Kada jedan projekat od početka bude praćen nizom malih skandala koji se provlače po štampi, kada se u tom projektu nađu naizgled nespojive ličnosti, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost SCG uključen i u trgovinu kontraobaveštajnom tehnikom, supruga bivšeg ambasadora najmoćnije države sveta, profesor poznat po svojim javnim nastupima u kojima ponekad koristi bizarne metafore, onda je nekako logično da pažnja javnosti bude više okrenuta ka takvim detaljima nego prema njihovim akademskim titulama
„Čelindž za prvu generaciju upisanih na Akademiju za diplomatiju i bezbednost glasi – ako želiš da pripadaš elitnoj generaciji mladih lidera koji će u XXI veku igrati ključne utakmice na održavanju stabilnosti, demokratije, mira i bezbednosti, onda je tvoje mesto na ADS-u, u timu generacije 007!“ Ove reči koje zvuče prilično dramatično, izrečene na otvaranju pomenute akademije, savršeno su se uklopile uz druge slogane koji je prate – Akademija za novu elitu; Mi stvaramo kadrove; My name is Academy, Academy of Diplomatics and Security; Siguran posao u diplomatiji, bezbednosti, državnoj administraciji i biznisu. Kada se uzme u obzir da je Akademija uvela u svoju ponudu i Fizičko vaspitanje kao opcionalni predmet, i da će sa studentima koji se za njega opredele raditi majstori borilačkih veština, stiče se utisak da u Srbiji počinje školovanje na sve spremnih diplomata i bezbednjaka. I grb Akademije je odgovarajući. Unutar oštrog orlovskog lika nalaze se dva oka koja bi podsećala na Budine svevideće oči koje krase svaku pagodu da nije te oštrine, koja asocira na stalnu budnost. U samoj Akademiji kažu da je diplomatsko-bezbednosna veza odavno očigledna i da se najbolje ogleda u tituli bivšeg genseka NATO-a Havijera Solane, koji je danas visoki predstavnik EU-a za spoljnu politiku i bezbednost.
IZJAVE I DEMANTI: Malo je privatnih visokoškolskih ustanova čije je otvaranje izazvalo toliko polemika kao što je visoka škola strukovnih studija pod nazivom Akademija za diplomatiju i bezbednost. U junu je vest da je po jedan predstavnik podmladaka parlamentarnih stranaka (DSS, DS, G17 plus, NS, SPO, SDP, SDPO, Sandžačka demokratska partija) dobio besplatnu školarinu za trogodišnje studiranje na Akademiji prošla relativno nezapaženo. Bura je krenula kada su se pojavile reklame u kojima Akademija oglašava i „sigurne poslove u diplomatiji“. Teške reči su počele da padaju sa mnogih strana. U medijima se pojavilo pismo u kome se pojedinci u Ministarstvu prosvete i nekim fakultetima optužuju da su primili mito od Orhana Dragaša, osnivača Akademije, da bi omogućili njeno osnivanje. Pismo je, bez zvaničnog potpisa i pečata, navodno poslao profesor Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka, ali je sam dekan kasnije oštro demantovao da sa tim ima bilo kakve veze. On je, istina, rekao da je veliki deo programa Akademije prepisani program FPN-a. Ministarstvo spoljnih poslova je na svoj sajt u julu postavilo saopštenje da sa pomenutom akademijom nema nikakve veze i da ne garantuje nikome siguran posao u diplomatiji.
Posle izjave Orhana Dragaša da saradnja sa britanskim univerzitetima ide preko Ambasade Velike Britanije u Beogradu, oglasila se i Ambasada poricanjem da je u bilo koji vid saradnje bila uključena. Rat rečima se preneo i na pojedine internet forume, gde su zbog žestine i teških reči koje su se upotrebljavale u sporenju oko Akademije i lika i dela njenog osnivača administratori bili prinuđeni da neke diskusije prekidaju na svojim sajtovima. Pominjali su se mnogi detalji iz Dragaševe koloritne biografije, od optužbe Ujedinjenih nacija da je kršio embargo i švercovao oružje u Liberiju, kontraoptužbe Dragaša protiv UN-a nakon povlačenja tužbe protiv njega, firme Komora sistem za promet i razvoj kontraobaveštajne tehnike čiji je predsednik Dragaš bio, Međunarodnog instituta za bezbednost SCG gde je on direktor do filma Poslednji krug u Monci 2, čiji je Dragaš producent, u kome se već mesecima za glavnu žensku ulogu najavljuju Monika Beluči ili Leticija Kasta. Javnim oglasom u „Politici“, u kome ne baš diplomatskim rečnikom brane Akademiju od protivnika, oglasili su se i već pomenuti predstavnici podmladaka stranaka.
U poslednje vreme priča o Akademiji kao da je utihnula. Na Fakultetu političkih nauka nam je rečeno da nemaju šta dodati onome što su već rekli. Ministarstvo spoljnih poslova se od jula o tom pitanju nije izjašnjavalo. Bez ikakvog odgovora su ostala i pitanja „Vremena“ poslata Ministarstvu o načinu na koji se u MSP-u zapošljavaju novi kadrovi i da li postoje jasno definisani kriterijumi obrazovnog profila kandidata.
ZAKON I BIZNIS: Zvonko Popović, prodekan za međunarodne odnose, kaže za „Vreme“ da sve sporedne priče koje prate Akademiju nisu toliko bitne kao obrazovanje studenata i ono što će oni dobiti na Akademiji. On smatra da je veći deo žučnih reakcija posledica rušenja državnog monopola u toj oblasti obrazovanja. Što se tiče „sigurnog posla“ u diplomatiji, kaže da je u pitanju pogrešna interpretacija i da Akademija nije biro za zapošljavanje. „Mi osposobljavamo studente da nađu posao lakše od drugih, siguran posao znači da smo mi uvereni da će oni biti sposobniji od drugih za tako nešto. Naš program je 70 odsto usaglašen sa Vestminsterskim univerzitetom iz Londona. Diplomatska akademija tog univerziteta se reklamira time da nijedan njen student nije posle diplomiranja čekao posao duže od tri meseca. I priča oko britanske ambasade je nesporazum, smatrali smo da je dužnost Vestminsterskog univerziteta da kontaktira Ambasadu pa zato nismo to mi učinili“, kaže Popović. On tvrdi da će istraga utvrditi ko je zaista poslao pismo sa FPN-a i da su, što se tiče Akademije, afere sporedna stvar, kao i saopštenje MSP-a za koje tvrdi da ga nije potpisao ministar Vuk Drašković. Na pitanje o vlasničkoj strukturi, odgovoreno je da je Orhan Dragaš samo jedan od vlasnika, ostali su iz Velike Britranije i iz naše zemlje.
Popović kaže da je program Akademije potpuno usaglašen sa Bolonjskom deklaracijom, kao i da je Akademija ispunila sve domaće zakonske zahteve za otvaranje ovakve visokoškolske ustanove. Za programe tvrdi da nisu prepisani, i da ne postoji monopol na intelektualnu svojinu na oblasti koje se izučavaju. U odgovoru na pitanje „Vremena“ ko je nadležan da napravi komparativnu procenu i analizu programa, u Ministarstvu prosvete i sporta je rečeno da to čini Komisija za akreditaciju i recezenti, na osnovu čijeg mišljenja Komisija odobrava elaborat o osnivanju visokoškolske ustanove. Osim toga, komisija za akreditaciju je donela Predlog standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa i ti predlozi su sada na javnoj raspravi. Nakon što Nacionalni savet za visoko obrazovanje usvoji ove standarde, sve visokoškolske ustanove, i privatne i državne, proći će ponovo proces akreditacije.
Po zakonu, minimalan broj stalno zaposlenih profesora u privatnoj visokoškolskoj ustanovi mora biti 70 odsto od ukupnog broja. Zvonko Popović kaže da je i taj uslov kod njih ispunjen, da će na akademiji biti 28-30 predmeta i toliko profesora i asistenata, kao i da će se obezbediti prisustvo predavača vrhunskog ranga. „Na Akademiji je fokus na praktičnim znanjima. Novina je savetnik za karijeru, koji će učiti studente kako da pišu CV, kako da nastupe na intervjuu, svakog dana će se davati na ekranu lista zanimanja koja se traže po svetu u oblasti diplomatije i bezbednosti. Imamo preko sto upisanih studenata, a od Ministarstva za prosvetu i sport imamo dozvolu da ih upišemo 300. Predavanja će početi 15. ili 23. oktobra, do kada će i zgrada fakulteta biti potpuno završena.“
Profesor Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta za bezbednost, smatra da Akademija za bezbednost i diplomatiju nije konkurencija Fakultetu za bezbednost, što zbog visoke školarine, što zbog toga što je to visoka škola strukovnih studija. Na fakultetu osnovne akademske studije traju četiri godine, a strukovne studije tri godine. Komentarišući najave da će pojedini profesori sa Fakulteta za bezbednost predavati na Akademiji, on kaže da to još nije sigurno. „Osim toga, Univerzitet je doneo pravilnik o sukobu interesa. Lista visokoškolskih ustanova koje su jedna drugoj konkurencija još nije napravljena, to će biti učinjeno na jednoj od sednica senata koji će biti konstituisan u novembru. Ljudi neće moći da rade bez saglasnosti univerziteta i matičnog fakulteta na drugom mestu i moraće da izaberu na kom fakultetu će predavati.“
Akademija je svečano otvorena 7. septembra, a otvorili su je profesor Abdel Ilah Benis sa Diplomatske akademije Vestminsterskog univerziteta u Londonu i dekan Akademije za diplomatiju i bezbednost dr Lin Montgomeri, supruga Vilijama Montgomerija, bivšeg ambasadora SAD u našoj zemlji. Dr Lin Montgomeri će na Akademiji predavati etiku i diplomatski protokol. Na svečanom otvaranju govorio je i profesor Nikola Samardžić, direktor studija i član Upravnog odbora Akademije.
Predstavnici Akademije ne bi trebalo da budu iznenađeni što se u slučaju ove ustanove najmanje priča o nastavnom programu. Kada jedan projekat od početka bude praćen nizom malih skandala koji se provlače po štampi, kada se u tom projektu nađu naizgled nespojive ličnosti, direktor Međunarodnog instituta za bezbednost SCG uključen i u trgovinu kontraobaveštajnom tehnikom, supruga bivšeg ambasadora najmoćnije države sveta, profesor poznat po svojim javnim nastupima u kojima ponekad koristi bizarne metafore, poput one kada priču o situaciji koja prati porodicu pokojnog premijera Đinđića ilustruje „anegdotom“ o seksualnim običajima u selu njegovog ispisnika u vojsci Šalje, onda je nekako logično da pažnja javnosti bude više okrenuta ka takvim detaljima nego prema njihovim akademskim titulama.
Najmanje sporno pitanje u celoj priči trebalo bi da bude visina godišnje školarine. Ako neko ima 4660 evra i spreman je da ih uloži u studiranje na osnovu onoga što mu izlože predstavnici neke institucije, to je njegovo legitimno pravo. Da li se za uloženi novac dobije ono što je rečeno brzo pokaže vreme, na Akademiji ili bilo kom drugom fakultetu, privatnom ili državnom, a o tome bi već trebalo da brinu nadležno ministarstvo i ostale državne institucije.
Zbunjenost u javnosti izaziva i sličnost u nazivu dve potpuno različite institucije, Diplomatske akademije i novoosnovane Akademije za diplomatiju i bezbednost.
Osnivanje Diplomatske akademije pri Ministarstvu spoljnih poslova inicirao je Goran Svilanović, tadašnji ministar spoljnih poslova. Diplomatska akademija nije visokoškolska ustanova. To je deo MSP-a, direkcija koja je od 2002. prerasla u instituciju koja je proširila svoj angažman, tako da obrazuje i usavršava i polaznike iz drugih delova državne uprave koji imaju veze sa međunarodnom saradnjom. Diplomatska akademija je na nivou poslediplomskih studija, pohađaju je ljudi koji imaju završene fakultete. Moglo bi se uslovno reći da je to specijalistički program. Akademija je trosemestralna. Polovina ljudi dolazi iz MSP-a, druga polovina iz ostalih državnih organizacija. Učionice, instalacije, audio-vizuelna oprema obezbeđeni su uz pomoć švajcarske vlade koja daje finansijsku pomoć i koncept, ali ne učestvuje u nastavi. Iskustva sa akademijom su izuzetno povoljna. Ima oko 50 polaznika, a sada je pohađa peta generacija.
Sve zemlje imaju diplomatske akademije, čuvena je bečka diplomatska akademija koja radi pri Bečkom univerzitetu gde ima status poslediplomskih studija. Postoji i Savez diplomatskih akademija. Sve diplomatske akademije u svetu vezane su za ministarstva inostranih poslova. U Crnoj Gori je ta akademija vezana za pravni fakultet, postoji i u Hrvatskoj, ali ne i u Bosni zbog čega na našoj akademiji ima i ljudi iz Bosne.
Živorad Kovačević, koji je i predsednik Upravnog odbora DA gde predaje Međunarodno pregovaranje (njegov udžbenik koriste sve zemlje u regionu), ipak smatra da je nivo rada sa diplomatama slabiji nego ranije i pored institucionalizovanog oblika obuke. On misli da je problem nastao zbog diskontinuiteta, jer je posle čistki devedesetih u diplomatiji ostalo malo obrazovanih kadrova. Najveći problem po njemu je nedostatak kvalitetnih srednjih kadrova.
U našoj diplomatiji i dalje je važna stranačka pripadnost. Istina, i u drugim zemljama, kao na primer u SAD, mesto ambasadora može biti nagrada za podršku na izborima, ali onda se gleda da drugi čovek bude iskusan karijerni diplomata.
Komentari: 1
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
