Monopol nad muzičkim autorima

“Odjebite Sokoj, prijavite svoju muziku u katalog i zaradite neki dinar”, piše na svom Fejsbuk nalogu grupa S.A.R.S 2012. godine. Četiri godine ranije, uprkos činjenici da je njihova pesma Buđav lebac bila najslušanija pop numera na Jutjubu u okviru srpsko-hrvatskog govornog područja, Sokoj im je na ime autorskih prava za 2008. isplatio svega 16,5 dinara.

Inače, Sokoj je jedina organizacija u Srbiji koja od korisnika muzike (emitera, ugostiteljskih objekata, bioskopa, javnih izvođenja) prikuplja autorske naknade i jednom godišnje ih isplaćuje autorima i drugim nosiocima autorskog prava (tekstopisci, aranžeri). Ova kolektivna organizacija uživa monopolski položaj još od 1950. godine, a dozvolu za obavljanje delatnosti dobija od Zavoda za intelektualnu svojinu.

Izrevoltiran ovim obračunom za svoj hit, S.A.R.S. je 2009. održao koncert u Studentskom kulturnom centru za koji je karta simbolično iznosila – 16,5 dinara. Deo članova se ubrzo nakon toga iščlanio iz ove organizacije iako to znači da neće ni dobijati naknade od emitovanja, budući da ne postoji alternativa Sokoju.

Iz Sokojeve Službe za međunarodne pravne poslove navode da je ovaj primer “deplasiran i zastareo”, te da se koristi “zbog svoje bombastičnosti”. Međutim, frontmen grupe S.A.R.S. Žarko Kovačević u razgovoru za ovaj tekst potvrdio je da se situacija nije mnogo promenila. “To s Buđavim lepcem je bio skandal. Naredne godine se svako od autora u bendu popeo na par stotina evra, što pokazuje da izgleda urodi plodom samo kada napraviš dovoljno veliku buku, ali to je i dalje daleko od onoga koliko bi trebalo da bude”, smatra muzičar i opisuje Sokoj kao Pandorinu kutiju.

Ova grupa, međutim, jedna je od retkih koja se godinama javno buni protiv Sokoja. Mnogi se na ovo ne usude jer se Sokoj, po svemu sudeći, postarao za to. Rukovodstvo je donelo pravilnik prema kom bi svako javno kritikovanje moglo da dovede čak i do izbacivanja iz članstva. Osim toga, Sokoj se potrudio i da sakrije mnoge delove svog poslovanja. Tako čak i glavni njihov zadatak – deljenje novca od emitovanja muzike autorima – jedna je od poslovnih tajni. Ovo znači da autori ne znaju kome je koliko novca pripalo, pa se samo mogu nadati da im je dodeljeno koliko su zaslužili.

Konačno, dok se autori žale na male naknade, zaposleni u Sokoju nemaju takvih problema. Zarade su im prethodnih godina porasle za 50%, pa sada zarađuju više od 260.000 dinara, odnosno 440.000 kada je reč o direktoru Dejanu Manojloviću, pokazuju finansijski izveštaji za 2023. godinu.

Ipak, ono što naši sagovornici ističu kao vrhunac lošeg rukovođenja ovom organizacijom jeste činjenica da se Sokoj u svom poslovanju već četiri godine vodi nevažećim Statutom, budući da je Agencija za privredne registre (APR) odbila da ga registruje. To znači da su sve odluke koje je udruženje donelo u skladu s ovim Statutom – nezakonite, potvrđuje advokat Mirko Mrkić, inače profesor medijskog prava na Fakultetu za medije i komunikacije. “Ako Sokoj može da dokaže da je statut važeći, onda bi trebalo da objasne zašto nije objavljen u APR-u kako bi svi mogli da ga vide preko zvanične državne uprave. Ako ne mogu to da objasne, onda stvarno ne znam kojim metodama su ispunili uslov za sticanje odobrenja Zavoda za intelektualnu svojinu da budu kolektivna organizacija”, kaže Mrkić.

NEZADOVOLJNI, NAGRAĐENI AUTORI

U oktobru 2020. Sokoj je sa Udruženjem muzičara dodelio treće po redu Godum nagrade. Iako nije reč o nekoj od najpoznatijih muzičkih nagrada u zemlji, autorima ova nagrada znači jer je potvrda da je njihova muzika slušana. Naime, ona se, između ostalog, dodeljuje i za najemitovanije numere.

Tada je pesma Lutka grupe S.A.R.S. drugu godinu zaredom dobila Priznanje Sokoja za najemitovaniju rok numeru, što ne čudi jer gotovo da nema osobe koja je nije čula, posebno kao pesmu za prvi ples na venčanjima.

Ipak, ova nagrada mnogima je delovala kao utešna iliti pokušaj Sokoja da izgladi stvari, imajući u vidu pomenuti slučaj sa pesmom Buđav lebac i naknadu od 16,5 dinara. Na dodeli, međutim, bilo je jasno da nezadovoljstvo honorarima ipak nije nestalo. Prilikom preuzimanja nagrade, frontmen ove grupe Žarko Kovačević kazao je: “Želim da se zahvalim Sokoju na ovom priznanju i, eto, jedan predlog da se malo uskladi sa sektorom dokumentacije i raspodele, pa da i honorari budu u skladu sa ovom nagradom”, rekao je on.

foto: jadranka ilić / tanjug

Na istom događaju, priliku da izraze svoje nezadovoljstvo iskoristili su i članovi pop/rok benda Buč Kesidi, jedinog mlađeg sastava koji je poslednjih godina uspeo da rasproda Tašmajdan:

“Hvala Sokoju koji nam je dao ovu nagradu, koji se toliko trudi da odgovara na sve mejlove oko hiljada i hiljada miliona sekundi koje nestaju. Čujemo se kada nam budete tražili da nešto uradimo zato što ste nam dali ovu nagradu”, poručili su prilikom preuzimanja Nagrade za nove nade.

Ranije te godine, pred objavljivanje novog albuma, bend je odlučio da ovlašćenje za ostvarivanje imovinskih prava poveri ZAMP-u, hrvatskom pandanu Sokoja, na teritoriji celog sveta izuzev Srbije. Dakle, svuda osim u Srbiji, prava benda sada ostvaruje ZAMP umesto Sokoja.

U razgovoru za ovaj tekst, menadžer benda Nikola Jovanović potvrđuje da su iskoristili mogućnost ostvarivanja prava u više udruženja istovremeno, budući da Buč Kesidi redovno nastupa i ostvaruje tantijeme iz inostranstva.

“Buč Kesidi više nije samo srpski bend, već je počeo da se emituje i na stanicama u regionu, pa smo potražili adekvatniju zaštitu od one koju nudi Sokoj. Čuli smo da Hrvatska to radi malo bolje od Srbije – možda ne savršeno, ali bolje. Pored toga što se ZAMP pokazao i kao bolja opcija za naplatu digitalnih tantijema, nije bilo poente za čekanjem Sokoja da prikupi naknade iz inostranstva. Osim što dosta kasni, to takođe znači da nam i Sokoj i to inostrano udruženje skidaju određeni procenat. Smatrali smo da nema potrebe za duplim radom i čekanjem na tantijeme koje oni mogu brže da ostvare u Hrvatskoj”, objašnjava menadžer benda.

PROSTOR ZA SIVU ZONU

Veliki problem zbog kojeg autori ispaštaju vezan je za netransparentnost pri raspodeli prikupljenih sredstava, navodi Vuk Stevanović iz elektro-bluz benda Ljubičice, laureata Nagrade “Milan Mladenović”.

Stevanović kaže da se sa ovim problemom susreću još od svog prvog singla Imam novi bend. Naime, on je više od četiri nedelje bio hit tadašnjeg Diskomera radija Studio B. Međutim, u Sokojevom izveštaju za tu godinu, emitovanja na ovom radiju uopšte nisu bila evidentirana – i to nije jedini put da im se ova situacija dogodila.

“Nešto slično desilo se i sa pesmom Jedva čekam rat ljudi protiv mašina, koja je bila hit godine na Radiju 021, a ušla je i u uži izbor za hit godine Radija 202. Izveštaji Sokoja su prikazivali značajno manji broj sekundi emitovanja nego što smo mi pretpostavili svojim računicama. I još mnogo puta sam tokom kasnijih godina imao osećaj da se izveštaji ne poklapaju sa realnim stanjem”, primećuje Stevanović, inače školovani muzičar i predavač u Muzičkoj školi “Jovan Bandur” u Pančevu.

Kako objašnjava, ogroman problem predstavlja i nemogućnost da autori provere istinitost tog “osećaja” kako računica iz godišnjeg obračuna nije u redu.

“Bez obzira na sve priče i razloge koje možemo čuti, meni je neverovatno i neprihvatljivo da u 2025. godini, u kompletno digitalnoj eri, jedno ozbiljno udruženje koje ima monopol u ovoj oblasti nije u stanju da ima transparentan sistem pregleda emitovanja u realnom vremenu koji bi omogućio svakome uvid u tačnost ili netačnost njegovih sumnji”, naglašava naš sagovornik i dodaje da se najčešće iza netransparentnosti krije prostor za manipulaciju tačnim podacima.

Gotovo identičnu situaciju ispričao nam je i frontmen grupe S.A.R.S. Prema podacima organizacije za ostvarivanje prava proizvođača fonograma – OFPS, njihova hit pesma Lutka emitovana je oko 12,5 miliona sekundi, dok podaci organizacije za ostvarivanje prava autora – Sokoj beleže svega 2,5 miliona sekundi zbog prakse uzorkovanja košuljica emitera.

“Podneli smo žalbu i nikada nismo dobili zvaničan odgovor. Pritom, primetili smo da se iz godine u godinu ponavljaju isti procenti za naše manje poznate pesme iako smo uvereni da to nema veze sa stvarnim brojem emitovanja. Pogotovo je lako uočiti tu razliku za obračune koji se odnose na digitalne platforme, gde imamo direktan pristup analitici broja emitovanja našeg kataloga. Nakon toliko godina iskustva u odnosu sa organizacijom Sokoj, čovek izgubi volju da istera na čistac stvari koje bi u idealnim okolnostima sam Sokoj trebalo da obavlja za nas kao autore”, navodi Kovačević, koji je zajedno s ostalim članovima grupe izgubio dragoceno vreme analizirajući godišnje raspodele.

“Otkad smo krenuli da se bavimo muzikom, Sokoj nije opravdao svoj monopolski položaj i provizije koje ubira za traljavo obavljanje posla”, primećuje.

Dok autori ostaju nezadovoljni naknadama koje im Sokoj godišnje raspodeli, zaposleni u ovoj organizaciji nemaju brige oko svojih zarada.

Kao što je već rečeno, Sokoj, koji se vodi kao neprofitna organizacija, svojim zaposlenima je između 2021. i 2023. uvećao zarade za više od 50 odsto, sudeći po finansijskim izveštajima. Prosečna neto plata u Sokoju u 2023. iznosila je oko 262.000 dinara, što je 2,5 puta više nego prosečna srpska plata te godine. Izveštaj nezavisnog revizora pokazuje i da je neto zarada direktora Dejana Manojlovića te godine iznosila 444.000 dinara.

“Preduslov za aminovanje takvih iznosa je da svi autori koji su plodonosni stoje bolje nego ti koji im pružaju usluge. Nikad nije menadžer Majkla Džeksona imao više para nego Majkl Džekson. Ako umetnik grca, treba da grca i uprava. Ako je umetniku izuzetno dobro, onda bi upravi trebalo da bude samo dobro”, smatra advokat Mrkić, koji je, inače, zastupnik nekoliko članova Sokoja.

KRITIKUJ U SVOJA ČETIRI ZIDA

Nisu ovo jedini slučajevi nezadovoljnih autora. Gotovo svi sa kojima smo razgovarali kritikovali su način na koji ih Sokoj tretira, a najčešće ističu upravo ono što je glavni posao ove organizacije – isplata naknada koje sleduju autorima. Nisu svi, međutim, hteli da govore o ovome pod svojim imenom i prezimenom.

Razlog tome bi najpre mogao da se krije u činjenici da je vođstvo organizacije usvojilo 2021. Kodeks profesionalne etike. U tom dokumentu, donetom “u cilju očuvanja dostojanstva profesije i unapređenja moralnih vrednosti”, navodi se da su svi članovi organizacije, kojih ima oko 14.000, “dužni da se brinu o interesu i ugledu Sokoja”. To praktično znači da članovi udruženja svakim javnim komentarisanjem poslovanja organizacije rizikuju da budu uklonjeni iz članstva. Time je, smatra advokat Mrkić, konstruktivna kritika stavljena u istu kategoriju kao kleveta.

“Blaćenje ili klevetanje je jedna stvar, kada negativno pričate o organizaciji. Ali, kada kritički ukazujete na propuste nekog ko ima monopol da vrši javno ovlašćenje, sasvim je druga kategorija. Konstruktivna kritika je deo društvenog konsenzusa, nečeg što je potpuno prihvatljivo”, podseća advokat.

I to nije sve što Sokoj želi da sačuva “u svoja četiri zida”. Pravilnikom o poslovnoj tajni obuhvaćen je širok spektar informacija koje bi, budući da je Sokoj udruženje građana koje zastupa hiljade domaćih autora, trebalo da budu od javnog interesa. Tako se, na primer, poslovnom tajnom smatraju poslovne transakcije, podaci o zaposlenima, ali i pojedinačni obračuni tantijema, čime se onemogućava uvid u najvažnije finansijske odluke Sokoja.

A da je Sokoj vrlo samouveren zahvaljujući svom monopolskom položaju, pokazuje i dokument “Strategija informacionog sistema” za period 2020–2025. godine u kom navode:

“Trenutne zakonske odredbe određuju Sokoj kao jedinu organizaciju koja se bavi kolektivnom zaštitom autorskih prava muzičkih autora. To u svakom slučaju povećava odgovornost Sokoja, ali i olakšava rad Sokoja pošto ne postoji konkurencija, niti opasnost od gubitka članova zbog iste”, piše na desetoj strani.

Iako u većini zemalja postoji samo jedna organizacija koja obavlja ovu delatnost u datom trenutku, nije isključena mogućnost konkurencije, odnosno druge organizacije koja bi aplicirala za dozvolu kod državnog organa. U slučaju Srbije, to je Zavod za intelektualnu svojinu, koji bi trebalo da ima proaktivnu ulogu u motrenju kolektivnih organizacija, podseća advokat Mrkić.

“Ukoliko kolektivne organizacije ne funkcionišu, Zavod treba da im oduzme licencu. Tu se postavlja pitanje koliko je logično da kolektivna organizacija ima monopol jer ako utvrdite da neka ne radi kako treba, ko će biti alternativa”, ističe advokat i dodaje da zdrava konkurencija pospešuje kolektivne organizacije u dokazivanju koja će bolje raditi u interesu članova.

SOKOJ IZNAD SUDA

Za organizaciju koja postoji 75 godina, pomalo je neverovatno da se poslednje četiri godine rukovode Statutom koji nikada nije usvojen. Naime, u svim zvaničnim dokumentima, poslovnim odlukama i na veb stranici, Sokoj se poziva na Statut iz 2021. godine. Međutim, Agencija za privredne registre je ovaj Statut odbila, nakon čega organizacija nije podnosila nove zahteve. U APR-u nam je rečeno da je važeći Statut udruženja iz 2010, što znači da su brojne poslovne odluke udruženja proteklih godina nezakonite.

A te odluke upravo su u vezi sa onim protiv čega se članovi godinama bune. Naime, potezi vođstva Sokoja koje su neki od članova isticali kao kršenje Statuta, pa čak i tužili Sokoj zbog toga, ova organizacija je prosto rešila – u novi, nevažeći Statut uneli su promenu koja pravda njihovu odluku.

Tako je, na primer, jedan član tužio Sokoj zbog održavanja elektronskih sednica bez sertifikovane identifikacije učesnika i bez rasprave, odnosno glasanjem putem mejla. Kada je sud prihvatio ovu tužbu, Sokoj je u novi Statut samo dodao mogućnost održavanja elektronskih sednica bez raspravljanja.

Zastupnik u ovom slučaju bio je upravo advokat Mrkić, koji potvrđuje da su tužbom poništene sve odluke donete tokom elektronskih sednica koje nisu imale odliku skupštinskog raspravljanja. Međutim, Skupština Sokoja ih je aminovala na prvoj sledećoj sednici.

“Oni su, dakle, odluku suda retroaktivno valorizovali kroz odluku Skupštine za koju je sud utvrdio da je nezakonito odlučivala. Na taj način Sokoj se stavio iznad suda, zato što je smatrao da je u redu da naknadno verifikuje odluke koje je sud prethodno poništio”, ističe naš sagovornik.

Još jedan primer problematičnih poteza odnosi se na Sokojev Fond za kulturna i socijalna davanja – osnovan da bi deo novca bio uložen u unapređenje muzičkog stvaralaštva i pomoć ugroženim članovima.

O raspodeli ovog novca odlučuje Upravni odbor. Protiv bivšeg predsednika UO Srđana Hofmana podneta je krivična prijava za zloupotrebu položaja, pošto je novac iz ovog Fonda dodelio članovima svoje porodice. I posle ovog slučaja Statut je ponovo promenjen – više se ovakva situacija ne smatra sukobom interesa ukoliko je novac iz Fonda dodeljen za nekomercijalni događaj ili izdanje koje promoviše srpsko muzičko stvaralaštvo.

POZAMAŠNA IMOVINA (NE)PROFITNOG UDRUŽENJA

Sama demokratičnost u odlučivanju ove organizacije dovedena je u pitanje činjenicom da je dovoljno 25 članova Skupštine, odnosno 0,2 odsto, da odluči u ime 14.000 autora.

Nije slučajno ni to što je za sazivanje vanredne sednice neophodno prikupiti saglasnost trećine članova Skupštine, čime je znatno otežano da do vanredne sednice uopšte dođe.

Poslednji put kada je vanredna sednica Sokoja izazvala pažnju javnosti bilo je 2019, kada je Nadzorni odbor podneo krivičnu prijavu protiv aktuelnog direktora Sokoja Dejana Manojlovića, uz tvrdnju da je kupio obveznice Republike Srbije u vrednosti od četiri miliona evra bez odluke Skupštine, kršeći time Statut.

U tadašnjem Statutu je stajalo da se sva ostvarena sredstva mogu koristiti isključivo za finansiranje delatnosti Sokoja. Rukovodstvo je u novom Statutu taj član jednostavno obrisalo. Umesto očekivane smene direktora, Upravni odbor je smenio uzbunjivače Zorana Radetića i Vladu Georgijeva iz Nadzornog odbora, koji su javno ukazivali na brojne nepravilnosti u radu Sokoja. Krivična prijava je na kraju odbačena.

Pomenute evro obveznice RS navode se u finansijskom izveštaju iz 2023. kada je njihov prinos iznosio gotovo 25 miliona dinara. Njihovo uvećanje menadžment je upravo koristio kao argument za ovu investiciju.

Prema rečima advokata Mrkića, bilo kakvo trošenje novca neprofitnih udruženja – posebno onih koji imaju javno ovlašćenje za kolektivno ostvarivanje prava – mora biti isključivo u interesu članova, što su u ovom slučaju autori.

“Ako iz nekog razloga ne mogu da objasne višak novca, onda korišćenje tog novca ne sme da bude u rukama samovoljnog odlučivanja, već se mora ostvariti konsenzus Skupštine koja ima utvrđen kvorum i valjano glasanje. To nas navodi na dalji zaključak da takva skupština mora imati određene uslove proverljivosti, a elektronske skupštine to nemaju”, primećuje on.

Tu nije kraj Sokojevoj pozamašnoj imovini.

Ova organizacija ima udeo u vlasništvu firme Rimex, odnosno Belgrade City hotela na Savskom trgu. Ovo su dobili jer im je kompanija Rimex ili sa njima povezano lice dugovalo novac, pa su umesto novca dobili deo vlasništva.

Pored zgrade u Mišarskoj 12, gde su otvorili Sokoj klub i Sokoj restoran, takođe upravljaju i Legatom Josipa Slavenskog na Trgu Nikole Pašića 1. Iako sticanje imovine može biti rezultat dobrih poslovnih odluka, advokat Mrkić podseća da ta imovina treba biti namenjena što boljem ostvarivanju prava članova udruženja.

“Onog trenutka kada novac koji udruženje prihoduje ne odlazi u džep i/ili neposredni interes čitavom kolektivu kao takvom, tog trenutka mi ne govorimo o neprofitnom udruženju”, smatra advokat i predlaže da se autori koji čine aktuelni saziv Skupštine temeljno informišu o suštinskim pitanjima o radu Sokoja, kao i da ne pristaju na individualne dogovore i kontakte koji udovoljavaju pojedincima, a ne kolektivu u celini.

“Autor je normom zakona vezan za Sokoj, a ostvarivanje njegovih prava zavisi samo od njegovog strpljenja, čekanja u hodniku i individualnih raspravljanja sa upravom. Tog trenutka, autor kaže – Okej, ja sam sam u ovome zato što sam jedini čekao u tom hodniku. Međutim, treba da prepozna da se njegov interes podudara sa interesom drugih autora i da treba da oforme zajednički front, možda u vidu sindikata”, zaključuje naš sagovornik.

Iako je Sokoju dostavljen spisak pitanja koja se tiču poslovanja, internih odluka i tumačenja statuta, do zaključenja ovog teksta odgovori nisu stigli.