, a sada smo već prerasli regionalne okvire. ComTrade ima četiri vertikale, odnosno vrste poslova kojima se bavi. Jedna je distribucija koja je bila naša prvobitna delatnost, a sada smo najveći distributer u celoj regiji – od Slovenije i ostalih bivših republika SFRJ do Albanije i Bugarske. Druga je proizvodnja. I tu smo najveći proizvođač kompjutera u regiji sa proizvodnjom većom od 300.000 računara godišnje. Treći pravac je maloprodaja na tržištima Bosne, Srbije i Crne Gore, i tu smo najjači maloprodajni lanac. Četvrti pravac, koji smo pokrenuli pre oko pet godina, čine softver i usluge. Napravili smo firmu Spinnaker i ona je danas zajedno sa Hermesom najveći regionalni partner, tako da smo apsolutni šampioni u sve četiri discipline.
U Sloveniji se nakon preuzimanja Hermesa, čulo i pitanje „kako to da nije obrnuto, trebalo je da Hermes kupi ComTrade„. Koji je vaš odgovor?
To su pomalo čudni komentari, međutim, u slovenačkoj štampi nisam naišao ni na jedan negativan. S druge strane, ipak mora da se shvati da je Hermes njihova najveća softverska kompanija i ponos slovenačke privrede. Moguće je da pojedinci tu vest pomalo emotivno doživljavaju. Međutim, postojao je veliki interes za udruživanje dve kompanije, i uopšte, svetski trend u IT industriji jeste globalizacija. Zajednički interes je i opstanak na veoma konkurentnom tržištu. To je i odlučilo kome će Hermes biti prodat. Prvo, Hermes je 100 odsto privatna kompanija sa 128 akcionara, od čega su veće pakete držale firme kao što je Hewlett-Packard ili Evropska banka za obnovu i razvoj. Odlučivala je najbolja finansijska ponuda i izbor partnera s kojima će oni moći da grade tržište. Drugo, trenutno smo softverska i IT kompanija sa možda najvećim regionalnim prisustvom. Prvi smo bili u Bosni, prvi smo otvorili firmu u Albaniji i Hrvatskoj i sad prvi u Sloveniji, jer smo na vreme shvatili da je budućnost tržišta u regionalizaciji. Svi smo mi ponaosob mala tržišta, i čak je Rudi Bric, osnivač i jedan od vlasnika Hermesa, imao ideju da se napravi „simfonija“ koja bi okupila najveće softverske firme u regiji, koja bi ponudila svoje proizvode i usluge drugim tržištima. Mislim da smo mi isprobali tu ideju jer smo uspeli da napravimo najveću kompaniju u centralnoj i istočnoj Evropi. Mnoge softverske kuće u, na primer Indiji, pozavidele bi nam na ljudskim resursima koje imamo. Jer mi nemamo onaj klasičan inženjerski kadar koji samo programira, on i projektuje. U svakom momentu može da izradi kompletno softversko rešenje.
Kako vidite srpsku softversku industriju u neposrednoj budućnosti?
Ako razmišljamo o tome šta je budućnost Srbije i šta treba izvoziti, jedna od važnijih stavki je taj softver, jer ne poznaje granice, može da se prodaje bilo gde. Govorimo o softverskim kampovima i tome šta će ComTrade da napravi. Pitanje je samo da li država hoće da iskoristi taj kapacitet. Ne kapacitet kompanije ComTrade, jer samo deset odsto mog biznisa je Srbija. Ova zemlja raspolaže velikom količinom kvalitetne stručne radne snage koja, nažalost, odlazi. Činjenica je da smo mi jedan od velikih podstrekača ideje da ti ljudi ostanu, da im se ponudi mogućnost da se kroz svoje znanje i rad ostvare ovde, da ne moraju da odlaze u Ameriku i Kanadu. Neki od njih se i vraćaju.
S druge strane, Srbija može mnogo. Dajte mi pola godine i napravićemo tehnološki eldorado od ove zemlje. Zašto, kada pričamo o tehnološkim kampovima, ne bismo napravili jedan na Avali? On treba da bude blizu Beograda zbog infrastrukture. Neka bude i jedan u Inđiji, neka ga prave Indijci, ali hajde da mi napravimo naš na Avali. To ne mora da bude ni Avala, neka grad da deo zemlje i neka kaže: evo, gospodo, ovde gradite tehnološki park, imate jeftino zemljište, struju, telefone. Neka daju neke prednosti firmama koje se bave razvojnim IT projektima. Uz nas bi, siguran sam, došle mnoge velike kompanije kao što su Microsoft, IBM, Oracle… Jer, čim jedan kroči, dolaze i ostali.
Tako nešto je za Srbiju veoma važno. Prvo zato što imamo tehnološki zaostatak koji treba da preskočimo. Da li ćemo to da uradimo tako što ćemo da jurimo Mađare koji su kao tržište veći od celokupne regije bivše Jugoslavije, ili ćemo jednostavno da preskočimo taj tehnološki jaz? Razvoj našeg tržišta možemo da podstaknemo tako što će neki pametni i istaknuti ljudi iz ove branše osmisliti i definisati državnu strategiju. Mi sad imamo neku „strategiju“ koju niko nije video, i čak i ljudi koji su dokazani u ovoj oblasti ne znaju šta ona sadrži. Kada se e-government pomene, to je kao da pričamo o putu na Mesec. U stvari, što se njegovog razvoja tiče, samo je potrebno dati ljudima šansu, tako što će država da definiše standarde i u okviru njih će se on sam od sebe razvijati.
Sada imate dve firme koje se bave softverom. Hoće li se one udruživati, ili će samo sarađivati?
Udružićemo sve raspoložive snage, ali će svaka firma raditi pod svojim imenom. Spinnaker već dosta posluje u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji, a Hermes postoji već 20 godina, i zaista ima enormno iskustvo u oblasti programiranja i inženjerstva. Hermes je prisutan i u zemljama Evropske unije, a ComTrade je od prošle godine prisutan na tržištu Amerike i Saudijske Arabije, tako da smo zajedno sa Hermesom prisutni u 14 zemalja.
Hermes zadržava svoje ime jer je on zaista brend i šteta bi bilo promeniti ga. Samo ćemo njegovom nazivu dodati „Member of ComTrade Group“.
Kada govorimo o softveru, naš cilj su državne institucije, dakle e-government, Telekom, finansijski sektor i zdravstvo. Već sada imamo sedam softverskih kampova, ali nam je cilj da rasejemo na desetine njih jer se bavimo razvojem softvera za ozbiljne kompanije kao što su Hewlett-Packard, DHL, Optima, Vodafone… Trenutno se samo deset odsto softvera koje proizvodimo prodaje u Srbiji.
Kako izgleda vaš dogovor sa UniCredit grupom?
UniCredit investicioni fond je vlasnik 21 odsto kompanije ComTrade. ComTrade je u procesu izlaska na berzu, ali smo to zbog akvizicija odložili za kasnije. Biće to, sigurno, jedna od evropskih berzi, a odluku ćemo odneti u zavisnosti od toga šta nam finansijski analitičari budu sugerisali. Jedno je ako sami izađemo na berzu, a drugo je ako sa nama bude i ime kao što je UniCredit, jedna od najmoćnijih finansijskih institucija u svetu. Taj fond je kupio deo ComTradea bez obzira na aktuelna politička zbivanja, prepoznali su u nama kompaniju sa kojom će moći da grade.
Odavno ste „izašli“ u Hrvatsku. Da li biste tamo mogli da uradite više da nije politike?
U Hrvatskoj zaista dobro radimo. Sada ćemo početi da se bavimo i softverom, jer je Hermes tamo već prisutan sa svojim rešenjima. Plan rasta za ovu godinu za Hrvatsku je između 120 i 130 odsto. U hrvatskoj javnosti takođe nije bilo negativnih komentara, i mislim da smo mi mnogo više ispolitizovali celu priču nego što ona zaista jeste takva. Kada ste u biznisu i kada imate tržišno orijentisan proizvod, niko ne može da vam stane na put. Mislim da su prošla vremena u kojima je politika bila prepreka.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
