Moždani udar

U ponedeljak, 30. novembra, u večernjim časovima, sve oči bile su uprte u prvi program Radio-televizije Srbije. Ton na svim televizorima bio je pojačan „do daske“. Hodnicima, ulicama, čitavim kvartovima, grmeo je glas premijera Srbije Aleksandra Vučića: nije bilo državnog udara, Srbija je najstabilnija zemlja Jugoistočne Evrope. „Najvažniji čovek u Srbiji“, kako je sam sebe opisao, ohladio je situaciju koja je prethodnog dana stigla do usijanja i probila granicu svake racionalnosti. Kraća verzija glasi: rat u medijskoj kanalizaciji, to jest, okršaj tabloida „Kurir“ na jednoj i „Informer“ i Televizijom Pink na drugoj strani, dostigao je razmere „državnog udara“. Duža verzija je daleko komplikovanija, sa detaljima koji se kreću u rasponu od urušavanja institucija sistema do nesuvislosti poput patika, trenerki i turšije u „Fendi“ kesi. Ko nije ispratio događaj u punoj koncentraciji, mogao bi da pomisli kako je ista potpuno sumanuta. Koncentrisaniji su, međutim, svesni da afera „državni“ udar ima sve elemente dobro konstruisanog scenarija i da besprekorno poštuje zakone dramaturgije.

ČINJENICE I TUMAČENJA: U ime zdravog razuma, najbolje je početi od onoga što pouzdano znamo da se dogodilo. Jedina činjenica koju javnost ima na raspolaganju u vezi sa aferom „državni udar“ jeste da je tabloid „Kurir“ u nedelju, 29. novembra, objavio naslovnu stranu na kojoj stoji da je Aleksandar Kornic, bivši direktor „Kurira“, podneo krivičnu prijavu „zbog iznude i podstrekavanja“, uz naslov: „Vučićević i Vučić su me terali da smestim Rodiću“. Na naslovnoj su još i fotografije Dragana J. Vučićevića, glavnog i odgovornog urednika tabloida „Informer“, Andreja Vučića, premijerovog brata, Damira Dragića, direktora „Informera“, i Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije.

Priča sa naslovne strane svodi se na prepričavanje krivične prijave koju je Kornic podneo 22. novembra, a objavljen je i faksimil iste. Vratimo se na ono što se činjenicama može potkrepiti: iz priložene krivične prijave vidi se da je ona podneta protiv Damira Dragića i Dragana J. Vučićevića. Takođe, vidi se da u njoj Kornic tvrdi da su spornom susretu prisustvovali premijer Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej, te da je Andrej vodio glavnu reč, dok se Aleksandar sporadično uključivao u razgovor.

foto: insajder

U ovakvim situacijama, koje su zapravo rvanje u blatu i u koje se pošten svet ne meša, najmudrije je ne verovati nikome. Prvo, „Kurir“ je list koji odavno prati zaslužena reputacija „reketaškog“ tabloida, sklonog lažima, ucenama i iznudama. O prirodi čitavog tog sukoba u medijskoj kanalizaciji najbolje govori činjenica da ostali mediji u Srbiji jedva da su izveštavali šta se događa. S druge strane, i brat Andrej se svako malo nađe usred neke afere, negde gde mu mesto nije, ili ga prosto prevare mangupi. Sa treće, vlasnici sva tri medija o kojima je reč („Kurir“, „Informer“, Pink) vazda su voleli da budu u blizini onih u čijim je rukama moć, pa sad, da li su u pitanju tajkuni ili političari, manje je bitno.

foto: rajko ristić

Da je bilo razuma, sve bi moglo da se završi tiše i staloženije, jer, ruku na srce, kredibilitet „Kurira“ i istinitost tekstova ovog lista nije teško osporiti. Štaviše, u istoriji ovog tabloida toliko je prljavštine, da se opravdano može sumnjati i u samoočigledne istine, kad se nađu na njegovim stranicama.

Nameće se logično pitanje: zašto pomenuti u tekstu nisu prosto podneli krivične prijave protiv pisanja „Kurira“ na osnovu Zakona o informisanju, te zašto niko ne postavlja pitanje je li Andrej Vučić uopšte bio na tom sastanku ili nije. I sam „Kurir“ sad kad je glavna buka prošla, hladi situaciju i od direktnih napada na Vučića prebacuje težište na ministre u Vladi Srbije: Lončara, Selakovića i Stefanovića. Sve je dozla boga mutno, zaudara i svako bi normalan okrenuo glavu, samo kad taj kal za posledicu ne bi imao urušavanje institucija.

foto: tanjug

POLIGRAFE, MOĆNA SPRAVO, POZDRAVLJAM TE, ZDRAVO, ZDRAVO: Umesto da čitavu stvar reše na način dostojan ozbiljne države, akteri ovog događaja odlučuju se na potpuno suprotan pristup. Premijer Srbije, i pre nego što je došao sebi od džet-lega po dolasku iz Kine, ranom zorom trči da se sam prijavi policiji, a potom i na poligrafsko ispitivanje, koje polaže sa desetkom. Odmah zatim, sukladno ozbiljnosti situacije, žuri na sastanak sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Televizija Pink prekida redovni program i počinje višesatnu emisiju pod nazivom „Državni udar – poslednji čin“. Državni udari obično izbijaju iznenada, ali TV Pink ništa ne sme da iznenadi, pa su u trenutku „izbijanja državnog udara“ sve grafike, telopi i ostalo uveliko spremni, a gosti u studiju uredno obrijani i očešljani. Doduše, svojevrsna generalna proba obavljena je tri nedelje ranije, kada je Dragan J. Vučićević vasceli dan sedeo u studiju i isleđivao razne sagovornike, a sve u vezi sa sukobom na liniji „Kurir“–“Informer“ (videti „Vreme“ br. 1297, tekst „Urednici Srbije“). No, posle celodnevnog televizijskog hepeninga koji smo u nedelju, 29. novembra, gledali na TV Pinku, teško je poverovati da se sve što smo čuli i videli svodi samo na rat dva tabloida oko toga ko će se više približiti gospodaru, ili u čijem će vlasništvu završiti medijske kuće „Politika“ i „Novosti“.

U dobrim akcionim filmovima i trilerima, flešbekovi su korisni za dodatnu dramatizaciju. Vraćamo se nedelju dana unazad.

Subota je, 21. novembar. Po julijanskom kalendaru – Aranđelovdan, crveno slovo. Samit lidera Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope samo što nije počeo. Aleksandar Vučić privodi kraju pakovanje kofera, jer u ponedeljak valja biti u Pekingu. Dragan J. Vučićević, gostujući u Jutarnjem programu TV Pinka dramatično zapomaže: „Upozoravam premijera Vučića da ni slučajno ne ide u Peking, da ni slučajno ne ide u Kinu! Ako ode u Kinu, u Srbiji će nastati državni udar. Ljudi, nije šala!“ Ako ode u Kinu, po Vučićevićevom proročanstvu, srušiće ga „mafijaška hobotnica“, koja se sastoji od sprege kriminala, policijskih sindikata i „medijske mafije“. U istoj rečenici, Vučićević je dva puta rekao da premijer ide u bilateralnu posetu Kini. Da ponovimo: reč je o samitu 16 zemalja i Kine. Uglavnom, Srbija je preživela Vučićevo odsustvo, to u Kini je vrlo dobro prošlo, kako nas je na RTS-u uverio premijer, većina građanstva je mirno spavala, dok nije osvanula „prokleta nedelja“, 29. novembar, kada je „Kurirova“ naslovna strana udarila na državu.

VRHUNAC KULMINACIJE: Imali smo, dakle, jedan rat tabloida, jednu televiziju sa nacionalnom frekvencijom koja je tom ratu davala vetar u leđa, jednu naslovnu stranu i jednu krivičnu prijavu (koju može da podnese svako protiv svakog). Dramaturški klimaks stiže u nedelju, 29. novembra, i, paralelnom montažom, izgleda ovako: Vučić je na poligrafu, Vučićević na Pinku, Vučić odbija da daje izjave za medije, Vučićević se celog dana ne skida sa TV ekrana. Pink dodatno nabija tenziju vešću da je uhapšen S.M., bivši pripadnik MUP-a, povezan sa crnogorskom mafijom, jer je u toku jednog dana osam puta primećen u blizini premijerovog mesta stanovanja. Taj S.M. je već u nedelju predveče potpuno ispario iz svih vesti da bi se vratio tek u utorak po podne: vest glasi da je pušten i to je sve što se njega tiče.

Simultano sa vešću o hapšenju S.M., voditelji Pinka dramatično saopštavaju vest koju su „upravo dobili“, da policija već, zamislite, nekoliko sati, pokušava da uruči poziv na informativni razgovor Aleksandru Kornicu, ali ne uspeva da ga nađe. Niko ne govori koliko je tačno tih nekoliko sati, koliko puta su policajci dolazili na njegovu adresu, niti ukazuje na mogućnost da jednostavno trenutno nije kod kuće. Važno je stvoriti sliku o zavereniku koji se krije od policije, pa makar i samo nekoliko sati. Daj šta daš.

Negde do 14 časova (baš pred nedeljni ručak) sve još izgleda komično. Dragan J. Vučićević se često žali što mu se kolege smeju. Zato se, valjda, odlučuje na potez koji će lošu komediju preokrenuti u potpuni horor. Vučićević, naime, pokazuje u živom programu televizije Pink otpusnu listu Aleksandra Kornica iz klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Ukazuje na to da je reč o „duševnom bolesniku“, „opasnom ludaku“, čoveku koji ima dijagnozu F10.1 i F10.2, te da bi jednog dana možda mogao da „ubija ljude po ulici“. Šta tačno znače ove dijagnoze, Vučićević ne pominje, ali je zato natuknuo da je reč o „narkomanu“. I masno slagao, jer se sve psihijatrijske dijagnoze iz grupe F10 odnose isključivo na alkoholizam. No, to je manje bitno u odnosu na činjenicu da je nečiji medicinski karton iscureo u javnost. To je tačka na kojoj počinje pravi haos i rastakanje vladavine prava i svih institucija sistema. Ako je ikakvog državnog udara u nedelju uopšte i bilo, onda su ga izvršili upravo predstavnici te države, u prvom redu ministri u Vladi Srbije.

foto: m. milenković

RASTAKANJE SISTEMA: Prvi udar na institucije došao je od ministra policije Nebojše Stefanovića. On je održao konferenciju za novinare na kojoj je obavestio javnost da je državni udar sprečen, pročitao pitanja na koja je premijer odgovarao na poligrafu i saopštio da je Aleksandar Vučić „prošao“ poligraf… Niko ne zna šta je sledeće: ministar unutrašnjih poslova okružen predstavnicima apsolutno svih jedinica MUP-a, uključujući i one zadužene za protivterorizam; Stefanović je, dakle, održao konferenciju za novinare u prisustvu ljudi naoružanih dugim cevima.

foto: tanjug / zoran žestić

Ta slika se vrti i vrteće se još dugo po medijima i društvenim mrežama, pa preti opasnost da se javnost na nju navikne, da se takav prizor normalizuje. Međutim, on nipošto nije normalan. Podsetimo, kada je izvršen atentat na premijera Zorana Đinđića, ni na jednoj konferenciji za novinare, ni u trenucima kad je proglašavano vanredno stanje, pa ni za sve vreme trajanja tog vanrednog stanja, nijedan ministar se nije javno pojavio u prisustvu dugih cevi. Posle nedavnog terorističkog napada na Pariz, nijednom predstavniku francuskih vlasti nije palo na pamet da se tako slika. Ali setio se Nebojša Stefanović, u ime odbrane premijera Srbije od jedne naslovne strane nekredibilnog tabloida.

Dakle, po sredi imamo zloupotrebu policijskih snaga u svrhe za koje nisu namenjene. Portparolka MUP-a Biljana Popović Ivković mahaće kasnije pred kamerama fotografijama raznih zvaničnika drugih zemalja kako drže konferencije u prisustvu oružanih snaga, ali nijednu fotografiju nije zadržala pred kamerom dovoljno dugo da vidimo šta je zaista na njima. Popović Ivković je takođe na svom Tviter profilu postavljala fotografije na kojima je Ivica Dačić iz vremena kad je bio ministar policije, a iza njega naoružani specijalci. Ima samo jedna kvaka: osim Dačića i naoružanih policajaca sa fantomkama, na fotografijama su i slike Pola Sezana vredne nekoliko desetina miliona evra. Teško da naslovna strana „Kurira“ vredi toliko. Šta je vlast poručila građanima kad je poređala do zuba naoružane policajce pred kamere? Onima koji je podržavaju: ne brinite, naoružani smo do zuba. Onima koji je kritikuju: očekujte paljbu svim raspoloživim sredstvima. Institucija policije – srušena.

DUŠEVNE TEGOBE: Na planu urušavanja vladavine prava, od Stefanovića potom štafetu preuzima ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On dolazi na Pink i, kao lekar, komentariše Kornicovu dijagnozu, za koju kaže da je vrlo ozbiljna i da je on zloupotrebljen čovek, zbog mentalnih problema podložan manipulaciji. Ni Lončar ne pominje šta je misteriozna F10 dijagnoza, gledaoci ionako tog dana ne odvajaju oči od Pinka i nemaju kad da guglaju i sami se uvere da je reč o problemima sa alkoholom. Takođe, jasno je da se računa i na onaj deo javnosti koji i ne koristi internet. Pravi naziv te dijagnoze ne sme se otkriti, jer bi prosečna baba ovdašnja, kad bi znala o čemu je reč, rekla: ju, pijanac, ko moj pokojni muž! „Ozbiljna psihijatrijska dijagnoza“ zvuči mnogo bolje nego – alkoholičar. To ima skoro svaka kuća u Srbiji, ali pacijenta iz Laze, e, to već nema svako.

Samo u prva tri minuta gostovanja na Pinku Lončar je uspeo da prekrši lekarsku zakletvu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zaštiti prava pacijenata i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Posle se vadio da je to uradio za Kornicovo dobro. Četiri obavezujuće stvari prekršiti zarad nečijeg dobra, potez je koji prkosi svakoj logici. Ministar zdravlja koji krši sve propise na kojima počiva deo sistema dat mu na upravljanje – jezikom „Informera“: čudo neviđeno. Institucija poverljivosti podataka o ličnosti i poverenja na relaciji lekar-pacijent – srušena.

Nakon što su skršili zdravstvo i policiju, ministri Vlade Srbije kojima je ova zemlja poverena na staranje, ostrvili su se na jednu od najslabijih karika sistema – pravosuđe. Prvo je ministar pravde Nikola Selaković, gde drugo nego na Pinku, poručio da će pravosuđe adekvatno odgovoriti na „aktuelnu krizu“. A onda se oglasilo Tužilaštvo.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac izjavila je odmah u nedelju uveče Tanjugu (za koji više ne znamo ima li ga ili ne) da Više javno tužilaštvo u Beogradu proverava sve navode koji su izneti u javnosti na račun premijera Aleksandra Vučića, kao i osnovanost i istinitost krivične prijave koju je podneo Aleksandar Kornic. Tužilaštvo je poručilo da će, u saradnji sa drugim državnim organima, sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka. „Tužilaštvo takođe zahteva da se utvrdi ko je i sa kakvim ciljem ove informacije izneo u javnost. Tužilaštvo će u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima zaštititi ustavni poredak i vladavinu prava tako što će brzo i efikasno u saradnji sa drugim državnim organima sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena“, rekla je Dolovac.

Dramska radnja na ovom mestu mora da uspori, da gledalac ne bi, zatrpan brojnim događajima, izgubio nit priče. Prvo i osnovno: ni u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, niti u bilo kom važećem zakonu ne postoji krivično delo „destabilizacija“. Kakav će krivični postupak tužilaštvo da pokrene, zdravoj pameti ostaje nedostupno. Ipak, dešavanja od 29. i 30. novembra pokazala su da ovoj vlasti mašte ne manjka, pogotovo kad je o tumačenju propisa reč. Istina, Dolovac je pomenula u izjavi za Tanjug da će zaštititi ustavni poredak. Krivični zakonik zaista sadrži poglavlje „Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije“, koje obuhvata članove od 305 do 321 (videti okvir). Međutim, svi oni vrlo precizno opisuju na šta se odnose i ni u jednom se ne može prepoznati ni ono što je „Kurir“ objavio na naslovnoj strani, a ni krivična prijava koju je Kornic podneo.

No, Višem javnom tužilaštvu i tužiteljki Zagorki Dolovac to ne smeta kad treba da se oglase i lupetaju kako će pokrenuti krivični postupak za destabilizaciju zemlje. Institucija pravosuđa – srušena.

Naivni su se pitali gde je ministar odbrane Bratislav Gašić i kako to da njega nema da se zavetuje na vernost premijeru. Ali, dobri poznavaoci prirode ministra vojnog znali su da on ćuti i radi. Očitovao se u ponedeljak: napravio je specijalni štab za čuvanje premijera. Po propisima ove zemlje, premijera bi trebalo da čuvaju snage MUP-a. Ali kad su već skršili instituciju policije i zloupotrebili policajce za potrebe mizanscena, što ne bi i vojsku? Kad ide june, nek ide i uže.

foto: fonet

EPIZODISTI I SPOREDNI LIKOVI: Tokom višesatnog programa „Državni udar – poslednji čin“ kroz studio TV Pinka prodefilovala je čitava plejada živopisnih likova. U jednom momentu, čak četiri ministra: Nebojša Stefanović, Zlatibor Lončar, Nikola Selaković i Aleksandar Vulin, sedeli su istovremeno u studiju, što je na Tviteru izazvalo duhovite opaske poput: „Vidi, sednica vlade u Pinku.“ Bilo je i analitičara, poput Dejana Vuka Stankovića. Pa onda vesela družina novinara, počev od Dragana J. Vučićevića i Miroslava Lazanskog preko urednika „Novog Standarda“ Željka Cvijanovića, Olivere Miletović sa TV Palma Plus, sve do Marine Raguž, novinarke lista „Svedok“. Ukazao se i Zlatko Nikolić, diplomirani pedagog koji se predstavlja kao kriminolog, od kog se pre nešto više od mesec dana ogradio Institut za kriminološka istraživanja i demantovao da je ovaj čovek njihov saradnik. Svako je od njih izneo svoju teoriju o tome šta se zbiva nama iza leđa, a te se teorije kreću u rasponu od zavere Socijalističke partije Srbije do zapadnih centara moći, a bilo je i dovođenja u vezu sa izbegličkom krizom. Osumnjičene su i Ukrajina i Rusija i Amerika, Velika Britanija se jedva nekako provukla. Manje-više, samo je falilo da neko okrivi globalno zagrevanje i obaveznu vakcinaciju. Za šta? Pa za destabilizaciju Srbije, to je jedini zajednički sadržalac svih teorija koje smo mogli da čujemo na Pinku. Ruku na srce, ko nije gledao TV Pink nije ni primetio da je država destabilizovana. Štaviše, stanje je van Pinkovog studija bilo prilično stabilno – nedelja ko nedelja, čak se i vreme malo prolepšalo, jedino autobusi idu ređe nego inače, ali idu.

Ali, da se opet poslužimo rečima Dragana J. Vučićevića: ljudi, nije šala. Tokom višesatnog programa uživo, pored Kornica čija se medicinska dokumentacija našla u javnosti, razvlačeni su i žigosani brojni pojedinci, čitani tvitovi nepodobnih, prozivani novinari Slaviša Lekić i Vukašin Obradović… Na meti se našla i ministarka Zorana Mihajlović, nedavno snimljena kako ulazi u Predsedništvo sa kesom robne marke „Fendi“, u kojoj je navodno bila neka svinjetina i turšija. Može ta turšija da nam bude smešna, ali ima jako simboličko značenje: ova vlast svojim postupcima nagriza državu Srbiju baš kao ona kiselina iz turšije. Svim građanima Srbije u nedelju je sa Televizije Pink poručeno: sve što kažete može i biće upotrebljeno protiv vas. Bilo da su gledali Pink u nedelju ili ne, svi građani Srbije bili su taoci neodgovorne vlasti, koja je iz minuta u minut pokazivala da nije dorasla poslu kog se prihvatila.

foto: a. anđić

GLAVNI GLUMAC IZLAZI NA SCENU: Za sve to vreme, glavni junak ove priče, „najugroženiji čovek u Srbiji“ po rečima ministra policije, ne pojavljuje se nigde. Svi napeto čekamo da Aleksandar Vučić stupi na scenu. Ali njegovo odsustvo je samo prividno… Gostujući na RTS-u, Vučić je novinarku Oliveru Jovićević pitao, retorički, naravno, ko je pominjao državni udar, te da nikakvog državnog udara nema, da je zemlja stabilna, da smo lider u Jugoistočnoj Evropi, poneo je mapu da nam pokaže šta će sve od puteva biti završeno, rekao da smo izgradili 316 mostova, podsetio da Srbi ne vole reformatore, opet se pohvalio da ne spava i da mnogo radi. To je šablon koji smo videli nekoliko puta dosad: Vučić negde otputuje, njegovi saradnici potpale neku aferu, on se vrati i ohladi situaciju.

Ovog puta, međutim, imamo malo, ali važno odstupanje od tog ustaljenog scenarija. Iako se u ponedeljak uveče na javnom servisu držao po metodi „ni luk jeo, ni luk mirisao“, Vučić je dan ranije još kako učestvovao u fenomenu koji svakako nije državni udar, ali jeste veštačko indukovanje nestabilnosti i emitovanje iracionalnosti u javni prostor. Prvo, ranom zorom je odjurio na poligraf, magičnu spravu ove vlasti, koja sve istine dokazuje i maltene sve bolesti leči, iako na sudu ne vredi ama ničemu iz prostog razloga – nije pouzdan. Uostalom, setimo se da je narko-bos Darko Šarić upravo na poligrafskom ispitivanju optužio nekadašnjeg direktora Uprave za kriminalističke poslove Rodoljuba Milovića da je primao mito. Šarić je prošao poligraf, ali prošao ga je i Milović, koji je ispitivan u vezi sa istom stvari.

Cela afera „državni udar“ utemeljena je na činjenici da je premijer uspešno prošao poligrafsko ispitivanje, što ga čini glavnim pokretačem čitavog onog horora koji smo gledali na Pinku. Dalje, iako se nije slikao na Pinku, Vučić je značajno doprineo podizanju tenzije samim tim što se ne jednom, nego dva puta u nedelju, 29. novembra, sastao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

No, sve je to najednom postalo „puj, pike, ne važi“ onog momenta kad je Vučić zakopčao dugmad na manžetnama, stavio kartu Srbije pod mišku i ušao u studio RTS-a. Iako je kao glavna tema emisije „Upitnik“ najavljena afera „državni udar“, glavni junak je odmah na početku jasno stavio do znanja voditeljki da će o tome možda malo na kraju, te je tako i bilo. I baš kao što su u ponedeljak skoro sve naslovne strane dnevnih novina bile gotovo identične, tako i u utorak dan nakon premijerovog gostovanja na javnom servisu dominira njegova izjava: „Ovde postoji permanentna namera da se urušava Vlada Srbije, ali nije reč o državnom udaru.“ Zavesa. Kraj.

Ali, nešto smo zaboravili: permanentna namera da se urušava Vlada Srbije nije nikakva tajna operacija, ni zavera, a naravno da nije državni udar. To je jedna prilično bezazlena, a za svaku vlast dobrodošla pojava, zvana – kritika. Ali kad se na jedno mesto skupi sve što se u poslednja dva dana novembra dogodilo u Srbiji, ostaje zaključak da je ova vlast zapravo ispod svake kritike. Svega dve nedelje pred otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u Briselu i četiri dana pred početak Ministarskog sastanka OEBS-a u Beogradu, na kom će se naći više od 40 šefova diplomatije, među kojima su i ministri spoljnih poslova najvećih svetskih sila, državni vrh Srbije simulira državni udar. Majka svih pitanja je, naravno, zašto i od kakve je koristi vladajućim strukturama predstavljanje Srbije kao zemlje kojoj svaki čas prete politički atentati, zavere, sabotaže i državni udari… Postoje dva moguća odgovora. Jedan je da ova vlast prosto ne zna da radi svoj posao. Drugi je da vlast drži građane u stanju trajne napetosti i straha. Ova dva odgovora se ne isključuju međusobno, a oba vode trajnom urušavanju demokratije, pravne države, vladavine prava i celokupnog sistema koji jednu zemlju i društvo drže što dalje od ivice provalije. Svedoci smo i akteri trajne talačke krize, u kojoj su taoci svi građani Srbije, a otmičari – njihovi legitimno izabrani predstavnici.