Tokom ove godine Agencija za privatizaciju je od medija prodala samo dva nedeljnika, „NIN“ i smederevski „Naš glas“, dok je prošle godine prodat samo nedeljnik „Pančevac“, pa se tako ukupan broj privatizacija medija u Srbiji popeo na 48. Od tog broja sa osam kupaca je zbog lošeg gazdovanja, u međuvremenu, raskinut kupoprodajni ugovor, ali su samo „Subotičke novine“ u drugom pokušaju dobile nove vlasnike. Tako bi precizna informacija o tome koliko se nekada društvenih medija danas nalazi u privatnom vlasništvu glasila – 41.
Prema zvaničnim podacima Agencije, za privatizaciju je preostalo još 28 medija, uključujući i onih sedam nakon raskinutih prodaja, s tim da niko od nadležnih ne može da ponudi odgovor na pitanje da li će i kada biti privatizovani mediji koji su vladinim zaključkom sa kraja 2007. godine „skinuti“ sa prodajne trake. Reč je o 45 medija na kojima se prema zaključku Vlade emituje program na jezicima nacionalnih manjina, pa je ovim potezom zbog opasnosti od ukidanja manjinskih programa privremeno stopirana privatizacija, dok se ne pronađe drugo rešenje. Međutim, poseban problem je to što se među njima nalaze i mediji koji su ovu odluku iskoristili i uz „dva svedoka“ prijavili manjinski program i tako dobili izuzeće od privatizacije.
Nove vlasnike tako treba da dobije još 73 društvena medija, od kojih se za 28 vodi postupak privatizacije, a za 45 „manjinskih“ je proces obustavljen, dok se ne donese rešenje kako će biti privatizovani. To znači da je privatne vlasnike dobilo tek 36 odsto od ukupnog broja medija, ili da se nalazimo tek na trećini puta privatizacije medija u Srbiji. Do sada je prodato 25 štampanih i 16 elektronskih medija, s tim da više nema „čisto“ štampanih medija za prodaju. Najviše privatizacija je bilo u 2007. godini i to 41 (grafika 1), ali ako se nastavi ovaj trend od 2002. godine, ispada da će proces privatizacije, ako uopšte bude dovršen, biti okončan 2020. godine.
Agencija je na aukcijama za prodaju domaćih medija od početka privatizacije ugovorila posao od 759.759.179 dinara, ali je naplatila 311.642.335 dinara, ili 41 odsto od ugovorenih iznosa, jer je samo 12 kupaca do sada isplatilo punu ugovorenu cenu, dok se 29 kupaca opredelilo za plaćanje na rate. Mediji su prosečno prodavani za 15,82 miliona dinara (197.000 evra), prosečna cena štampanog medija bila je veća i iznosila je 25,20 miliona dinara (315.000 evra), dok je prosečna cena elektronskog bila 8,09 miliona (više od 100.000 evra). Samo jedanaest medija, ili jedna četvrtina, prodata je po početnoj ceni. Nedeljnik „Pančevac“ je i dalje rekorder privatizacije pošto je prodat za 2,2 miliona evra, ali je kupac Cvijeta Marković, odabrala plaćanje preduzeća na rate, pa je do sada izmirila tek jednu šestinu prodajne cene, ili oko 380.000 evra. Rekorderi su takođe i „Zlatarske novosti“ iz Nove Varoši, koje su prodate za 16.000 dinara, kao i Radio Ljubovija za 19.000 dinara.
Od početka privatizacije Agencija je iz različitih razloga raskinula privatizaciju sa osam kupaca, pa je u poslednje vreme bilo više raskidanja nego prodaje. Posle poništenja prodaje „Subotičkih novina“ u aprilu 2007. godine, poništena je privatizacija KIC Bajina Bašta u maju 2008. godine, a sa Irenom Vuksanović su raskinute dve prodaje: Radio Sombora u junu 2008. godine i Televizije Gornji Milanovac u septembru 2008, dok je prodaja „Ibarskih novosti“ iz Kraljeva sa Dragicom Tomić raskinuta u decembru 2008. Od početka godine do danas poništena je kupoprodaja leskovačke „Naše reči“, Knjaževačke RTV V-4 i RTV M Sremska Mitrovica. Sa Jovicom Toromanom je u januaru 2009. godine raskinuta prodaja RTV M Sremska Mitrovica zbog neplaćanja druge rate. On je preduzeće izlicitirao na 51 milion dinara, a platio samo 8,12 miliona. Privatizacija Knjaževačke RTV V-4 je u martu 2009. godine takođe raskinuta sa Vitomirom Simićem zbog neplaćanja druge rate, neizvršenja investicionih obaveza. Trenutno su u jeku licitacije, sudske, za namirivanje troškova, a stari vlasnik prema nekim informacijama i dalje emituje program. Poslednje poništenje desilo se u aprilu 2009. sa Nikolom Dinčićem, koji je kupio nedeljnik „Naša reč“ iz Leskovca, zbog neodržavanja kontinuiteta poslovanja i nepoštovanja socijalnog programa, a poslednja informacija glasi: Dinčiću je određen pritvor zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, jer je navodno prikazao lažnu dokapitalizaciju. Ljiljana Stojanović, koja je od strane države imenovana da nastavi objavljivanje novina, izjavila je da joj se čini da će to biti nemoguća misija, budući da je preduzeće prezaduženo. I to će posle „Slobodne reči“ iz Vranja, biti drugi medij koji je ugašen nakon privatizacije.
autori teksta su saradnici NUNS Centra za istraživačko novinarstvo
Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture zadužena za medije, koja ne krije da su neki mediji privatizovani isključivo zbog vlasništva koje su imali, izjavila je nedavno na okruglom stolu NUNS-a da će Ministarstvo uskoro uraditi ozbiljnu analizu privatizacije medija, a da će potom u saradnji sa lokalnim medijima i lokalnim samoupravama pronaći rešenje za nastavak procesa. Ona je rekla da u ovom momentu Ministarstvo zaista ne može da prelomi preko noći i kaže da će se privatizacija izvršiti sada, u narednih nekoliko meseci, jer je to fizički i ekonomski u ovom momentu nesprovodivo. S druge strane, Goran Cetinić, konsultant IREX-a za privatizaciju, podseća da je proces privatizacije počeo 2002. godine i da kasni sedam godina, pošto se govori da se sve radilo na brzinu. S obzirom na to da je privatizacija takva kakva je, ovi najnoviji argumenti da će se nastaviti tek kada se za to stvore uslovi, odnosno tek kada se mediji postave na noge, nameću najmanje dva pitanja, kaže Cetinić.
„Prvo pitanje proističe iz činjenice da je ostalo još 73 medija koja još nisu privatizovana, pa s kojim pravom ostalih 400 medija u Srbiji, u uslovima krize kojoj smo svi svedoci, ostaju bez pomoći budžeta. Zašto bi tih 73 medija bili u povlašćenom položaju? To je jedno pitanje, a drugo je da li je neko pitao poreske obveznike, u ovakvim katastrofalnim uslovima, u ovakvim problemima sa svim budžetima i na svim nivoima u krizi, koja je najviše srpska ali i svetska, da li je prioritet trošenje na ta 73 medija? Možda bi poreski obveznici u nekoj opštini taj novac radije dali za bolnicu ili školu“, rekao je Cetinić.
Medije su najviše kupovali konzorcijumi fizičkih lica (44 odsto), potom fizička lica (29 odsto), a najmanje pravna lica (27 odsto), dok su ih slabo kupovali strani kupci, tek deset odsto (B92 – MDLF iz SAD, „Pobeda“ Kruševac – „Media Svjat“ iz Bugarske, „NIN“ – „Ringier“ iz Švajcarske, „Naš glas“ – Zodufin sa Kipra). Kada je reč o delatnostima kupaca, odnosno njihovim profesijama, 56 odsto kupaca dolazi iz neke nemedijske delatnosti. U toj grupi je najviše onih koji se bave trgovinom 12,20 odsto, pa građevinarstvom 9,76 odsto, iz nekog oblika industrije 7,32 odsto, iz sektora usluga 7,32 odsto, a iz ugostiteljstva 4,88 odsto. Ipak, najveću pojedinačnu grupu čine kupci koji imaju neke veze sa medijskom delatnošću i to njih 44 odsto od ukupnog broja privatizovanih medija.
Praktično najznačajniji kupac i danas vlasnik najvećeg broja lokalnih štampanih medija u Srbiji je grupa Vojvodina info, koja poseduje sedam lokalnih štampanih medija („Subotičke novine“, „Somborske novine“, Zrenjanin, „Nedeljne novine“, Bačka Palanka, „Kikindske novine“, „Vršačke novine“ i delimično „Sremske novine“) i novosadski dnevnik „Građanski list“, sa ukupnim tiražom od oko 60.000 primeraka nedeljno. Najznačajnija ličnost konzorcijuma Dušan Stupar, nekadašnji načelnik DB Beograda, a sada direktor i suvlasnik Univerzal holdinga, poseduje ozbiljan broj preduzeća u Srbiji, među kojima i jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini Kaštel Ečka. Pored Stupara, grupu Vojvodina info čine još i Nebojša Romčević, Srđan Vučurević, sa političkom pozadinom bliskom DSS-u, i kao četvrti Miodrag Nikić, doskorašnji vlasnik „Građanskog lista“, čiji se status u međuvremenu promenio.
